Док једни тврде да је кампања наводне одбране „истине о Јасеновцу“, коју ових дана воде Дејан Ристић, челник београдског Музеја жртава геноцида, и хрватски повијесничар Иво Голдштајн нека врста скривеног ревизионизма (као, „Џерузалем пост“ шири
Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима
Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим нароодм) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних
Израелски лист “Џерузалем пост” изразио је дубоко жаљење због објављивања текста аутора Давида Голдмана у којем се, између осталог, наводи да је број жртава у усташком логору Јасеновац био између 2.500 и 4.500 и да
Заиста скандалозни чланак у „Џерузалем посту“ можда и није толико велико изненађење.Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да
Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке.
Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу Џерузалем пост, под насловом „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске –
Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао, ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно
Када је 2. октобра 2018, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите.
Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад
Гост емисије „Интервју“ био је Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста. Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. После завршене гимназије, дипломирао је на Факултету
Приликом бега из логора скривао се три дана, а имао је свега 48 килограма Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј
Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони,
У организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, у Градишци је промовисан видео спот Данице Црногорчевић „Рано моја“, посвећена највећем српском стратишту Јасеновцу. Било је потребено да протекне 76 година да би страдања у Јасеновцу
Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
