U Pionirskom parku, u centru Beograda, nalazi se replika Kajmakčalanske osmatračnice Srpske vojske sa Solunskog fronta. Postavljena je u čast pobedničkog juriša Srpske vojske, koja je probojem Solunskog fronta ušla u istoriju ovenčana slavom. U ovo vreme, u kome su pojačane aktivnosti na prekrajanju istorije i umanjivanju uloge i zasluga Srbije u Velikom ratu, stanje spomenika je sledeće: 1. Osmatračnica nije zvanično proglašena spomenikom kulture od značaja za Srbiju (čak ni za Beograd). 2. Osmatračnica je samo deo „značajnog prirodnog dobra Pionirski park“ – celina pod prethodnom zaštitom. Rešenjem Skupštine grada („Sl.list grada Beograda 43/2007) „Pionirski park“ je poveren na upravljanje odn. staranje JKP Zelenilu Beograd i ne spominje Osmatračnicu.

„Moja vojska stoji danas pred najžalosnijim svršetkom. S nadom i uverenjem da će se na jadranskom primorju snabdeti i reorganizovati na miru uz obećanu pomoć saveznika, ja sam je preveo preko albanskih i crnogorskih planina. Ništa od obećanog što je potrebno za izdržavanje i reorganizaciju ovde nismo našli …“ – tako je regent Aleksandar Karađorđević započeo pismo koje je decembra 1915. godine uputio ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu. Srpski vojnici su očekivali da će u Skadru naići na magacine sa hranom i da će njihovoj muci, posle pređenih skoro 500 kilometara peške, napokon doći kraj. Ta očekivanja nisu bila nerealna, takva obećanja dobili su od saveznika na početku povlačenja. U

U Muzeju Semberije večeras je otvorena izložba fotografija prvog srpskog ratnog fotoreportera Riste Marjanovića, pod nazivom „Nemojte nas zaboraviti“. Na oko šezdeset postavljenih fotografija prikazani su ratni dobrovoljci, stradanje Šapca, zbjegovi po Mačvi, Cer, povlačenje preko Albanije, proboj Solunskog fronta… Jedan od autora izložbe Branislav Stanković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Šapcu, naglasio je da su ovi radovi bili izloženi 1916. godine na Savezničkoj izložbi ratne fotografije u Parizu i na najvjerniji način prikazali dešavanja u tadašnjoj ratnoj Srbiji. Izložba je plod saradnje Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodnog muzeja u Šapcu, Muzeja Novog Sada i Vojnog muzeja u Beogradu i 2014. godine bila je najposjećenija izložba u Srbiji. Izložba

Regent Aleksandar je put od Prizrena do Skadra prešao jašući na konju za dva dana. U pratnji nekoliko svojih gardista uspeo je da pređe 115 km za tako kratko vreme i da među prvima stigne na sever Albanije. Iscrpljujuće jahanje ostavilo je posledice na zdravlje glavnokomandujućeg srpske vojske. Početkom januara 1916. godine, regent je u Skadru imao veoma tešku operaciju. Iako bolestan i iscrpljen, odlučio je da ostane uz svoje vojnike. Odbio je da brodom bude prevezen u savezničku pomorsku bazu u italijanskom gradu Brindizi. Dirljiva je scena koja opisuje susret dede i unuka, crnogorskog kralja Nikole i srpskog regenta Aleksandra do koga je došlo u ranim jutarnjim satima 21.

Povodom obeležavanja 99. godina od Topličkog ustanka, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milan Popović, danas će položiti venac i odati počast kod Spomenika Topličanima palim u ratovima 1912-1918. i žrtvama Narodnog ustanka 1917. godine, u centru Prokuplja. Ceremoniji će prisustvovati i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, načelnik Topličkog upravnog okruga, predsednik opštine Prokuplje, predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i građani, saopšteno je iz ministarstva. Ustanak, koji je krajem februara i početkom marta 1917. godine zahvatio Toplicu, Jablanicu, a proširio se na ostale delove pod bugarskom okupacijom, sastavni je deo oslobodilačke borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Ustanak je predstavljao prirodni produžetak

(Vitali Žučni) Vojnim slomom i raspadom Austro-Ugarske monarhije, nestala je sa poprišta kao vojna formacija i 42. hrvatska domobranska divizija, ali je nastala zagonetka, koja već skoro jedan vek ima posledice za srpski narod i srpski etnički prostor. Tokom Velikog rata, iznikli su iz redova njenih, okupatorski upravnici u BiH, Crnoj Gori i Srbiji, a posle završetka rata i stvaranja zajedničke države, trojica političkih vođa. Imali su različitu političku razvojnu karijeru, ali zajednički antisrpski predznak  i ratovanje u redovima 42. domobranske divizije KuK „kaznene ekspedicije“. Jedinstvo uticaja sveštenstva RKC i ideologije HSP (Hrvatska stranka prava) kao izrazito klerikalne i antisrpske nastalo je još pre Velikog rata, jer je većina rezervnih

Ljut što su mu imena dedova uklesana u Dobrovoljačku kapiju, Aleksandrovčanin oštetio spomenik. Iza memorijalnog kompleksa stoji čovek, sa kojim sam u sukobu, kaže Petar Majstorović ALEKSANDROVO (Nova Crnja) – Nešto što bi većini žitelja bilo za ponos, Petru Majstoroviću iz Aleksandrova kod Nove Crnje – smeta. I ne samo to, nezadovoljan što su imena njegovih predaka uklesana u Dobrovoljačku kapiju, dohvatio je čekić, oštetio spomen-obeležje i – dospeo na sud. – Imena mojih predaka sigurno nikada neće stajati na spomeniku, iza čijeg podizanja stoji Vladimir Hrkalović, sa kojim sam u sukobu, a bez njih ne može da opstane ni ovo obeležje – izričit je Petar Majstorović, koji u kikindskom