Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Golgota braće Jovanović

Datum objave: subota, 5 decembra, 2015
Veličina slova: A- A+
Kamenko i Pavle Paja Jovanović (Foto Istorijski arhiv Pančevo)
Kamenko i Pavle Paja Jovanović (Foto Istorijski arhiv Pančevo)

Često se u pančevačkom kraju pominje rumunski Arad i njegova tvrđava. Oko 5.000 ljudi ostalo je tokom Velikog rata među njenim zidinama, mestu stradanja pre svih Srba, pod vlašću Habzburgovaca, zapisaše zemljaci u dijaspori, u Rumuniji. Rekoše – bila je to golgota, a najviše progonjenih i utamničenih nacionalnih nevoljnika dadoše Banat, posebno grad Pančevo.

Užareno je leto 1914. godine. Nedelja, 28. jul. Ugledni Pančevci – štampari i knjižari – braća Kamenko i Pavle Paja Jovanović, među prvima su uhapšeni. Obojica bolesni, toliko da su Paju žandarmi na nosilima odneli u pančevački zatvor, a nedugo obojica se nađoše u transportu „političkih sumnjivaca” najpre za Temišvar, na poslednjem putu u aradski pakao. Još na železničkoj stanici svetina ih je grdila, zlostavljala i pljuvala – njih koji su doveka zadužili svoj grad i državu. Bez posebne knjige nemoguće je poređati sva dobročinstva i opisati srboljublje, ali i patnje koje braća doživeše i ne preživeše. Kamenko i Paja – dva tela, a jedna duša, jedna misao i zato, pričajući o jednom isto važi i za drugog, pa i u progonu i patnjama u rumunskoj tamnici. Prvi je u njoj izdržao 67 dana, drugi nedelju dana manje.

Jovanovići, kao i stotine interniranih Srba tamnovaše, sabijeni u podzemnim memljivim hodnicima kamenom obučenog Arada, u mraku i neizdrživom smradu, gladni, žedni, vezani i batinani. Tvrđava beše na glasu i po srdobolji, „crvenom vetru” i epidemiji pegavog tifusa i tuberkuloze… a zimi po sečenju smrznutih udova. Zajedno su ležali, mrtvi i bolesni, živi i zdravi. Od sredine 1914. do marta 1915. godine umrlo je tu 1.772 internirca – izmučenih žena, dece i muškaraca. Među njima beše i Paja, a Kamenko još izdrža premeštaj u civilni zatvor Beča, u kojem teško oboleo i izmučen umire dve godine kasnije.

U Aradu mnogo toga podseća na Srbe, nekada najbrojniji narod u ovom gradu. Još se čuva litija, u srpskoj Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla na kojoj piše: „Ova je litija sačinjena crkvenim dohotkom, darovana u slavu Božiju i za večiti spomen na 4.317 Srba mučenika interniranih u Aradskom gradu.” Malo je bilo jedno – hiljade umorenih – pokopano je u masovnim grobnicama, na dva internirska groblja – „Pomenirea”, na kojem postoji mali spomenik i zapuštenom i neobeleženom  groblju „Moriša”.

Osim što su bili Srbi, „greh” braće Jovanović beše i što su od 1911. godine bili članovi „Narodne odbrane” u Beogradu i zauzimali istaknuto mesto u srpskim institucijama unutar Austrougarske. Naročito, Kamenko, koji je dve decenije bio perjanica srpske autonomije u Pančevu. Braća su i osnivači zadužbine kod Srpske akademije nauka, još od 1870. godine izdavali su i štampali nacionalne knjige ne gledajući na svoju trgovačku dobit, a pančevačke i druge škole, za svoje udžbenike, imaju zahvaliti upravo njima. Srpsko štamparstvo i izdavaštvo svoj izvor imaju baš u Pančevu, zahvaljujući Jovanovićima, koji su u ovu varoš neumorno prenosili iskustva velikih evropskih centara. Obojica su, sve svoje veliko imanje, stotine hektara plodne zemlje, ostavili Srpskoj pravoslavnoj crkvi, raznim humanim, prosvetnim i privrednim društvima Pančeva i Srbije.

Na žalost i sramotu, broj Pančevaca koji zna da kaže ko su Jovanovići, čije ime ceo vek nosi jedna glavna gradska ulica, neoprostivo je mali. Većina ih misli da su braća Kamenko i Pavle Paja Jovanović narodni heroji, jednog drugog svetskog rata.

 

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

O senima palih na Solunskom frontu raportira Predrag Nedeljković

G. Milanovac: Počast Mišićevim junacima

Kako je probijen Solunski front: Ovo je moja zemlja, upamti to!

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top