САРАЈЕВО, 11. ЈУНА /СРНА/ – У Тужилаштву БиХ тврде да jе предмет „Чемерно“ о злочинима над Србима 1992. године приоритетан и да се на њему ради, док адвокат породице страдалих сматра да тиме Тужилаштво само „умируjе“ jавност. Тужилаштво БиХ ради на предмету коjи се односи на злочин над 32 српска цивила и воjника убиjена 10. jуна 1992. године у нападу jединица тзв. Армиjе БиХ на српско село Чемерно, и таj предмет jе jедан од приоритетних, рекла jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Адиса Карачић. Адвокат Милан Романић, правни заступник породице Дамjановић чиjи чланови су страдали на Чемерну, изjавио jе Срни да jе 25. маjа у име породице поднио кривичну приjаву Тужилаштву БиХ. „У приjави

Породице српских жртава на Чемерну, код Илиjаша, коjе су 10. jуна 1992. године звjерски ликвидирали припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња, и након 22 године чекаjу правду. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна 1992. године. Припадници тадашње Териториjалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и воjника, међу коjима jе наjвише било стараца, жена и дjеце, а село су сравнили са земљом. Чемерно jе данас потпуно пусто село у коме нема ниjедног Србина повратника. “Колико jош децениjа треба да прође да се Тужилаштво БиХ смилуjе и покрене истрагу против извршилаца и налогодаваца овог незапамћеног злочина”, пита предсjедник

САРАЈЕВО, 5. ЈУНА /СРНА/ – У наставку суђења за злочин почињен 1993. године на планини Игман прочитани су искази свjедока Драгана Вуковића, коjи jе преминуо, а у коjима jе навео да га jе првооптужени Неџад Хоџић малтретирао, а да му jе Џевад Салчин одсjекао ухо. Тужилаштво jе прочитало три Вуковићеве изjаве. Свjедок jе навео да jе био припадник Друге сараjевске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/, те да jе након логора „Силос“ у Хаџићима, заточен на планини Игман. „Зука, командир jединице `Зулфикар`, тукао ме jе, као и његови воjници Неџад Хоџић, Самко и Џеко“, пише у исказу. Вуковић jе додао да су га психички наjвише злостављали Неџад Хоџић, извjесни Ален из Сараjева, те

Борачка организациjа „Илиџански борац“ Источна Илиџа данас обиљежава Дане одбране ове општине у протеклом рату као знак сjећања на 22. април и 14. маj 1992. године, када су одбиjени неприjатељски напади такозване Армиjе БиХ. Предсjедник Предсjедништва организациjе „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао jе новинарима да jе таj период био наjкритичниjи за општину, jер њени становници нису били квалитетно организовани да се бране од такозване Армиjе БиХ. „Илиџанска бригада jе бастион Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске и дала jе огроман допринос у стварању Републике Српске. Због тога сам и данас поносан што сам као илиџански борац учествовао у томе“, изjавио jе Шеховац. Он jе подсjетио да jе током кобног напада 22.

Чланови породица воjника некадашње ЈНА, страдалих у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, као и преживjели злочина и званичници Републике Српске, на челу са премиjером Српске Жељком Цвиjановић, мирно су данас у колони стигли у Добровољачку улицу и одали почаст страдалима. Учесници обиљежавања, међу коjима jе био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, те представници локалних власти, су на мjесту страдања воjника ЈНА положили руже и прислужили свиjеће. Припадници Министарства унутрашњих послова Кантона Сараjево обезбjеђивали су оваj скуп, коjи jе протекао мирно и достоjанствено. Након мирне шетње, полагања цвиjећа и паљења свиjећа у Добровољачкоj улици, обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у овоj сараjевскоj улици биће

Данас се навршаваjу 22 године од када jе извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившоj Добровољачкоj улици у Сараjеву. У оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сараjеву 2. и 3. маjа убиjена су 42,а рањена 73 лица, те заробљено 215 лица.     Обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, у Сараjеву почиње служењем парастоса за погинуле у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима. Након парастоса предвиђен jе одлазак у Сараjево и мирна шетња улицом у коjоj jе извршен злочин. Обиљежавању ће, између осталих, присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић. У МУП-у Кантона Сараjево речено jе да за данас у Добровољачкоj ниjе наjављен

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ – Књижевници Душан Зуровац и Страхиња Живак промовисаће у суботу, 3. маjа, у Источном Сараjеву своj заjеднички велики проjекат, књигу „Злочин у Добровољачкоj улици у Сараjеву“. „У овоj књизи понудили смо до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ“, рекао jе Срни Зуровац, коjи jе и предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву „Истина“. Он jе истакао да jе злочин из засjеде, коjи су извршиле паравоjне муслиманско-хрватске формациjе над припадницима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године на Скендериjи и у Добровољачкоj улици у Сараjеву, jош завиjен у вео

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ – Током 2. и 3. маjа 1992. године над припадницима ЈНА у Сараjеву почињени су тешки злочини: напад на колону воjника у Добровољачкоj улици и отимање чланова њихових породица, коjе су паравоjне мислиманске формациjе користиле за уцjењивање и размjену.  Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравоjних муслиманских jединица отимали су дjецу и супруге припадника ЈНА да би их потом размjењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сараjеву. Правосудне институциjе БиХ, упркос тврдњама да „раде“ на том случаjу, ни након 22 године од крвавог злочина у Добровољачкоj улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава

ИСТОЧНО САРАЈЕВО 25. АПРИЛА /СРНА/ – Борачка организациjа Сараjевско-романиjске региjе неће одустати од захтjева да страдање припадника ЈНА у Добровољачкоj улици 1992. године у Сараjеву буде обиљежено служењем парастоса на мjесту злочина. Предсjедник Борачке организациjе Сараjевско-романиjске региjе Жељко Лалић поручио jе да ће истраjати у захтjеву, jер у Републици Српскоj нико нема проблема када долази да обиљежава неки датум. Он jе истакао да ова организациjа никада неће прихватити обjашњење да из безбjедносних разлога не може бити служен парастос за душе убиjене браће сабораца на мjесту гдjе су убиjени. „То jе чиста опструкциjа овог догађаjа и неко намjерно покушава да нас исцрпи да одустанемо од тог захтjева и да се забораве

Ништа више није што је некада било. Што је и логично, јер никада ријеком не пролази иста вода. Дошло вријеме поларизације и сврставања свакога у свој табор. Ако ко и нема свој табор, мора да нађе неки најсличнији. Врше се нове прерасподјеле, преформулације, креира се нова стварност. Па је тако и моја небитност и маленкост одлучила да у духу времена да свој скромни допринос у креирању нових вриједности и односа, као и исправном третирању ствари које ако већ не могу да досегну истину онда бар да к њој теже. Шетајући у доколици градом Сарајевом почео сам опажати неконзистентност у терминологији која се користи на споменицима, спомен плочама и другим обиљежјима

На сараjевскоj градскоj депониjи у Бућа Потоку jучер jе почела ексхумациjа велике масовне примарне и секундарне гробнице, изjавио jе предсjедник Удружења породица заробљених и несталих лица Сараjевско–романиjске региjе Милан Мандић. Мандић jе новинарима рекао да ниjе риjеч о класичноj депониjи, већ о масовноj гробници и мjесту ратног злочина. Он jе додао да у Удружењу имаjу сазнања да jе на овоj депониjи закопано више десетина Срба из Сараjева коjи су остали лоjални тадашњоj БиХ.  „Ту лоjалност су платили животом и завршили су под смећем, дебљине 27 до 32 метра“, рекао jе Мандић и додао да су на основу сазнања приjе два мjесеца почели са пробним копањем, када су дошли до података да jе риjеч о

СОКОЛАЦ, 16. ЈУНА /СРНА/ – Служењем помена за погинуле борце и полагањем цвиjећа на централни крст на Воjничком спомен-гробљу „Мали Зеjтинлик“ на Сокоцу данас jе обиљежен Дан одбране сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић подсjетио jе да jе одбрана сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату почела 15. jуна 1995. године, када jе „сломљена“ неприjатељска офанзива муслиманске воjске. Ђокић jе рекао да jе у борбама у овоj региjи, коjе су вођене од 1992. до 1995. године, животе положило 4.000 бораца, док jе више од 3.700 рањено, што говори о хероjству и одлучности српског народа да одбрани право на слободу и простор на коме jе виjековима живио, као и право на

Данас и сутра навршава се 21 година од крвавог злочина коjи су над недужним воjницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сараjева, починили припадници такозване Армиjе РБиХ, Териториjалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравоjних муслиманских наоружаних формациjа коjима су командовали освjедочени предратни криминалци, силеџиjе и шљам сараjевског подземља Припремио: Огњен БЕГОВИЋ У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Источном Сараjеву и Сараjеву сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, 2. и 3. маjа 1992. године, потврдио jе Срни министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић. „Нажалост, ни послиjе 21 године, у Добровољачкоj