У сусрет наjављеноj посети папе Хрватскоj У сусрет наjављеноj посети папе Хрватскоj, Двери су управо обjавиле нови броj часописа посвећен страдању Срба у Хрватскоj у 20. веку, са посебним освртом на Јадовно и Јасеновац.У новом броjу часописа, Двери покрећу следећа питања: •    Да ли се Јасеновац догодио случаjно, у вихору Другог светског рата или jе идеjно, духовно и национално планиран много пре Хитлеровог поjављивања? •    Да ли jе извршен геноцид над српским народом у Хрватскоj и када и колико пута? •    Каква jе улога великих сила на Балкану и њихова спрега са усташама и Ватиканом? •    Каква jе улога Ватикана и папе у усташком решавању „српског питања“ у Хрватскоj, каква jе била

Држава Хрватска систематски и намjерно затире сjећање на геноцид коjи су власти НДХ починиле током Другог свjетског рата. Пише: Жељко Свитлица То jе основна и прва чињеница на основу коjе се захтиjева признавање геноцида почињеног над Србима, Јевреjима и Ромима у вриjеме од 1939. до 1945 године, када jе, само у логору Јасеновац од стране Хрвата усташа, убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома (броjке коjе стоjе у Декларациjи) jедино због тога што су припадали другом народу, вjери или раси. Пета Међународна конференциjа о Јасеновцу коjа се одржава у Бањоj Луци jуче и данас, дониjела jе Декларациjу о геноциду коjа ће бити понуђена на потписивање парламентима свих земаља, а

Хрватска треба да прихвати историjску одговорност за геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/, наводи се у Декларациjи усвоjеноj данас у Бањалуци на Петоj међународноj конференциjи о Јасеновцу. Декларациjом се захтиjева да се у Хрватскоj, БиХ, Републици Српскоj /РС/ и Србиjи одреди исти дан као знак сjећања на жртве геноцида у НДХ и да садашње хрватске власти утврде и у разумном року исплате праведну одштету жртвама и њиховим потомцима. Учесници су затражили и да се у цjелини сачува и одржава као споменик жртвама jасеновачки комплекс концентрационих логора, те да се проведе програм заштите и уређења Спомен-подручjа Доња Градина, коjи jе

Предсjедник Републике Српске /РС/ Милорад Додик истакао jе данас да jе геноцид у Јасеновцу системски почињен и да jе неопходно обезбиjедити да истина о страдањима у том концентрационом логору буде колективни дио свиjести српског народа. Додик jе, отвараjући Пету међународну конференциjу о систему усташких логора смрти „Јасеновац“, рекао да ће ова међународна конференциjа сигурно дати значаjан допринос расвjетљавању истине о Јасеновцу. „Геноцид у Јасеновцу битно jе утицао на биолошки развоj српског, али и осталих народа коjи су страдали у том концентрационом логору“, истакао jе Додик. Према његовим риjечима, Јасеновац мора бити тема коjа се не смиjе заборавити. „Вриjедност jе да се и у Декларациjи о геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом

Геноцид над Србима је почео пре 1941. године и није завршен 1945. године, али до сада никада није донета декларација о страдању Срба због чега смо то ми одлучили урадити. Изјавио је то у интервјуу за „Глас Српске“ члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић. – У декларацији о геноциду над Србима у Другом свјетском рату, који је починила Независна Држава Хрватска, наћи ће се подаци да је у Јасеновцу страдало 110.000 жена и деце. Биће детаљно описано како су деца мучена, како су их бацали у ваздух па дочекивали на бајонете, везивали на груди мајки, а затим их убијали – истакао је Живановић. * ГЛАС: Међународна

Премиjерка Хрватске Јадранка Косор jе дошла у Јасеновац ове године, као и Санадер раниjих, под неком врстом морања и обавезног историjског часа. Тешко jе отклонити ту копрену и ауру изнад Јасеновца коjа сугерише да jе то недобровољна обавеза на леђима Хрватске и њених лидера или барем диjела лидера. Ако jе то већ тако, онда jе Јадранка Косор требала обавити ту дужност што jедноставниjе и што тише се удаљити са спомен подручjа Јасеновац. Њен излет у историографска поређења са тезом да се мислило како се Јасеновац не може поновити али су се догодили Вуковар и Сребреница, показао jе њену подсвjесну мржњу према Србима коjа jе одраз и jедног диjела колективне неподношљивости српске

Учесници Међународне конференциjе о систему усташких логора смрти Јасеновац, коjа ће почети у уторак, 24. маjа у Бањалуци, усвоjиће декларациjу о геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом свjетском рату коjи jе починила Независна Држава Хрватска, изjавио jе данас предсjедник Извршног одбора Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ Владимир Лукић. Лукић jе рекао да се дошло до закључка да и Срби, по узору на Јермене, обjаве такву декларациjу, што ће бити свjедочење о злочинима коjи су почињени над Србима, Јевреjима и Ромима. Он jе додао да jе сачињен интегрални текст декларациjе коjи ће бити подиjељен учесницима на српском, енглеском и руском jезику на почетку конференциjе, а требало би да буде усвоjена почетком другог дана скупа, у

Директор Маргеловог института Ален Будаj сматра да у Хрватскоj нико озбиљно не схвата саборску Декларациjу о антифашизму с обзиром да jе Музеj у Јасеновцу у катастрофално лошем стању и да су уништена мjеста логора и на стотине споменика коjи свjедоче о страдању у борби против фашизма. Будаj jе позвао предсjедника Владе Хрватске Јадранку Косор да jасно артикулише своj антифашистички став какав изражава на jасеновачким комеморациjама и да почне вредновање удружења коjа његуjу антифашизам на истом нивоу као и удружења проистеклих из протеклог рата, те да се у складу са тим финансираjу из државног буџета. Подсjетивши хрватску премиjерку на њену изjаву на комеморациjи у Јасеновцу да ће Влада учествовати у борби

  БАЊА ЛУКА: Понедjељак, 16. маj 2011. у 19. часова, БАНСКИ ДВОР – КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, ВИЈЕЋНИЦА  УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЖЕЉКО ВУЈАДИНОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – САЛОМОН ЈАЗБЕЦ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР   ПРИЈЕДОР: Уторак, 17. маj 2011. у 19. часова, МУЗЕЈ КОЗАРЕ УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЖЕЉКО ВУЈАДИНОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – ЗОРАН БАРОШ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР   КОЗАРСКА ДУБИЦА:  Сриjеда, 18. маj 2011. у 19. часова, МАЛА САЛА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – ЗОРАН БАРОШ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР  

ДОЊА ГРАДИНА, 1. МАЈА – Полагањем вијенаца на гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручју Доња Градина данас су бројне домаће и међународне делегације одале почаст невиним жртвама концентрационог логора Јасеновац, у оквиру обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Вијенце су данас положили предсједник и потпредсједник Републике Српске /РС/ Милорад Додик и Емил Влајки, предсједник Народне скупштине Игор Радојичић, предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, делегација Владе РС, коју су чинили предсједник Александар Џомбић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, министар просвјете и културе Антон Касиповић, министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић, министар управе и локалне самоуправе Лејла Решић,

На Светли четвртак, 28. априла, протосинђел Јован Ћулибрк, члан Одбора за Косово и Метохиjу Српске Цркве, одржао jе предавање под насловом Освећено Косово и/или Гора Храма jе у нашим рукама: државност Свете земље према косовском циклусу усмене народне поезиjе на jерусалимском Институту Ратисбон у организациjи Патролошког института ETRFI. Предавање jе говорило о библиjским коренима Косовског завета, његовоj трансформациjи у народно предање путем усмене народне поезиjе, те мање познатим утицаjима коjе jе идеjа освете Косова имала на развоj ситуациjе у Светоj Земљи у ХХ веку. Скуп jе поздравио отправник послова амбасаде Републике Србиjе у Тел Авиву г. Милутин Станоjевић, а предавању су присуствовали наjелитниjи израелски интелектуалци међу коjима су били и Мартин ван Кревелд,

 Академиjом под називом „Град биjелих анђела “ у Козарскоj Дубици синоћ jе обиљежен 22. април – Дан сjећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина. Академиjа jе започела одавањем почасти невиним жртвама усташког злочина, а присутним грађанима, гостима, званичницима и потомцима жртава затим се обратио предсjедник Скупштине општине Козарска Дубица Стоjан Бањац. Он jе подсjетио да jе 22. априла 1945. године, само пет дана приjе коначног особођења, група од посљедњих 1200 преживjелих jасеновачких логораша извршила пробоj из jасеновачких жица, а да jе у очаjничкоj борби за живот на слободу изашло њих мање од 100 и тиме избjегло сигурну ликвидациjу, коjа jе непосредно пред

У Козарскоj Дубици данас ће полагањем виjенаца у Спомен-подручjу Доња Градина и свечаном академиjом бити обиљежен 22. април – дан пробоjа посљедње преживjеле групе логораша из злогласног усташког логора Јасеновац. Делегациjа општине Козарска Дубица, општинског СУБНОР-а и ученици Мjешовите средње школе „Никола Тесла“ ће у jутарњим часовима положити виjенце на спомен обиљежjе у Доњоj Градини. Поводом обиљежавања 66. годишњице пробоjа jасеновачких логораша у 20.00 часова у Дому културе у Козарскоj Дубици биће уприличена академиjа у помен и сjећање на невино страдале жртве, коjоj ће присуствовати званичници Републике Српске /РС/ и општине Козарска Дубица, представници сусjедних општина и jавних установа. Академиjи ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић. На дан пробоjа 22. априла 1945.