Европа настоjи да хрватском друштву, у свакодневноj примjени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвиjета, полако усади у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин, сматраjу у  jевреjскоj невладиноj организациjи  Маргелов институт из Загреба. „Свакако да jе споменик са мjеста концентрационог логора неуобичаjен као ликовно рjешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоjи да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свиjест мемориjу на концентрациони логор, коjи Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида, односно не прихватаjу одговорност за злочине коjи jе тамо усташки покрет починио у име хрватског народа“, речено jе Срни у Маргеловом институту. У овом институту сматраjу  да jе

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на „хрватски евро“ опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. „По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други“, рекао jе Јахура за Срну. Он наглашава да су на тим подручjима

Ексклузивно за читаоце саjта Двери доносимо фотографиjе узорака сериjе хрватског Евра, кованог новца коjи jе посвећен уласку Хрватске у Европску Униjу 2013, када сериjа и треба да уђе у оптицаj. Узорци су ковани у 1.000 примерака у Европскоj централноj банци са седиштем у Франкфурту на Маjни, и захваљуjући Србину коjи jе дошао до узорка и коjи jе извор наше приче (а коjи jе из разумљивих разлога желео да остане анониман), имамо прилику да видимо нечувен призор. Ништа не би било спорно да под именом сериjе „биљни и животињски свет Хрватске“ на полеђини новчића од 10 центи ниjе  споменик  у Јасеновцу, наjвећи концентрациони  логор фашистичке НДХ-а, стратиштe преко 750.000 Срба, Јевреjа,

English Поштована редакцијо, Слажем се, наравно, да се бројем српских жртава у време Србоцида хрватске државе 1941-1945 не ретко политички манипулише. Са стране хрватске политичке, интелектуалне и клерикалне елите је то, нажалост, пре правило него изузетак. Тачно је, исто тако, да је геноцид увек геноцид, када год одговара дефиницији Рафаела Лемкина и дотичној резолуцији Уједињених нација, а без обзира на квантитет жртава. Заступам мишљење да се број жртава Србоцида 1941-1945. засада (и исто тако – нажалост) само може и то врло опрезно процењивати и то пре свега на основу веродостојних и проверљивих историјских извора. Тој врсти извора, сложићете се, припадају пре свега она сведочанства, која долазе од тадашњих тутора „НДХ“,

Шпанска телевизиjска мрежа ТВЕ извинила се Србима jер у водећоj емисиjи информативног програма „Недjељни извjештаj“, приказаноj 17. септембра, у коjоj jе тема усташки логор у Јасеновцу, међу жртвама ниjе поменут српски народ, иако jе чак 600.000 људи током Другог свjетског рата убиjено тамо само зато што су били Срби. Прво извињење jедне свjетске медиjске куће Србима услиjедило jе тек послиjе бурних негодовања и петициjе више од 600 људи, махом Срба, али и Јевреjа, као и Ефраима Зурофа, директора Центра „Симон Визентал“. „Грешка jе направљена у 15-минутноj репортажи посвећеноj убиству усташког злочинца Макса Лубурића, коjи се под именом Висенте Перес скривао у Шпаниjи. У репортажи jе говорено о Независноj Држави Хрватскоj

English У материjалима у коjим jе у посљедњих 20 година писано о логору Јасеновац наjмање jе историjе, а превише садржаjа коjи служи за дневнополитичке интересе, изjавио jе Срни професор са Трумановог института Хебреjског универзитета у Јерусалиму Рафаел Исраели. „Истражуjући материjал коjи jе писан у посљедњих 20 година о овим страдањима, налазим мало историjе, а превише обостраних, чак непримjерених напада, ненаучног приступа, са више политике и дневнополитичких активности, коjе имаjу за циљ мобилисање одређених интереса“, оциjенио jе Исраели. Он jе, уочи посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске Музеjу Јад вашем, рекао да су jедан од камена спотицања у свакоj прилици између научних радника из Хрватске и оних из Србиjе, укључуjући и

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић наjављуjу снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти. У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено jе неколико документарних филмова, али само jедан играни – „Девети круг“ Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, наjављуjу снимање филма о Јасеновцу. Прилог Драгана Станоjевића Добитник Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладиjатор“ продуцент Бранко Лустиг jе као дете из jевреjске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.

Председник РС Милорад Додик и израелски шеф дипломатиjе Авигдор Либерман у Доњоj Градини. Наjављена изградња мемориjалног центра у помен жртвама фашистичког терора ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман посетили су Спомен-подручjе Доња Градина код Козарске Дубице, наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, где су положили венце и одали почаст за 700.000 страдалих Срба, Јевреjа и Рома у Другом светском рату. Министар Либерман захвалио се руководству Републике Српске на напорима коjе чине у овековечењу страдања jевреjског народа на овим просторима. – За мене jе ово много више од спомен-подручjа, пошто и сам потичем из породице у коjоj се jедна половина борила у редовима Црвене

Савез Рома Републике Српске затражио jе да се отвори масовна гробница у новом парку у Градишци и провjере наводи да ли се у њоj налазе посмртни остаци више од 700 Рома убиjених у усташком логору Стара Градишка у Другом свjетском рату. Предсjедник Савеза Саша Машић рекао jе да jе то дужност према његовим сународницима. „На сjедници Скупштине општине (Градишка) говорио сам о масовноj гробници и увjерио се да одборници о томе веома мало знаjу. Дужни смо да одамо почаст ромским жртвама – дjеци, женама, старцима. Неопходно jе да се истина о страдању Рома расвиjетли и то смо затражили од надлежних институциjа“, рекао jе Машић током обиласка мjеста гдjе се налази

КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине? Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да

Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе да су мjеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагуjевац, гдjе се десио ужасан злочин њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. „За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места коjа су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице“, саопштено jе данас Срни из Кабинета патриjарха српског Иринеjа. Патриjарх Иринеj наглашава да се то односи и на Крагуjевац, мjесто ужасног злочина њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. „Јасеновац

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду jе одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегиjе преживљавања jевреjске и ромске заjеднице у Македониjи: од отпора до мемориjализациjе на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара jе био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет. У раду семинара учествовало jе шеснаест научника из разних земаља Европе. Уводна предавања држали су др Кринка Видаковић Петров из Београда, др Софиjа Грандаковска из Скопља и проф.

Предсjедаваjући Представничког дома парламента БиХ Денис Бећировић рекао jе данас да jе утврђивање пуне истине и одговорности, не само за злочине у Јасеновцу него и на другим стратиштима у наjбољем у интересу свих народа и сваког грађанина ових простора. Бећировић jе навео да су статистике и преброjавања жртава на Балкану често предмет дневнополитичких злоупотреба, али да jе неспорна чињеница да jе у логорима Јасеновац и Стара Градишка у смрт одведен огроман броj Срба, Јевреjа, Рома, али и броjних антифашиста из других народа коjи су се супротставили фашистичком режиму Независне државе Хрватске /НДХ/. Из Бећировићевог кабинета саопштено jе да jе он, приликом посjете спомен подручjу и Мемориjалном центру Јасеновац, гдjе jе

Осим стриjељања у Крагуjевцу 21. октобра 1941. године, било jе и других масовних ратних злочина са сличним броjем жртава, понекад и са неселективниjим приступом починилаца, гдjе су масовно страдали дjеца, жене и старци, а да се и не говори о геноциду у НДХ, као наjтежем виду злочина против човjечности, каже историчар Јован Мирковић. Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ – Виши кустос у београдском Музеjу жртава геноцида Јован Мирковић сматра да jе инициjатива листа „Прес“ да се 21. октобар, датум стравичног стриjељања цивила, међу коjима и дjеце, прогласи даном сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату заснована на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости