arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
sud-bih.jpg

Под истрагом Дудаковић и 21 официр Петог корпуса

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива „Слобода-Тигар 94“, „Грмеч 94“ и „Сана 95“ спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду „Гласа Српске“ наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. „Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

Срна

Почело суђење за злочине у селу Грубори

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице „Лучко“ за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе „Олуjа“. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница „намjештаљка полициjско-обавештаjних служби“. Злочин у Груборима догодио се 25. августа

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Ратни злочинац пуштен из затвора

Ратни злочинац Мирко Норац пуштен је јутрос из затвора у Липовици након што је одлежао двије трећине казне од 15 година на коју је осуђен због злочина над српским цивилима током рата у Хрватској. Норац је био у затвору од марта 2001, најприје због ратних злочина на госпићком подручју када је осуђен на 12 година, а потом и за злочине у Медачком џепу на шест година. Врховни суд Хрватске одредио му је јединствену казну од 15 година. У затвору је дипломирао, оженио се и постао отац. Предсједник Иво Јосиповић у септембру прошле године Норцу је одузео чин генерала Хрватске војске. Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је раније Срни

Хусо Салиховиц и Ибро Јакубовиц осумњицени за убиство српског цивила у сребреницком селу Ратковици у јуну 1992. Године.

Свједок испричао како су комшије муслимани заклали Стевановића

У наставку суђења Хуси Салиховићу и Ибри Јакубовићу за убиство српског цивила у сребреничком селу Ратковићи у jуну 1992. године, данас jе пред биjељинским Окружним судом по трећи пут испитан свjедок Станиша Стевановић, коjи jе поновио детаље стравичног злочина. Он jе детаљно описао напад на ово село у љето 1992. године те како су четворица наоружаних комшиjа муслимана упали у кућу Стоjана Стевановића, изукли га и заклали, а потом му одсjекли полни орган и ставили га уста, те изболи ножем у предjелу очиjу. Према риjечима свjедока, убиjени Стоjан био jе у цивилу, ниjе имао оружjе и покушао jе да бjежи. Станишта Стевановић, коjи jе све посматрао са 50-ак метара удаљености,

Срна

Потврђена оптужница за масакр у Сердарима

Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Мирсада Ватрача коjа га терети за ратни злочин против српских цивила у селу Сердари код Котор Вароши 1992. године. У нападу jе убиjено 16 цивила старости између четири и 60 година, више лица jе рањено, међу њима и жена у поодмаклоj трудноћи, а jедна жена присилно jе одведена у заробљеништво гдjе jе противзаконито држана и испитивана неколико дана. У оптужници се наводи да jе у нападу учестовало више од 20 припадника Териториjалне одбране Котор Вароши, међу коjима и оптужени Ватрач, а акциjа jе изведена 17. септембра 1992. године у jутарњим часовима када се наjвећи броj цивила налазио на спавању. Оптужени су знали да су

Срна

Основци псују „маjку босанску“ и називаjу четником

Отац дjечака коjи похађа шести разред Основне школе /ОШ/ „Ксавер Шандор Ђалски“ у Доњоj Зелини, мjесту у близини Загреба, исписаће сина из те школе, jер га вршњаци злостављаjу само зато што долази из БиХ, псуjући му „маjку босанску“ и називаjући га четником. Отац Г. Ж. jе своjе оптужбе о понашању радника и дjеце ове школе описао у писму, коjе jе прошле недjеље послао на адресе Министарства науке, образовања и спорта Хрватске и Канцелариjе правобраниоца за дjецу. „Преселићу свог 12-годишњака у другу школу, jер не видим начин како да спасим своjе диjете вишемjесечне тортуре, вриjеђања, понижавања, па чак и физичког насиља од његових вршњака и стариjих ученика. Наставиће се школовати у

janko-velimirovic.jpg

Велимировић: Сад кренути у процесуирање самог врха осумњичених

Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић оциjенио jе да jе хапшење осморице осумњичених за злочине поњињене над Србима у општини Хаџићи „чисто козметичко хапшење“, али да jе и то добро дошло уколико има за циљ процесуирање самог врха осумњичених за ове злочине. „Очекуjем да jе ово само увод зато што треба доћи до врха пирамиде, а из документациjе, материjала и свjедочења из тог времена се врло добро зна ко jе чинио врх пирамиде“, рекао jе Велимировић у изjави за Срну. Он jе истакао да ово хапшење треба да буде охрабруjуће за Тужилаштво БиХ да коначно крене у процесуирање наjсложениjих предмета, додаjући да ниjе задовољан оним што

Ексхумација

У децембру ексхумације на Озрену

Тужилаштво БиХ упутило jе Суду БиХ захтjев за издавање наредбе за ексхумациjе посмртних остатака Срба на три локациjе на планини Озрен коjе би биле обављене у току децембра, потврђено jе Срни из ове институциjе. „Током ове године, од Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске /РС/ добили смо захтjев за асанациjу на три различите локациjе на планини Озрен и то за село Хрге jедно лице, кота Паљеник два НН лица и село Оштрић jедно лице“, рекао jе портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. Добиjене захтjеве за асанациjу од оперативног тима, Тужилаштво jе прослиjедило Институту за нестала лица БиХ коjи им jе 27. октобра доставио захтjев за издавање наредбе за асанациjу и

Ганић поново пред истражним тужиоцима

Члан ратног Предсjедништва такозване РБиХ Еjуп Ганић саслушан jе данас у Тужилаштву БиХ због злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, jавља извjештач Срне. „У Тужилаштву БиХ разговарао сам о томе како се бранила БиХ 2. и 3. маjа 1992. године“, рекао jе Ганић новинарима и одбио да откриjе разлог и карактер тог поjављивања. Он ниjе желио да даjе било какве коментаре у вези са предметом „Доборовољачка улица“. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић ниjе желио да новинарима саопшти никаве податке о току истраге у овом предмету, али како Срна незванично сазнаjе, истрага jе при краjу, а проводи jе страни тужилац Џод Роман. Шеф Одjељења за ратне злочине у Тужилаштву

Српска војска Крајине

РС не признаје борце Крајине

Борци некадашње Воjске Републике Српске Краjине коjи живе у Републици Српскоj оптужили су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС да их jе заборавило у нацрту новог закона о правима бораца и ратних воjних инвалида. Огорчени борци из Краjине захтеваjу од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС да у новом закону о правима бораца исправе ову неправду и изjедначе статус српских бораца из некадашње РСК с оним коjи имаjу њихови саборци из Воjске РС. Укинута борачка права – Недопустиво jе да се у нацрту новог закона о правима бораца нигде не помиње велики броj садашњих држављана РС коjи су били припадници воjске бивше РСК. Због ове дискриминациjе неколико хиљада српских бораца

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Слобода за Норца – порука Србима да им нема мјеста у Хрватској

Представници Удружења Срба избjеглих из Хрватске у Републику Српску /РС/ сматраjу да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу представља jасну поруку да Србима више нема повратка у Хрватску. Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да излазак Норца значи наставак геноцидне политике према Србима у Хрватскоj. „Хрватска наставља са ослобађањем Хрвата одговорних за злочине над Србима, док се насупрот томе Срби коjи нису ништа направили осуђуjу и одводе у затвор“, истакао jе Жарковић. Предсjедник Удружења резервних воjних старjешина бивше Републике Српске Краjине /РСК/ у РС Зоран Бркић рекао jе Срни да га не изненађуjе приjевремени излазак Норца из затвора, jер jе очито да Хрвати

Саво Штрбац

Излазак Норца треба да забрине и Хрвате

Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. „То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема“, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Срна

Оптужница против пет Хрвата због злочина у Керестинцу

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Гробље у Марином селу

Две деценије од ликвидације Срба у Марином селу

БЕОГРАД – Протекло jе 20 година од злочина у Марином селу на подручjу западне Славониjе, када су припадници хрватске полициjе убили 18 српских цивила, подсећа данас невладина организациjа „Веритас“. Између 12. и 18. новембра 1991. године, ухапшена су 24 цивила од коjих део у селу Кип на општини Дарувар под сумњом да скриваjу оружjе воjног порекла, а део у селу Клиса на подручjу Пакраца под изговором „измештања“ становништва. Похапшени Срби одведени су у Марино село и затворени у подруму импровизованог затвора „Рибарска колиба“ где су их припадници хрватске полициjе мучили. Шесторица Срба су преживели тортуру, а 18 jе ликвидирано, с тим што се за телима петорице jош трага, наведено jе

Ухапшено осам осумњичених за злочине у „Силосу“

У jутрошњоj акциjи проведеноj на седам локациjа ухапшено jе осам лица осумњичених за ратне злочине над србима и Хрватима у логорима и обjектима за затварање у Тарчину. Према налогу тужиоца Посебног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ ухапшени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хуjић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. Наведени осумњичени су под истрагом, те се сумњиче да су починили кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника, саопштило jе Тужилаштво БиХ. Они се терете за ратне злочине почињење над особама српске и хрватске националности, коjе су држане у противправном заточеништву у логору „Силос“ у Тарчину, те у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.