У Умјетничкој галерији добојског Центра за културу и образовање вечерас је отворена изложба “Немојте нас заборавити” аутора Ристе Марјановића, на којој 59 фотографија приказује српске добровољце у Првом свјетском рату. Кустос и историчар Народног музеја у Шапцу Бранислав Станковић, који је коаутор изложбе, каже да је ријеч о фотографијама првог ратног фоторепортера Шапчанина Ристе Марјановића посвећеним српским добровољцима у Великом рату. Станковић је рекао да су ови радови били изложени 1916. године на заједничкој савезничкој изложби у Павиљону “Марсан” у Паризу као најбоља могућа пропаганда на дешавања у тадашњој ратној Србији, додајући да изложба може да се гледа и као “сликовница Великог рата”. Он наводи да назив изложбе “Немојте нас

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је тротомно издање академика Драгољуба Живојиновића “Ватикан и Први светски рат: 1914-1918”, у којем је путем докумената из бројних свјетских архива показано да је Ватикан рат против Србије сматрао неопходним и био на страни Аустроугарске. На промоцији, којој је присуствовао и Његова светост патријарх српски Иринеј, указано је да је Ватикан иступао у одбрану старог поретка, а да су методе које је користио при остваривању својих намјера биле веома разноврсне и нису се разликовале од метода којима су се служиле свјетовне власти. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске Никола Поповић рекао је да су књиге окупљене у тротомно издање резултат

Рођени Краљевчанин, новинар, полиглота, потомак солунског ратника, наследник је Ђорђа Михаиловића, који је дуже од пола века чувар српског војничког гробља Зејтинлик Од нашег специјалног извештача Солун – Први пут нас на Зејтинлику, српском војничком гробљу, није дочекала старина хитрог хода, која зна сваки камен, сваки гроб и сваку причу везану за сене више од 7.000 српских војника палих на Солунском фронту. Уместо чика Ђорђа, који је ушао у 88. годину и последњих месеци има великих проблема са плућима, па силази на гробље само у току преподнева, у сусрет нам иде Предраг Недељковић (47), Краљевчанин, полиглота, некадашњи новинар… Чекамо да се заврши званични део посете, да Предраг исприча оно што

У Беранама одржан округли сто поводом стогодишњице Мојковачке битке. Председник општине Горан Киковић: Важно је прозборити о огромним жртвама БЕРАНЕ – Цео један век од мојковачке битке, а у славу њених хероја, СО Беране и Епархија будимљанско-никшићка организовали су округли сто у кући војводе Гавра Вуковића, где су угледни историчари, генерали, публицисти, политичари, књижевни критичари дали допринос обележавању славне епопеје. Тема скупа је била “Операције Црногорске санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године, њихов значај и одјек”. Последњих дана 1915. око пола милиона аустроугарских, немачких и бугарских војника напало је Србију, па се њена војска, уз тешке губитке, повлачила преко Косова и Метохије, Црне Горе, Албаније све до Крфа.

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави… “ “Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”. Овако је гласила наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта. Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је данас у Бањалуци да је српска војска у овај град 1918. године ушла као побједничка, а не као осветничка. Вулин је истакао да су Срби увијек били и да ће увијек бити побједници, а не осветници, јер слободу цијене више од свега и држе до ње изнад свега. “Тражи Србину шта год хоћеш и добићеш и више него што тражиш и мислиш, само му никада и нипошто не тражи да ти преда своју слободу. Само тада ћеш осетити одговор и видети да то није само народ песника, сликара, пастира, већ народ упорних, тврдоглавих и непобедивих бораца”, истакао

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бањалука Небојша Куштриновић рекао је вечерас у Бањалуци да не смије бити заборављено 156 Срба који су страдали у Велеиздајничком процесу 1915. и 1916. године. “У Велеиздајничком процесу тадашња аустроугарска власт прогонила је Србе, а поготово интелектуалце и трговце. О историјским чињеницама не смије се ћутати”, рекао је Куштриновић на округлом столу о теми “Сто година од судских процеса у БиХ и Велеиздајнички процес у Бањалуци”. Према његовом мишљењу, веома је битно што је у обиљежавање значајних историјских датума у Републици Српској уврштен и улазак српске војске у Бањалуку. “И Србија овај датум обиљежава као један од значајнијих