У Београду служен парастос Србима масакрираним у хрватској акцији “Медачки џеп” [Фото]

У Цркви Светог Марка у Београду јуче је служен парастос и прислужене свијеће за 88 Срба које су пред очима Унпрофора масакрирали хрватски војници на данашњи дан прије 31 годину на подручју села Дивосело, Читлук и Почитељ у акцији “Медачки џеп”.

Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је да је најтрагичнија посљедица тог свирепог чина то што на том подручју више готово и нема Срба, а да је врло мало злочинаца одговарало.

– Жалосно је то. То су данас њихови хероји. Као Мирко Норац који је одлежао тих симболичних шест година. Најстрашније, најтрагичније јесте то што је 1991. године у та три села било око 800 Срба, а данас их је у сва три села десетак, с тим што у Дивоселу нема нико. То је напоразније од свега – рекао је Штрбац.

Он је указао да је управо Веритас пописао жртве масакра и нагласио да 46 лица која су пописана као војници нису били војници у класичном смислу ријечи, него људи који су чували своје родне куће и породице.

– На списку је и шест полицајаца, 36 цивила, од тога 17 жена. Али, за Хрвате су сви српски цивили третирани као непријатељски војници – рекао је Штрбац и навео да се годинама на хрватским медијима врти снимак осамдесетпетогодишње баке Данице из Дивосела коју је книнска телевизија снимила на троцијевцу.

– Она је рекла на том снимку да док је жива усташе неће проћи и то врло често емитују Хрвати и позивају се на тај снимак и кажу – није било овд‌је цивила – рекао је Штрбац.

Предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” Драгана Ђукић рекла је да је масакр у “Медачком џепу” српска непребол и мрља на образу међународне заједнице која је имала обавезу, а није их заштитила.

– Намјера је била јасна да просто побије, протјера и очисти српско становништво, али ми није јасно да након три деценије нема неке емпатије и неког показивања свијести о том догађају, да нико није осудио тај злочин – рекла је Ђукићева.

Она је нагласила да посебно боли питање несталих који разара породице.

– Ми који биљежимо српска страдања схватамо да су несагледиве посљедице када породица изгуби једног или више чланова. То је непрестана борба да сазнају истину и да се одрже на окупу. Онај ко је убијен, њега нема, али цијела породица трпи – рекла је Ђукићева.

Навршила се 31 година од масакра над 88 Срба у селима у “Медачком џепу”, који је пред очима Унпрофора починила Хрватска војска.

Хрватска војска је од изненадног напада на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ 9. септембра 1993. године до повлачења, 17. септембра, систематски пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала заробљене и рањене људе, побила домаће животиње.

Према подацима Веритаса, убијено је 88 Срба, од којих 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, међу којима 17 жена.

Сва три села сравњена су са земљом по систему “спржене земље”.

Међу цивилима је 26 људи било старије од 60 година, а иза хрватске војске није преостало живих српских рањеника.

Извор: СРНА

---

Годишњица страдања Срба из Медачког џепа 1993.