Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Golgota braće Jovanović

Datum objave: subota, 5 decembra, 2015
Veličina slova: A- A+
Kamenko i Pavle Paja Jovanović (Foto Istorijski arhiv Pančevo)
Kamenko i Pavle Paja Jovanović (Foto Istorijski arhiv Pančevo)

Često se u pančevačkom kraju pominje rumunski Arad i njegova tvrđava. Oko 5.000 ljudi ostalo je tokom Velikog rata među njenim zidinama, mestu stradanja pre svih Srba, pod vlašću Habzburgovaca, zapisaše zemljaci u dijaspori, u Rumuniji. Rekoše – bila je to golgota, a najviše progonjenih i utamničenih nacionalnih nevoljnika dadoše Banat, posebno grad Pančevo.

Užareno je leto 1914. godine. Nedelja, 28. jul. Ugledni Pančevci – štampari i knjižari – braća Kamenko i Pavle Paja Jovanović, među prvima su uhapšeni. Obojica bolesni, toliko da su Paju žandarmi na nosilima odneli u pančevački zatvor, a nedugo obojica se nađoše u transportu „političkih sumnjivaca” najpre za Temišvar, na poslednjem putu u aradski pakao. Još na železničkoj stanici svetina ih je grdila, zlostavljala i pljuvala – njih koji su doveka zadužili svoj grad i državu. Bez posebne knjige nemoguće je poređati sva dobročinstva i opisati srboljublje, ali i patnje koje braća doživeše i ne preživeše. Kamenko i Paja – dva tela, a jedna duša, jedna misao i zato, pričajući o jednom isto važi i za drugog, pa i u progonu i patnjama u rumunskoj tamnici. Prvi je u njoj izdržao 67 dana, drugi nedelju dana manje.

Jovanovići, kao i stotine interniranih Srba tamnovaše, sabijeni u podzemnim memljivim hodnicima kamenom obučenog Arada, u mraku i neizdrživom smradu, gladni, žedni, vezani i batinani. Tvrđava beše na glasu i po srdobolji, „crvenom vetru” i epidemiji pegavog tifusa i tuberkuloze… a zimi po sečenju smrznutih udova. Zajedno su ležali, mrtvi i bolesni, živi i zdravi. Od sredine 1914. do marta 1915. godine umrlo je tu 1.772 internirca – izmučenih žena, dece i muškaraca. Među njima beše i Paja, a Kamenko još izdrža premeštaj u civilni zatvor Beča, u kojem teško oboleo i izmučen umire dve godine kasnije.

U Aradu mnogo toga podseća na Srbe, nekada najbrojniji narod u ovom gradu. Još se čuva litija, u srpskoj Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla na kojoj piše: „Ova je litija sačinjena crkvenim dohotkom, darovana u slavu Božiju i za večiti spomen na 4.317 Srba mučenika interniranih u Aradskom gradu.” Malo je bilo jedno – hiljade umorenih – pokopano je u masovnim grobnicama, na dva internirska groblja – „Pomenirea”, na kojem postoji mali spomenik i zapuštenom i neobeleženom  groblju „Moriša”.

Osim što su bili Srbi, „greh” braće Jovanović beše i što su od 1911. godine bili članovi „Narodne odbrane” u Beogradu i zauzimali istaknuto mesto u srpskim institucijama unutar Austrougarske. Naročito, Kamenko, koji je dve decenije bio perjanica srpske autonomije u Pančevu. Braća su i osnivači zadužbine kod Srpske akademije nauka, još od 1870. godine izdavali su i štampali nacionalne knjige ne gledajući na svoju trgovačku dobit, a pančevačke i druge škole, za svoje udžbenike, imaju zahvaliti upravo njima. Srpsko štamparstvo i izdavaštvo svoj izvor imaju baš u Pančevu, zahvaljujući Jovanovićima, koji su u ovu varoš neumorno prenosili iskustva velikih evropskih centara. Obojica su, sve svoje veliko imanje, stotine hektara plodne zemlje, ostavili Srpskoj pravoslavnoj crkvi, raznim humanim, prosvetnim i privrednim društvima Pančeva i Srbije.

Na žalost i sramotu, broj Pančevaca koji zna da kaže ko su Jovanovići, čije ime ceo vek nosi jedna glavna gradska ulica, neoprostivo je mali. Većina ih misli da su braća Kamenko i Pavle Paja Jovanović narodni heroji, jednog drugog svetskog rata.

 

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

O senima palih na Solunskom frontu raportira Predrag Nedeljković

G. Milanovac: Počast Mišićevim junacima

Kako je probijen Solunski front: Ovo je moja zemlja, upamti to!

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top