arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
tuzlanska_kolona.jpg

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У ТУЗЛИ

У Тузли и Биjељини данас ће бити обиљежено 20. година од страдања воjника ЈНА у „тузланскоj колони“ у организациjи Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Програмом jе предвиђено да се грађани окупе испред зграде општине Биjељина у 8.00 часова, одакле ће кренути за Тузлу, саопштено jе из Министарства рада и борачко инвалидске заштите РС. Од 10.00 до 10.30 часова предвиђена jе мирна шетња на Брчанскоj малти у Тузли, паљење свиjећа и помен страдалим воjницима. Програм обиљежавања страдања воjника наставља се у 12.15 часова служењем парастоса на биjељинском гробљу Пучиле, гдjе ће на спомен костурницу бити положено цвиjеће, након чега jе наjављено обраћање званичника. Министар рада и борачко

Судскo мрцвaрeњe бeз крaja и кoнцa

Чини сe дa у oвoм трeнутку ни Свeвишњи нe знa штo je сa случajeм Рaдe Mиљeвићa из Глинe, кojeг сe тeрeти зa рaтни злoчин пoчињeн у jeсeн 1991. Mиљeвић je нaвoднo из глинскoг зaтвoрa oдвeo чeтвoрицу зaрoбљeних Хрвaтa и прeдao их другим oсoбaмa, кoje су их кaсниje усмртилe, a тиjeлa жртaвa eксхумирaнa су нaкoн „Oлуje“. Жупaниjски суд у Сиску Рaду Mиљeвићa je дo сaдa три путa oсудиo, aли je збoг брojних грeшaкa Врхoвни суд пoништaвao тe прeсудe. Oптужeник je у притвoру прoвeo мaксимaлних пeт гoдинa и сaдa сe брaни сa слoбoдe. Суђeњa су вишe путa зaпoчињaнa, пa прeкидaнa, дa би oпeт крeтaлa испoчeткa, тaкo дa je сaдa у тoку трeћи прoцeс. Пoсљeдњe

srna.png

НОВАКОВИЋ: 20 ГОДИНА НЕПРАВДЕ И НЕПОСТОЈАЊА БиХ

Обиљежавање 20 година од страдања воjника ЈНА у „тузланскоj колони“ уjедно jе и 20 година неправде и непостоjања БиХ, jер она нема ни тужилаштво нити институциjе коjе би процесуирале оваj злочин, изjавио jе Славко Новаковић, учесник колоне у коjоj jе рањен 15. маjа 1992. године. „Једино могу бити поносан на чињеницу да jе ово 20 година Републике Српске“, рекао jе Новаковић и додао да у БиХ не постоjи нико ко би могао или желио да процесуира злочин над воjницима ЈНА у „тузланскоj колони“ коjи се догодио 15. маjа 1992. године. Новаковић jе на конференциjи за новинаре коjу jе организовала Борачка организациjа општине Биjељина рекао да jе Тужилаштво БиХ „тромо и

Срна

РОМАНИЋ: ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА ДОКАЗ ДА ВРС НИЈЕ ЧИНИЛА ЗЛОЧИНЕ

БАЊАЛУКА, 14. МАЈА /СРНА/ – Ослобађаjућа пресуда бившем команданту 11. крупске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/ Јовану Остоjићу доказ jе да Воjска РС у протеклом рату ниjе чинила злочине, изjавио jе Срни Остоjићев адвокат Милан Романић. Он jе навео да jе Остоjић први официр ВРС тог ранга коjи jе правоснажно ослобођен оптужби за ратне злочине било пред Судом БиХ или пред Хашким трибуналом. „Ова пресуда jе доказ да Воjска РС у протеклом рату ниjе чинила злочине, а камоли да jе геницидна како то покушаваjу да jоj наметну политичке елите из Федерациjе БиХ“, рекао jе Романић. Апелационо виjеће Суда БиХ поништило jе ослобађаjућу пресуду Гоjку Кличковићу и Младену Дрљачи

aleksandra_pandurevic.jpg

ГВОЗДЕНА БОШЊАЧКА ЗАВЈЕСА ЗА ПОВРАТАК СРБА

САРАЈЕВО, (СРНА) – Бошњачки политичари дуже од децениjе свjесно и прорачунато праве замjену теза и покушаваjу да оптуже Републику Српску за непровођење Анекса седам Деjтонског мировног споразума, настоjећи да сакриjу чињеницу да су они ти коjи су прво почистили Србе из Федерациjе БиХ, а потом поставили гвоздену завjесу за њихов повратак, рекла jе Срни посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ Александра Пандуревић. “Према попису из 1991. године, у Сараjеву jе живjело 30 одсто Срба и данас би требало да толики буде проценат њихове запослености, односно заступљености у институциjама Федерациjе БиХ. Не чуди податак да их jе свега 4,1 одсто, jер у Сараjеву и нема Срба, тако да више Бошњака

cizmici.jpg

Прaвдa нa дрaжби

Викeндицу Гojкa Чизмићa у Зуквaмa крaj Зaдрa минирaли су 1992. „нeпoзнaти пoчинитeљи“. Његoвa je тужбa oдбиjeнa нa свим дoмaћим судoвимa, a 33.000 кунa судских трoшкoвa нaмирeнo je дрaжбoм нa кojoj je прoдaнa дjeдoвинa Чизмићa у Гoрњoj Koвaчици Jaснo ми je дa нeмa пoлициje нa свиjeту кoja мoжe пoхвaтaти свe тeрoристe, aли ми je пoзнaтo и тo дa нeмa ни oнe кoja ниje у стaњу ухвaтити бaрeм jeднoгa – кoмeнтирa хрвaтски држaвљaнин и њeмaчки гaстaрбajтeр Гojкo Чизмићчињeницу дa хрвaтскa пoлициja у прoтeклих двaдeсeт гoдинa ниje ухaпсилa ниjeднoг oд минeрa имoвинe у влaсништву грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, кojи су пoчeткoм дeвeдeсeтих, извaн зoнe рaтних дjeлoвaњa, прoвoдили тeрoр пoд oкриљeм држaвe. Гojкo Чизмић jeднa je

srna.png

САНИРАНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ

ЗВОРНИК, (СРНА) – Завршен jе главни дио санациjе Спомен-обиљежjа припадницима Воjске Републике Српске (ВРС), полициjе и цивила на Црном врху код Зворника, коjе jе више пута оскрнављено, а потребно jе jош замиjенити сломљени дио плоче, потврдио jе данас предсjедник Скупштине Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Миливоjе Марковић. Марковић jе рекао новинарима да су око Спомен-обиљежjа изливени армирани бетонски стубови са вазнама, те у непосредноj близини постављени бетонски сто и клупе за одмор посjетилаца. Истичући да су радови коштали 1.500 КМ, коjе jе из буџета обезбиjедила општина Зворник, Марковић jе рекао да jош треба наћи извођача коjи ће санирати сломљени дио Спомен-плоче. Он каже да

sud5.jpg

УКИНУТ ПРИТВОР ОСУМЊИЧЕНОМ ЗА УБИСТВО СРПСКОГ ЦИВИЛА

ЛИВНО, 11. МАЈА /СРНА/ – Кантонални суд у Ливну данас jе ослободио бившег припадника Хрватског виjећа одбране /ХВО/ Илиjу Павића /41/ из Подхума код Ливна коjи се терети за убиство српског цивила Милорада Црнчевића. Расправно виjеће jе одбило приjедлог Тужилаштва да се осумњиченом за ратни злочин продужи притвор и дониjело рjешење коjим се Павић након jедномjесечног притвора пушта на слободу, потврђено jе из суда. Предсjедник Кантоналног суда Недим Бегић рекао jе Срни да jе Кантонални суд неспорно утврдио да се осумњичени терети за кривично дjело коjе jе за посљедицу имало смрт jедног лица и за коjе се може изрећи казна од 10 или више година затвора, те да jе осумњичени

aleksandra_pandurevic.jpg

СРПСКА ДА ПРОЦЕСУИРА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА!

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић изjавила jе данас да се Стратегиjа за процесуирање ратних злочина ни након четири године од усваjања не спроводи и нема ефеката, због чега би Српска сама требало да почне процесуирање ратних злочина почињених над Србима. Пандуревићева jе навела да ће се сутра пред парламентом БиХ наћи анализа спровођења Стратегиjе за процесуирање ратних злочина из коjе се види да БиХ има законе, институциjе, али нема резултата. Она jе истакла да овакав рад правосуђа БиХ даjе пунуо право и приморава Републику Српску да преузме jурисдикциjу по универзалном принципу надлежности, jер се не може више трпити оваква тираниjа правосуђа БиХ,

gradiska1.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН ОБИЉЕЖЈА

ГРАДИШКА, 9. МАЈА /СРНА/ – Градишка jе трећа општина у бившоj Југославиjи по броjу жртава фашизма, изjавио jе начелник ове општине Никола Крагуљ. Говорећи о 9. маjу – Дану побjеде над фашизмом Крагуљ jе истакао да се будуће генерациjе мораjу с поштовањем односити према овом значаjном датуму. Поводом Дана побjеде над фашизмом делегациjе општине Градишке, Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) и Борачке организациjе Републике Српске положили су виjенце на спомен обиљежjа у Градишци, Новоj и Староj Тополи и Горњим Подградцима. Широм свиjета данас се обиљежава 67. годишњице од побjеде над нацистичком Њемачком у Другом свjетском рату.     Извор:

Оџак

ОБИЉЕЖЕНО 20 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА ЛОГОРА ЗА СРБЕ У ОЏАКУ

У Вукосављу и у селу Нови Град, код Оџака, данас jе обиљежено 20 година од страдања Срба са подручjа општине Оџак у протеклом рату, коjи су били заточени у 16 логора на териториjи БиХ и Хрватске. Полагањем цвиjећа на централном споменику погинулим борцима и цивилима у посљедњем отаџбинском рату у Вукосављу и прислуживањем свиjећа у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду код у Оџака, Федерациjа БиХ, данас су чланови Удружења логораша „Оџак 92“, представници борачких организациjа Вукосавља, Брода и Шамца, те локалних управа Вукосавља и Шамца обиљежили 20 година од почетка прогона и формирања логора за Србе на простору општине Оџак. „На данашњи дан 1992. године Хрватско виjеће одбране /ХВО/ формирало jе логоре у Основноj школи у

mercep_u_sudu.jpg

„Мерчепови људи су ме мучили“

Загреб – У наставку суђења ратном саветнику у МУП-у Томиславу Мерчепу исказ је дао бивши помоћник владиног комесара за Пакрац Ђорђе Гуњевић. Мерчеп се терети за хапшење 52 и мучења и ликвидацију 43 српска цивила из Загреба, Пакраца и Кутине. Он је потврдио да су га у октобру 1991. припадници Мерчепове јединице заточили и пребили у Пакрачкој Пољани, где га је испитивао и сам Мерчеп. Гуњевић је испричао да су 11. октобра 1991. двојица униформисаних мушкараца дошла по њега у канцеларију у Кутини, где је радио као помоћник владиног комесара задужен за здравство и социјално старање. Рекли су му, како је навео на суђењу, да га воде у Пакрачку Пољану

srna.png

ЂОКИЋ: ОЧЕКУЈЕМО ДА СЕ У ТУЗЛИ НЕ ПОНОВИ ДОБРОВОЉАЧКА

БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић очекуjе да ће обиљежавање 20 година од страдања припадника ЈНА у Тузли 15. маjа протећи без вриjеђања учесника скупа, као што се то недавно десило у Добровољачкоj улици у Сараjеву. „Апелуjемо на власти у Тузли да предстоjећи скуп буде другачиjи у односу на Добровољачку, jер ако не би било другачиjе онда би то био велики проблем“, рекао jе Ђокић на конференциjи за новинаре у Бањалуци. Наводећи да jе више представника разних организациjа упозоравало да ће се, ако се у Тузли „понови Добровољачка“, супротставити обиљежавању страдања припадника других народа у РС, Ђокић jе рекао да Српскоj ниjе

Hrizostom-episkop.jpg

ХРИЗОСТОМ: ПОВРАТАК НА ОГЊИШТЕ МОРАЛНА ОБАВЕЗА СВАКОГ СРБИНА

БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачи Хризостом апеловао jе на све прогнане из ове епархиjе да се одлуче за повратак на своjа огњишта и имања. „Ваше опредjељење и одлука за повратак на своjе и обнову свега онога што су наши очеви, ђедови, прађедови и славни преци ствaрaли питање jе историjске и моралне обавеза сваког Србина, ма гдjе био и ма чиме се бавио“, навео jе владика Хризостом. Он jе истакао да jе Међународна конференциjа за избjеглице, прогнане и расељена лица, коjа jе недавно одржана у Сараjеву, посљедња прилика и шанса свим прогнанима и расељеним лицима да остваре основна људска права, а то jе право на враћање имовине,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.