arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Отворена изложба фотографија “Немојте нас заборавити”

У Умјетничкој галерији добојског Центра за културу и образовање вечерас је отворена изложба “Немојте нас заборавити” аутора Ристе Марјановића, на којој 59 фотографија приказује српске добровољце у Првом свјетском рату. Кустос и историчар Народног музеја у Шапцу Бранислав Станковић, који је коаутор изложбе, каже да је ријеч о фотографијама првог ратног фоторепортера Шапчанина Ристе Марјановића посвећеним српским добровољцима у Великом рату. Станковић је рекао да су ови радови били изложени 1916. године на заједничкој савезничкој изложби у Павиљону “Марсан” у Паризу као најбоља могућа пропаганда на дешавања у тадашњој ратној Србији, додајући да изложба може да се гледа и као “сликовница Великог рата”. Он наводи да назив изложбе “Немојте нас

Tротомно издање академика Драгољуба Живојиновића "Ватикан и Први светски рат: 1914-1918"

Ватикан је рат против Србије сматрао неопходним

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је тротомно издање академика Драгољуба Живојиновића “Ватикан и Први светски рат: 1914-1918”, у којем је путем докумената из бројних свјетских архива показано да је Ватикан рат против Србије сматрао неопходним и био на страни Аустроугарске. На промоцији, којој је присуствовао и Његова светост патријарх српски Иринеј, указано је да је Ватикан иступао у одбрану старог поретка, а да су методе које је користио при остваривању својих намјера биле веома разноврсне и нису се разликовале од метода којима су се служиле свјетовне власти. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске Никола Поповић рекао је да су књиге окупљене у тротомно издање резултат

Само слепац није видео да је Бугарска против нас

Уз 100-годишњицу Првог светског рата Руска штампа о узроцима „бугарске издаје“ Главна тема о којој је дискутовано  на страницама руских новина у октобру 1915. је био рат између Русије и Бугарске, тј. међу земљама које су дуго сматране  за „братске“. Без обзира што је још од почетка Првог светског рата било очигледно  да се  Бугарска, из више различитих разлога, нашла увучена у орбиту немачког утицаја, руска политика и публицисти нису губили наду да ће Софија да се уздржи  од непосредног утицаја у војним дејствима против Србије и да ће сачувати неутралност за коју се изјаснила још 1914.године. Међутим, тим надама није било суђено да се остваре. 1/14. октобра 1915. Бугарска

Војска Хрватске (Фото: Архива)

„Просиначке жртве“ – континуитет хрватске лажи

Загребачки медији сваког децембра, упорно извештавају о „обљетници просиначких жртава“ притом нарочито наглашено истичући  да је то био „мирни просвјед“ (протест). „Uz molitvu, domobranska obilježja, zapaljene svijeće, položeno cvijeće, zvuke mirozova, domoljubne pjesme… i ove godine se ispod spomen ploče odala počast prvim hrvatskim žrtvama prve Jugoslavije“. „Hrvatski vojnici i civili su bezumno pobijeni 1918. god. na ovome trgu, jer su voljeli Hrvatsku, cijenili slobodu, i mirnim prosvjedom se suprotstavili ulasku Hrvatske u Jugoslaviju“. Danas hrvatski vojnici i civili opet prosvjeduju na zagrebačkim ulicama i trgovima, zbog ulaska Hrvatske u takozvani region. I mi kao i naši prethodnici vidimo, što se pokušava skriti od očiju  javnosti, vidimo opasnost koja se nadvila

Каменко и Павле Паја Јовановић (Фото Историјски архив Панчево)

Голгота браће Јовановић

Често се у панчевачком крају помиње румунски Арад и његова тврђава. Око 5.000 људи остало је током Великог рата међу њеним зидинама, месту страдања пре свих Срба, под влашћу Хабзбурговаца, записаше земљаци у дијаспори, у Румунији. Рекоше – била је то голгота, а највише прогоњених и утамничених националних невољника дадоше Банат, посебно град Панчево. Ужарено је лето 1914. године. Недеља, 28. јул. Угледни Панчевци – штампари и књижари – браћа Каменко и Павле Паја Јовановић, међу првима су ухапшени. Обојица болесни, толико да су Пају жандарми на носилима однели у панчевачки затвор, а недуго обојица се нађоше у транспорту „политичких сумњиваца” најпре за Темишвар, на последњем путу у арадски пакао.

Предрагов радни дан почиње док је још мрак: чисти гробље и дочекује и по хиљаду посетилаца дневно (Фото: С. Гуцијан)

О сенима палих на Солунском фронту рапортира Предраг Недељковић

Рођени Краљевчанин, новинар, полиглота, потомак солунског ратника, наследник је Ђорђа Михаиловића, који је дуже од пола века чувар српског војничког гробља Зејтинлик Од нашег специјалног извештача Солун – Први пут нас на Зејтинлику, српском војничком гробљу, није дочекала старина хитрог хода, која зна сваки камен, сваки гроб и сваку причу везану за сене више од 7.000 српских војника палих на Солунском фронту. Уместо чика Ђорђа, који је ушао у 88. годину и последњих месеци има великих проблема са плућима, па силази на гробље само у току преподнева, у сусрет нам иде Предраг Недељковић (47), Краљевчанин, полиглота, некадашњи новинар… Чекамо да се заврши званични део посете, да Предраг исприча оно што

Полагање вијенаца на споменик војводи Мишићу

Г. Милановац: Почаст Мишићевим јунацима

У Горњем Милановцу обележена 101-годишњица чувене Рудничке офанзиве. Битка која је променила ток Великог рата изучава се и данас широм света ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Сто прва годишњица пресудне Рудничке офанзиве у Великом рату против аустроугарских освајача, која је преокренула његов исход планиран у Бечу и Берлину, обележена је у четвртак пригодним манифестацијама. Управо из Милановца, на јучерашњи дан 1914. почела је битка која се и данас, као ратни феномен, изучава на светским војним училиштима. Венце на бисту војводи Живојину Мишићу, гробницу ђенерала Божидара Терзића, споменик 1.300 каплара и спомен-обележја у оближњим Бољковцима где се одигравала кључна фаза битке, положили су представници општине, Војске Србије и Друштва за неговање традиција ослободилачких

Део учесника скупа о Мојковачкој бици

Јубилеј Мојковачке битке: Херојско дело за векове

У Беранама одржан округли сто поводом стогодишњице Мојковачке битке. Председник општине Горан Киковић: Важно је прозборити о огромним жртвама БЕРАНЕ – Цео један век од мојковачке битке, а у славу њених хероја, СО Беране и Епархија будимљанско-никшићка организовали су округли сто у кући војводе Гавра Вуковића, где су угледни историчари, генерали, публицисти, политичари, књижевни критичари дали допринос обележавању славне епопеје. Тема скупа је била “Операције Црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек”. Последњих дана 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније све до Крфа.

Регент Александар Карађорђевић

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена прије 97 година

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

Миленко Савановић Фото: РТРС

Историја говори о братству руског и српског народа

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је Срни да је руски и српски народ кроз историју показивао братску повезаност, те да то чини и данас. Поводом изложбе “1914. да устане Русија сва на ратни подвиг”, која је вечерас отворена у Бањалуци, Савановић је нагласио да је смисао изложбе да освјежи сјећање на почетак Првог свјетског рата 1914. године и на све оно што је тај рат донио. “Према западним медијима, повод за почетак рата био је Сарајевски атентат, након чега су Централне силе напале Србију. У том крвавом рату учествовало је око 70 милиона људи и, нажалост, погинуло између 15 и 20 милиона људи. Ако се

Српска војска на Солунском фронту

Како је пробијен Солунски фронт: Ово је моја земља, упамти то!

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави… “ “Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”. Овако је гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта. Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске

Оскрнављени гробови војника АНЗАЦ-а

Гробови војника из Аустралије и Новог Зеланда погинулих у Првом свјетском рату у Лондону испрскани су графитима други пут у посљедњих седам мјесеци. Плава боја испрскана је на надгробним споменицима војника аустралијске и новозеландске војске (АНЗАЦ) на гробљу у Хилингдону, у западном дијелу Лондона. Сличан вандализам забиљежен је у априлу на гробљу код цркве у Херфилди пред одржавање церемонија поводом обиљежавања 100 година од искрцавања аустралијских и новозеландских снага на Галипољу, у Турској. Графити не представљају јасне ријечи или симболе, због чега се не може претпоставити ни мотив вандализма. Око 10.000 припадника АНЗАЦ-а погинуло је током борби на Галипољу против снага Отоманског царства 1915. године. Полиција је саопштила да је

Српска војска побједничка, а не осветничка

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је данас у Бањалуци да је српска војска у овај град 1918. године ушла као побједничка, а не као осветничка. Вулин је истакао да су Срби увијек били и да ће увијек бити побједници, а не осветници, јер слободу цијене више од свега и држе до ње изнад свега. “Тражи Србину шта год хоћеш и добићеш и више него што тражиш и мислиш, само му никада и нипошто не тражи да ти преда своју слободу. Само тада ћеш осетити одговор и видети да то није само народ песника, сликара, пастира, већ народ упорних, тврдоглавих и непобедивих бораца”, истакао

Захтев да се Зрењанину врати старо име: Неће хероја, хоће краља

Захтев да се Зрењанину врати старо име баш на годишњицу преименовања Бечкерека у Петровград. Акција Патриотског блока ДСС и Двери за предратни назив града по Петру I Карађорђевићу СЛУЧАЈНО или плански, тек, с јучерашњим обележавањем 80-годишњице преименовања Бечкерека у Петровград, стигао је захтев да се Зрењанину врати стари назив – Петровград! Сличних иницијатива било је и раније. Најзначајнији подухват одиграо се крајем осамдесетих, с буђењем вишестраначја. Ондашња опозиција, предвођена СПО, после акције повратка споменика краља Петра Првог Карађорђевића на трг, издејствовале су и референдум за обнављање назива Петровград, који је укинут 1946. Више од две трећине грађана, међутим, изјаснило се за задржавање имена Зрењанин. – Већ неколико година заступамо став

Не заборавити страдалнике у Велеиздајничком процесу

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бањалука Небојша Куштриновић рекао је вечерас у Бањалуци да не смије бити заборављено 156 Срба који су страдали у Велеиздајничком процесу 1915. и 1916. године. “У Велеиздајничком процесу тадашња аустроугарска власт прогонила је Србе, а поготово интелектуалце и трговце. О историјским чињеницама не смије се ћутати”, рекао је Куштриновић на округлом столу о теми “Сто година од судских процеса у БиХ и Велеиздајнички процес у Бањалуци”. Према његовом мишљењу, веома је битно што је у обиљежавање значајних историјских датума у Републици Српској уврштен и улазак српске војске у Бањалуку. “И Србија овај датум обиљежава као један од значајнијих

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.