Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Младен Иванић сматра да jе 1. март 1992. године ”био и остао дан када jе и практично започео рат у БиХ”. ”Први март 1992. године за мене jе био и остао дана када jе практично започео рат у БиХ, jер jе мимо воље Срба, као равноправног и конститутивног народа, донесена суштинска одлука о независности БиХ”, рекао jе Иванић Срни. Према његовим риjечима, то jе био ”увод у дубоко међунационално неповjерење коjе се након тога надвило над народима у БиХ”. ”Славити дан кад jе започео рат у БиХ и то као велики празник, могу само они коjи су противници БиХ. Мислим да таj датум

Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић изjавио jе да међународна заjедница по питању затварања супервизиjе за Брчко дистрикт подиjељена, али да Брчко кроз Арбитражни трибунал може у будућности искористити као средство притиска против Републике Српске. “Арбитражни трибунал по арбитражноj одлуци у сваком тренутку може промиjенити арбитражну одлуку уколико оциjени да jе неки од ентитета угрожава и да Брчко чак додиjели jедном од ентитета”, рекао jе Радоjичић. Он jе поjаснио да jе Република Српска у позициjи да као учесник арбитраже и као ентитет мора да спроведе одлуку зато да њена позициjа не би била jош више угрожена и да арбитража не би поново била отворена. “Таj мач нам стоjи изнад

Предсjедништво Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске подржало jе закључке Одбора породица заробљених и несталих, коjим се одбацуjе провођење наредбе Института за нестала лица БиХ да се попишу сва ексхумирана неидентификована тиjела у БиХ и сахране у општини гдjе су ексхумирана. “Све организациjе из Републике Српске коjе се баве процесом тражења несталих лица упутиће захтjев Тужилаштву БиХ у коjем се наводи да нема усваjања наредбе без консултациjа са удружењима породица несталих из Српске”, рекао jе данас новинарима предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе данас у Бањалуци, након сjеднице Предсjедништва Републичке организациjе, подсjетио да су, према

Уколико Европски суд за људска права у Стразбуру прихвати жалбу адвоката коjи су упозорили да се у БиХ ретроактивно примjењивао нови закон о ратним злочинима, то ће имати драматичниjе посљедице по БиХ од случаjа “Сеjдић – Финци”, упозорава “Вечерњи лист”. Кривични закон коjи се примjењуjе у Суду БиХ прописуjе двоструко или троструко више затворске казне за ратне злочине од оних предвиђених jугословенским законима, коjи су вриjедили у вриjеме извршење злочина. “Да апсурд буде jош већи, за исто кривично дjело jе могуће добити двоструко мању или вишу казну, зависно од тога води ли поступак Суд БиХ, коjи jе утврдио праксу ретроактивне примjене кривичног законодавства, или, пак, Кантонални суд у Мостару, коjи

Прошао jе већ тjедан од незапамћена сниjега у Далмациjи, но пут од Бићина, села повише Скрадина, до Прукљана, заваљеног на истоименом jезеру, jош jе непроходан: санте леда оковале су неасфалтирани пут, па аутомобил остављамо испод оближње висоравни, а коjа четири километра до одредишта прелазимо пjешице. Пред селом гласање оваца, звук пенте с бродице коjа испловљава с хрпом мрежа, вика дjеце… вратио се живот у Прукљан. Кућа jе двадесетак: половица с чистим црвеним црjеповима на крововима и с новим фасадама, а друге оронуле, разорене, неке и спаљене. Над jедном се умрлом кућом уздижу голи зидови као споменици, и епитаф jе нетко поставио: “Хрват, заузето”. Дjеца се на улици играjу рата; држе

Руководилац Оперативног тима за тражење несталих Владе Републике Српске Горан Крчмар рекао jе Срни да jе краjње вриjеме да се стане украj члану Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амору Машовићу коме ниjе први пут да вриjеђа и понижава српски народ, српске жртве и Републику Српску. Крчмар jе нагласио да Машовић поново обмањуjе jавност наводима да се у спомен-костурницама у Републици Српскоj налазе ампутирани диjелови тиjела са сараjевског гробља “Лав”. “У спомен-костурницама Републике Српске налазе се и тиjела из масовне гробнице са гробља `Лав` у коjоj jе пронађено 26 сараjевских Срба, измjештена српска тиjела са Казана… На српску жалост, господин Машовић jе дjелимично и у праву кад каже да

Покушаjем ревизиjе и признањем да jе живо 500 људи коjи су у сребреничком случаjу приказани као убиjени или стриjељани настоjи се омекшати и сприjечити озбиљна истрага коjа jе у току и коjа ће дати резултат на суђењу некадашњем предсjеднику Републике Српске Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, рекао jе Срни београдски адвокат Горан Петрониjевић. Петрониjевић сматра да jе jако чудно да се управо сада, са наводима да се одређен броj ампутираних диjелова тиjела налази у посjеду форензичких институциjа Српске, поjављуjе члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић, кога многи помињу као човjека коjи се бавио или чак руководио оваквим манипулациjама. “Веома jе чудно да се господин Машовић поjављуjе

Суђење ратном челнику општине Тузла Илиjи Јуришићу у случаjу “Тузланска колона” за напад на колону ЈНА 1992. године биће настављено данас пред судом за ратне злочине у Београду. Апелациони суд у Београду укинуо jе 11. октобра 2010. године првостепену пресуду коjом jе Илиjа Јуришић осуђен на казну од 12 година затвора због учешћа у ратном злочину над колоном ЈНА 1992. године у Тузли. Предмет jе враћен на поновно суђење, а Јуришићу jе укинут притвор у коjем се налазио од 11. маjа 2007. године. Током претреса, коjи jе отворио другостепени суд, саслушано jе 14 свjедока, а Јуришић се изjаснио да ниjе крив и да jе само пренио наредбу да се “на

Савез логораша Републике Српске позвао jе електронске медиjе да прикажу документарне филмове о страдању српског народа у БиХ током протеклог рата. Секретар Савеза Обрад Бубић рекао jе Срни да Савез има 17 снимљених документарних филмова о томе како су Срби мучени и убиjани у Херцеговини, Подрињу, Посавини, централноj БиХ и краjишким општинама. “Било би нам драго да сви електронски медиjи прикажу наше докуменатрне филмове о страдању Срба у току минулог рата. Нека ово буде jавни позив, нека нам се jаве, а ми ћемо им послати нашу сагласност за приказивање”, каже Бубић. Он jе додао да су они подjеднако тешки и важни, али да jавност са тим ниjе упозната због тога