arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Оспоравање страшних злочина у Јасеновцу слави се, а не кажњава

У Хрватској се објављује све више књига које негирају усташка недела и врше срамотну ревизију историје, а тамошња власт то прећутно одобрава. Јасеновац није био логор смрти, већ радни логор. Срби су починили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима. У Јасеновцу нису убијана деца. Тамо нико није доведен зато што је био Србин, Јеврејин или Ром. У Јасеновцу се умирало од болести, понајвише од тифуса који су доносили партизани. Овакви садржаји, који негирају нацистичке злочине и Холокауст, у уређеним демократским државама третирају се као кривично дело, у Хрватској, где се свакодневно објављује књиге са оваквим тврдњама – није одговарао нико. Напротив, хрватско издаваштво непрестано

episkop-porfirije.jpg

Патријарх Порфирије: Историјском истином о НДХ разобличити ревизионизам

Ревизионизам на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ – аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, рекао патријарх. Његова светост патријарх српски Порфирије изјавио је да ће Српска православна црква наставити да подстиче и афирмише историчаре и друге научнике да раде на утврђивању историјске истине о томе шта се дешавало у Независној Држави Хрватској, а што је потребно ради разобличавања ревизионизма. То је потребно ради разобличавања ревизионизма који и овдје на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ – аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, а тада не би требало искључити могућност да се поново покрене та спирала зла – рекао је патријарх Порфирије за часопис Министарства спољних послова Русије

„Смиљина резолуција“ громобран пред новом „Олујом“

РЕЗОЛУЦИЈА О УСТАШКОМ ГЕНОЦИДУ И ДАЉЕ ЈЕ У СКУПШТИНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ Пише: Невенка Стојчевић Ни после трећег покушаја у парламенту који се зове српским, у дневни ред скупштинског заседања није могао да уђе Предлог Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. зато што за њега није гласало довољно посланика. Србима се, очигледно, историја понавља јер ништа од ње нису научили. У историјском незнању, по свему судећи, предњаче такозвани народни посланици актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, и многи пре њих који образ и част уместо савести заложише партијској дисциплини зарад позамашних плата и привилегија, па заборавом „оверавају“ страдање свога рода и остављају отвореном могућност

„МНОГО ВАС ЈЕ ОСТАЛО!“: Отварање споменика у Јасеновцу и чувено обраћање Србима од Титове десне руке

Рано ујутру сви смо се окупили у сали Културног дома у Јасеновцу, сећа се Раја Недељковић, тада први човек СУБНОР Србије. Уочи почетка свечаности приметили смо да нема ни Владимира Бакарића, ни Стеве Крајачића. Иван Стево Крајичић је иначе био комуниста и члан АВНОЈ-А, својевремено председник Сабора Народне Републике Хрватске и Титова десна рука. Иначе је проглашен за почасног грађанина Загреба и одликован је од Тита народним херојем. Свечаност је каснила пола сата јер је председник Новске отишао на аутопут да сачека Стеву Крајачића, рекли су нам да званичници не могу да се пробију до Јасеновца. Када смо питали народ који је пролазио где је закрчен пут. Они нас зачуђено

Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва

Да ли Јевреји могу да наведу имена свих шест милиона жртава? Наравно да не могу! Да ли то значи да је и цифра од шест милиона „напухана”? Наравно да не значи! У Божићном интервјуу Епископа бачког др Иринеја за магазин „Печат”, тема је била и лицитирање бројем јасеновачких жртава. Како објаснити то да број јасеновачких жртава, односно број Срба, као и других народа страдалих у логору Јасеновац, не само да до данас није тачно утврђен већ да се у нашем времену догађа снажно и продубљено „лицитирање” бројевима, уз несумњиву колико и нечовечну манипулацију овим трагичним чињеницама? Какав ум управља тиме, и који су циљеви иза антицивилизацијске, а могло би се

Ђурђица Драгаш: Београд сузама не верује

Мрак је прекрио окићене београдске булеваре. Мрак, тежак, тужан, мемљив… Крај децембра! Београд трепти, гуши се у бескрајним колонама аутомобила и нервози скривеној испод празничних осмеха. Кафане су препуне, једе се, пије, пева… као да сутра не постоји! Београд… пун живота, а опет тако суров и хладан. У том сјајном, бљештавом, празничном Београду једна жена је узалуд, вероватно и последњи пут, тражила правду, саосећање, сузу и братски загрљај. Онај загрљај  којем се предајете, у чију снагу безрезервно верујете. Ону сузу која боли, али лечи и прочишћава. Оно саосећање које храбри. Ону правду која даје снагу. Није их добила! Београд сузама не верује!!! Није ни српски парламент „поверовао“ Смиљи Тишми! Нису

Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

Као дете сам била логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Излагање народног посланика Смиље Тишме (92) на седници Скупштине Србије 23. 12. 2021. Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије. Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945. Имам морално право да кажем да

„Пустићемо ти мало крви, соколе“

Ако не желимо да нам се „морално-политичка подобност“ из доба комунизма поново врати, сви морамо да се заложимо да се научни рад професора Милоша Ковића оцењује као и научни рад било кога другог. Прогон Милоша Ковића који спроводе његове колеге на Одељењу за историју Филозофског факултета један је од најтежих за које ја знам од времена када сам почео да предајем на Универзитету у Београду 1985. године. То је свакако основни разлог што је толико много људи, и у академској заједници и изван ње, подржало Ковића и што се сви надамо да ће на крају овог мрачног случаја правда ипак бити задовољена. Aли, од тог циља још смо далеко. Против

Скупштина Србије није прихватила Линтин предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ (ВИДЕО)

Скупштина Србије није прихватила приједлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, који је 14. децембра 2021. године поднио народни посланик Миодраг Линта. Од присутних 165, за овај приједлог је гласало 13 посланика, па је Скупштина Србије одбацила овај приједлог. Комплетан текст предлога Закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ можете погледати овдје. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Има ли мира у загребачком Мирогоју, шта стоји иза обнове усташких гробова

Хрватски сабор усвојио је недавно иницијативу да се уреде гробна места убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој. У међувремену аустријске власти су поново забраниле окупљање у Блајбургу и тако спречиле комеморацију „хрватским жртвама из времена НДХ“. Зато из Хрватске стиже још једна иницијатива да се комеморација убудуће одржава код Цркве хрватских мученика у месту Удбина у Лици. Аутор: Александар Миливојевић Иницијатива о обнови гробних места убијених усташа који су сахрањени на загребачком гробљу Мирогој, а коју је усвојио Хрватски сабор представља антицивилизацијски чин каже за Радио Београд кустос београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.  „Не могу да подржим иницијативу која ће у једном јавном простору истицати људе

Трибина о случају Ковић: Професори траже независну комисију

На трибини је говорио и Ненад Анжел који је истакао да је са оделења за историју протеран само зато што је за ментора на докторским студијама избарао Милоша Ковића. Филозофски факултет је место где мора бити решен проблем са избором проф. др Милоша Ковића у звање редовног професора. На одељењу за историју мора се расписати конкурс за редовног и мора се формирати непристрасна комисија која би реално оценила да ли је проф. Ковић испунио услове да буде биран у ово звање. Све друго била би злоупотреба. Ово је рекао професор историје на Филозофском факултету и академик Љубодраг Димић на трибини под називом „Случај професора Ковића: Зашто се на Филозофском факултету

Маринко М. Вучинић: Дозирана истина о Независној Држави Хрватској

На првом програму ХРТ-а приказана је серија о Независној Држави Хрватској коју је осмислио историчар Хрвоје Класића а у њој су узели учешће историчари из Хрватске али и историчари из Србије који се баве проучавањем овог дела наше историје. Серија је након што је реализована чекала неколико година да буде емитована јер се очигледно тражио повољан политички моменат да она буде доступна хрватској јавности у којој иначе постоји много контроверзи везаних за усташко наслеђе и отворена ревизија неоспорних чињеница о карактеру НДХ-а као злочиначке творевине и марионетске пара-државе. У серији је дат шири историјски, друштвени и политички контекст настанка усташког покрета који се у њој превасходно означава као организација бораца

Хрватска не одустаје од глорификовања мрачног периода НДХ: Десничари припремају повратак усташа кући

Иницијатива која је добила зелено свјетло Сабора, да буду уређена гробна мјеста убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој, али и покушаји да се код Цркве хрватских мученика у Удбини направи ново „блајбуршко светилиште“, на којем би се одржавала комеморација за све „хрватске жртве из времена НДХ“, вријеђа здрав разум, али указује и на то да данашња Хрватска нема намјеру да се суочи са својом прошлошћу. Пише: Вељко Зељковић Каже ово за „Глас Српске“ предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, наводећи да га није изненадило све ово, јер, како је истакао, не треба заборавити да се сваке године у центру Загреба одржава и помен бившем усташком поглавнику НДХ

Владимир Умељић

Владимир Умељић: СЛАВА ВАМ, ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ!

Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка.  Заклети статистичари кажу и то с правом да је статистика до сада поименце потврдила око 80.000 жртава. Оно на шта они немају право, то је њихова додатна тврдња „да би број жртава могао да се коригује на број од можда око 120.000“, јер овде они више нису у праву и њихове тврдње постају научно погрешне и грешне, постају неморалне и перфидне. Они тиме инсинуирају да је то ето број, који би требало да буде основа културе памћења. Још једном – научно погрешно и грешно,

Вукосављевић: Шта је то тако самоуништавајуће и недостојно у структури наше колективне свести?

Да ли се пред нашим очима већ неколико деценија и сада испуњавају сви предуслови за нестанак српског народа са историјске сцене? Од установљавања појма „геноцид“ 1946. године, ниједна српска власт није покренула никакав поступак да се званично, на међународном нивоу, геноцидом прогласе аустроугарски покољи Срба у БиХ и Србији 1914-1918, непојамни Бугарски злочини у Србији 1917, хрватски и муслимански Велики покољ Срба 1941-1945 у тзв. НДХ, албански злочини над Србима на КиМ 1941-1945, погром Срба у Новом Саду и Војводини од стране Мађара у тзв. „Рацији“, немачки злочини у Крагујевцу и Краљеву током Другог светског рата, хрватска операција „Олуја“ 1995. године и други погроми Срба у 20. веку који имају

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.