На 9. Међународном филмском фестивалу “Први кадар” у Источном Сараjеву, режисер и глумац Јелена Мила, коjа живи ради у Шведскоj, извела jе монодраму “Челичне ратнице”. Монодарама “Челичне ратнице” jе прича о женама ратницима и добровољцима на Балкану у току Првог свjетског рата. Према риjечима Миле, коjа jе режисер и аутор текста ове монодраме, текст jе стваран на основу оригиналних записа, аутентичних изjава и одломака из биографиjа конкретних ратница. “Оне су надљудским напором и преданошћу подстицале на коректност и досљедност, служиле за примjер, поштовање и постале свjедочанство нехуманог времена рата. Како приjе сто година, тако и данас, оне своjим присуством зацjељуjу ране и васкрсаваjу страдања”, рекла jе Мила. Она истиче да jе ова

У Регионалном музеjу у Добоjу данас jе отворена изложба “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи” и приказан jе документарни филм “Сараjево 1914”. Промовисане су и књиге “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера и “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића, те публикациjа “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи.”, групе од 11 аутора. Историчар Жељко Вуjадиновић оциjенио jе Дедиjерово “Сараjево 1914” као наjреферентниjу књигу о Сараjевском атентату, коjа jе своjевремено у анкети “Њуjорк таjмса” проглашена за књигу године. Професор Боривоjе Милошевић рекао jе да су стенограмске забиљешке са суђења Гаврилу Принципу и другима, коjе су приређене у издању Воjислава Богићевића “Сараjевски атентат”, jедан од наjважниjих историjских извора за проучавање предисториjе

Јесте ли се некада запитали о ономе после смрти? Вероватно вас jе уплашила мисао о нестанку и путу у непознато. Баш тада, колико би нас добровољно пристало да положи своj живот?  Ако има оних коjи би на то пристали, а сигурно да има, за кога и шта би били спрeмни на наjвећу жртву? Када људи своjим животима стану бранити своjе наjмилиjе сроднике или приjатеље, то jе готово нормално и опште прихваћено. Међутим, шта jе са онима коjи су ову цену платили не само ради своjих блиских, њихових домова и имања, него су то учинили за милионе очиjу и лица коjе никада нису видели, пашњаке на коjе никада нису извели стада,

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа.  Препознаjу снагу разума. Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе покренуло jе процедуру за ексхумациjу и повратак из Грчке у Србиjу посмртних остатака пуковника Драгутина Димитриjевића Аписа, маjора Љубомира Вуловића, и Радета Малобабића, изjавио jе ресорни министар Александар Вулин. “Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховоj Србиjи, њиховом Београду, а Министарство за рад jе поносно што може да буде део историjе”, рекао jе Вулин на округлом столу “Хероjи или отпадници – Апис и другови”. Вулин jе истакао да jе пуковник Драгутин Димитриjевић Апис jунак и “jедна од српских светих таjни, коjи су скоро 100 година били заборављени и потиснути, не због нас, него због других”. Он jе рекао да jе