Душан Опачић: Београд је ослободила Црвена армија и то је то!

Та 1948. година, оставила је дубок траг када је у питању српски народ. Некако је судбоносно била погубна по нас. Могу слободно да кажем да се последице те године осећају и дан-данас, да се од-сликавају у савременој, званичној историји нашег народа и индетитета.

Сукоб на релацији Тито-Стаљин резултирао је удаљавањем званичне Југославије (и нас Срба у пакету) од СССР (читај Русије), а крајњи исход је да је та “моћна” СФРЈ постала главни експонент западних империјалних сила, за једнократну употребу, све док је налогодавцима одговарало, ради нервирања и угрожавања интереса Совјетског Савеза.

Као што је познато, када им више нисмо били потребни, ту “моћну државу” је у крвавим ратовима угушио исти Запад, а не Руси. Док је постојала, СФРЈ никада није рефлектовала аутентичне социјалистичке идеје, а као држава деформисаног социјализма била је предвођена ешалоном паразита под плаштом лажног интернационализма.

Е, управо такви су нам писали историју, сервирали SCI-FI будалаштине преко Булајићевих филмских “епопеја” и великих “дела” из пера ангажованих писаца, све до школских уџбеника и образовних институција.

Ево још једне годишњице ослобођења наше престонице. Огласиће се маса упишаних метузалема и разних кретена који ће одати почасти палим херојима и учесницима београдске операције.

Величаће Броза и надчовечанска дела југословенских партизана, у циљу представљања НОВЈ као кључног фактора који је отерао нацисте са наших простора.

Провући ће се, у кратким цртама, захвалност Црвеној армији и биће поменута тек реда ради. Урадиће то управо они “левичари” којима се не гади НАТО-агресор, наследници Брозове црвене буржоазије, данас “другосрбијанци” који негују западне вредности и шире наранџасти интернационализам, на штету националних интереса сопственог народа.

Када је у питању операција ослобађања Београда, требало би погледати историјске записе и изворе пре 1948. године, који су остали непромењени до дан данас, у историји и архивама Русије, док су код нас мењани, у складу са политичком ситуацијом и циљем заштите интереса тадашње владајуће клике.

Нисам историчар већ новинар, али сам сигуран да наши историчари добро знају податак да се, према тадашњој југословенској, а данас српској историјографији, под “Београдском операцијом” подразумевају само борбе које су у Београду и његовој околини вођене од 11. до 20. октобра 1944. године.

Према руским изворима, “Београдском операцијом” се означавају све борбе и дејства Црвене армије од тренутка уласка у Србију од 28. септембра до 20. октобра 1944. године.

Да се не заваравамо, и поред тога што је Вермахт на Балкану трпео озбиљне поразе (јесен 1944.), његове снаге су биле изразито јаке и бројне. Да не помињемо да су у том периоду држали виталне положаје у Грчкој, Албанији и Србији (и територијама касније Југославије).

Немачке снаге на Балкану су носиле назив “Југоисток” и биле су под непосредном командом Фелдмаршала Максимилијана Вајкса. Током повлачења из Албаније и Грчке, комплетне јединице Вермахта су се нашле на нашој територији.

Према званичним подацима, на територији Србије у јесен 1944. године је било 270 хиљада припадника Вермахта, комплетно наоружаних, и тешким наоружањем, оклопно-механизованим јединицама, јаком артиљеријом и противваздушном одбраном, са подршком из ваздуха од стране 352 Луфтвафе борбених авиона. На велику жалост, снаге НОВЈ нису могле да се супроставе таквој сили и да је отерају из наше земље.

Истине ради, битно је поменути податак о бројности снага и наоружања Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије што ће аргументовати да је НОВЈ само помагала Црвеној армији у кључним борбама за главни град.

Кренимо од састава НОВЈ. У београдској операцији учествовала је 1. армијска група НОВЈ. У свој састав је убрајала 1. и 6. пролетерску бригаду, 5. крајишку, 21. српску дивизију као и 12. ударни корпус састављен од 11. крајишке, 16. и 36. војвођанске дивизије. У завршној фази прикључује им се 23. српска дивизија. Да ли је потребно навести да су снаге НОВЈ у овом случају чинили апсолутном већином српски борци?

Совјетске снаге које су учествовале у ослобођењу наше земље, уједно и Београда, имале су деветнаест дивизија, један механизовани корпус, тринаест ваздухопловних дивизија, три артиљеријске дивизије, пет ПВО дивизија, око 50 самосталних артиљеријских и минобацачких пукова, комплетан састав 17. ваздухопловне јединице и дунавске речне флотиле.

Према појединим подацима, јединице Црвене армије бројале су близу 200 хиљада бораца. Црвена армија је располагала са 2.350 топова, минобацача и чувених “каћуша”, 358 тенкова и самоходки, 1.292 авиона (укупан број пред ослобођење Београда и у каснијим операцијама) као и 80 ратних бродова, махом опремљених торпедним чамцима.

У непосредним борбама за ослобођење Београда учествовала је Црвена армија, док су у помоћним операцијама, у садејству са Совјетима, учествовали припадници НОВЈ.

И то је проста истина која се деценијама прећуткивала. Славили смо Пеку Дапчевића и Кочу Поповића. Истински ослободиоци Београда су Црвена армија на челу са маршалима Толбухином и Бирјузовим, генералима Ждановом и Недељином.

Нисам имао намеру да овим кратким освртом на нашу прошлост неког увредим или омаловажим. Поготово пале и преживеле припаднике НОВЈ, који су учествовали у ослобођењу нашег града.

Потомак сам бораца у тим операцијама. Свака истина је можда болна, али је истина. А, истина је у овом случају на страни Црвене армије и њене победе.

Некада СССР, а данас Русија, никада у својој историји није ту победу узела за себе. Поделила је са нама, није штедела и дала нам је више него што смо можда заслужили, да би им Броз и његова клика након 1948. године узвратили најпрљавијом пропагандом и клеветама, са спољном политиком заснованом на наношењу штете интересима тадашњег СССР, а све у служби Запада.

Сигуран сам да је апсолутна већина нашег народа увек била и биће уз братски руски народ.

Али, као што видимо кроз историју, до данашњих дана нам увек неко од наших кроји судбину и удаљава нас од пријатељских држава и народа, уједно склапајући пакт са агресорима који су одувек желели Србију на коленима. Русија нам је кроз историју увек помогла када је могла, а и данас је ту, на бранику наших националних интереса.

Нека је вечна слава и велико хвала свим палим борцима за ослобођење Београда!

Аутор: Душан Опачић

Извор: Видовдан

Везане вијести:

Дан сећања на заборављено ослобођење Београда

Ратне фотографије – ослобађање Београда

Одата почаст страдалима у одбрани Београда