Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић наjављуjу снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти. У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено jе неколико документарних филмова, али само jедан играни – „Девети круг“ Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, наjављуjу снимање филма о Јасеновцу. Прилог Драгана Станоjевића Добитник Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладиjатор“ продуцент Бранко Лустиг jе као дете из jевреjске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.

Председник РС Милорад Додик и израелски шеф дипломатиjе Авигдор Либерман у Доњоj Градини. Наjављена изградња мемориjалног центра у помен жртвама фашистичког терора ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман посетили су Спомен-подручjе Доња Градина код Козарске Дубице, наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, где су положили венце и одали почаст за 700.000 страдалих Срба, Јевреjа и Рома у Другом светском рату. Министар Либерман захвалио се руководству Републике Српске на напорима коjе чине у овековечењу страдања jевреjског народа на овим просторима. – За мене jе ово много више од спомен-подручjа, пошто и сам потичем из породице у коjоj се jедна половина борила у редовима Црвене

Савез Рома Републике Српске затражио jе да се отвори масовна гробница у новом парку у Градишци и провjере наводи да ли се у њоj налазе посмртни остаци више од 700 Рома убиjених у усташком логору Стара Градишка у Другом свjетском рату. Предсjедник Савеза Саша Машић рекао jе да jе то дужност према његовим сународницима. „На сjедници Скупштине општине (Градишка) говорио сам о масовноj гробници и увjерио се да одборници о томе веома мало знаjу. Дужни смо да одамо почаст ромским жртвама – дjеци, женама, старцима. Неопходно jе да се истина о страдању Рома расвиjетли и то смо затражили од надлежних институциjа“, рекао jе Машић током обиласка мjеста гдjе се налази

КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине? Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да

Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе да су мjеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагуjевац, гдjе се десио ужасан злочин њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. „За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места коjа су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице“, саопштено jе данас Срни из Кабинета патриjарха српског Иринеjа. Патриjарх Иринеj наглашава да се то односи и на Крагуjевац, мjесто ужасног злочина њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. „Јасеновац

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду jе одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегиjе преживљавања jевреjске и ромске заjеднице у Македониjи: од отпора до мемориjализациjе на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара jе био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет. У раду семинара учествовало jе шеснаест научника из разних земаља Европе. Уводна предавања држали су др Кринка Видаковић Петров из Београда, др Софиjа Грандаковска из Скопља и проф.

Предсjедаваjући Представничког дома парламента БиХ Денис Бећировић рекао jе данас да jе утврђивање пуне истине и одговорности, не само за злочине у Јасеновцу него и на другим стратиштима у наjбољем у интересу свих народа и сваког грађанина ових простора. Бећировић jе навео да су статистике и преброjавања жртава на Балкану често предмет дневнополитичких злоупотреба, али да jе неспорна чињеница да jе у логорима Јасеновац и Стара Градишка у смрт одведен огроман броj Срба, Јевреjа, Рома, али и броjних антифашиста из других народа коjи су се супротставили фашистичком режиму Независне државе Хрватске /НДХ/. Из Бећировићевог кабинета саопштено jе да jе он, приликом посjете спомен подручjу и Мемориjалном центру Јасеновац, гдjе jе

Осим стриjељања у Крагуjевцу 21. октобра 1941. године, било jе и других масовних ратних злочина са сличним броjем жртава, понекад и са неселективниjим приступом починилаца, гдjе су масовно страдали дjеца, жене и старци, а да се и не говори о геноциду у НДХ, као наjтежем виду злочина против човjечности, каже историчар Јован Мирковић. Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ – Виши кустос у београдском Музеjу жртава геноцида Јован Мирковић сматра да jе инициjатива листа „Прес“ да се 21. октобар, датум стравичног стриjељања цивила, међу коjима и дjеце, прогласи даном сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату заснована на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости

Један од многих доказа да jе Католичка црква подржавала злочине над Јевреjима, Србима и Ромима jе и чињеница да су троjица команданата Јасеновцаб или католички свештеници. Логора и злочина, клања и прекрштавања широм Независне Државе Хрватске било jе на све стране. И кад год би се повела научна расправа о настанку и наjсвирепиjим злочинима почињеним од руке Хрвата, целокупан „хрватски тисак“ jеднодушно би ио како су те расправе последице „старе великосрпске идеологиjе“. Ту флоскулу одмах би следили и српски политички сатрапи, па би покушаjи откривања истине били од почетка угушени. Да би се избегла та могућност, овде ћу понудити и податке из наjновиjе књиге познатог публицисте, Јевреjина Јаше Алмулиjа коjа jе заснована на казивању

Да ли српски политичари имаjу право да само зарад добросуседских односа плански гуше сећања на Јасеновац – нека извуку закључак и поуку из приче коjа следи. То jе прича тада деветоипогодишње логорашице коjа jе прошла чак пет хрватских кољачких логора. Девоjчица коjоj су Хрвати погубили седамнаесторо чланова породице и то само зато што су били Срби. – Трчале смо 19. маjа 1941. моjа млађа сестра и jа сатима према Бjеловару не знаjући да у ствари на таj начин трчимо ка логору Јасеновац – почиње своjу исповест 78-годишња београдска пензионерка Смиља Тишма. За „Вести“ први пут прича о породичноj трагедиjи. Са своjе две сестре и братом, од 1941. до 1944. године прошла jе чак пет хрватских

Данас више не постоjи дилема има ли, већ зашто се плански гуше сећања на стравичне српске жртве, тврде у Удружењу логораша из НДХ. А гуше се jер у свести наших савремених политичких сатрапа и данас, како кажу, „живи извитоперена потреба додворавања и злочинцима над сопственим народом“. Ту огавну поjаву потврђуjе и дневна политика српских власти. Потврђена jе и на академском скупу, одржаном на београдском Правном факултету, посвећеном Јасеновцу, на коме су се на научноj основи и страноj архивскоj грађи разобличавале српске несрећне заблуде, а злочинци називани именом. Скуп коjи jе био боjкотован од актуелних власти, па тако и од свих државних медиjа и оних коjе контролише актуелна власт. Добро позната

Приредио: Дарко Терзић Инициjатива да само 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, буде обиљежаван као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату, погрешна jе, jер би се тако заташкале и ставиле у други план наjвеће српске жртвe из тог периода, а то су оне из НДХ – сматра Миленко Јахура из Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда. „Нема сумње да jе хрватски геноцид над Србима у Другом светском рату, коjи се довршава од 1991. године до данас, наjтрауматичниjи догађаj и битно обележjе целокупне српске историjе“, изjавио jе Јахура за Срну, коментаришући ову инициjативу. Он каже да jе у српском народу свако сагласан да крагуjевачки 21. октобар буде

Документарни филм под називом „Чиста крв“, редитеља Симе Брдара, кустоса Спомен-подручjа ДоњаГр адина, биће премиjерно приказан сутра у Козарскоj Дубици у оквиру програма „Прогледање“. Програм ће бити одржан код цркве Светиња у мjесту Демировац у Козарскоj Дубици, а припремљен jе поводом обиљежавања Дана европске баштине у Републици Српскоj /РС/ у организациjи Јавне установе Спомен-подручjе Доња Градина и Музеjа „Козара“ из Приjедора. У оквиру програма биће постављена и изложба дjечиjих ликовних радова о теми „Страдање у концентрационом логору Јасеновац од 1941. до 1945. године“. О Јасеновцу ће, уз клавирску пратњу Мариjе Јевђенић, говорити глумица Краљевског драмског позоришта из Стокхолма Јелена Мила. Директор Спомен-подручjа Доња Градина Милорад Буква рекао jе, на састанку Организационог одбора програма „Прогледање“, да ће

У уторак 13. септембра 2011., у Манастиру Јасеновац служена jе Света архиjереjска Литургиjа и прослављени Свети Мученици Јасеновачки. Литургиjско славље предводио jе преосвећени владика славонски Сава уз саслужење свештенства и монаштва Српске православне цркве. Посебно надахнуто, бесjедио jе млади Парох пакрачки jереjЂорђ е Теодоровић. Организациjу пута из Бањалуке, и ове године jе преузела бањалучка Светосавска омладинска заjедница. Међу путницима jе било неколико чланова бањалучког удружења преживjелих логораша Другог свjетског рата. Из Београда jе стигао аутобус са више свештених лица СПЦ-а, вjеруjуће чељади, потомака и поштоваоца jасеновачник новомученика. Након литургиjе, приређена jе трпеза љубави, потом су се ходочасници упутили у jавну установу Спомен подручjа Јасеновац а преласком на српску страну државне границе обишли