У Хрватској се објављује све више књига које негирају усташка недела и врше срамотну ревизију историје, а тамошња власт то прећутно одобрава. Јасеновац није био логор смрти, већ радни логор. Срби су починили геноцид над Хрватима, а онда своје жртве оптужили за злочин над њима. У Јасеновцу нису убијана деца. Тамо нико није доведен зато што је био Србин, Јеврејин или Ром. У Јасеновцу се умирало од болести, понајвише од тифуса који су доносили партизани. Овакви садржаји, који негирају нацистичке злочине и Холокауст, у уређеним демократским државама третирају се као кривично дело, у Хрватској, где се свакодневно објављује књиге са оваквим тврдњама – није одговарао нико. Напротив, хрватско издаваштво непрестано

На првом програму ХРТ-а приказана је серија о Независној Држави Хрватској коју је осмислио историчар Хрвоје Класића а у њој су узели учешће историчари из Хрватске али и историчари из Србије који се баве проучавањем овог дела наше историје. Серија је након што је реализована чекала неколико година да буде емитована јер се очигледно тражио повољан политички моменат да она буде доступна хрватској јавности у којој иначе постоји много контроверзи везаних за усташко наслеђе и отворена ревизија неоспорних чињеница о карактеру НДХ-а као злочиначке творевине и марионетске пара-државе. У серији је дат шири историјски, друштвени и политички контекст настанка усташког покрета који се у њој превасходно означава као организација бораца

Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка.  Заклети статистичари кажу и то с правом да је статистика до сада поименце потврдила око 80.000 жртава. Оно на шта они немају право, то је њихова додатна тврдња „да би број жртава могао да се коригује на број од можда око 120.000“, јер овде они више нису у праву и њихове тврдње постају научно погрешне и грешне, постају неморалне и перфидне. Они тиме инсинуирају да је то ето број, који би требало да буде основа културе памћења. Још једном – научно погрешно и грешно,