Dan sećanja na zaboravljeno oslobođenje Beograda

Datum objave: četvrtak, 1 novembra, 2012
Veličina slova: A- A+

Prestonica će danas obeležiti 1. novembar – datum kada je 1918. Prva armija, pod komandom Petra Bojovića, odnela pobedu. Bojovića na smrt pretukli partizani 1945. prilikom nasilnog iseljenja iz njegove kuće.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/vojvoda-bojovic.jpg
Vojvoda Petar Bojović (foto arhiva Politike)

Jedna od važnijih, ali i često zapostavljenih godišnjica u istoriji prestonice – Dan oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu biće obeležena danas, u znak sećanje na tadašnju Prvu armiju srpske vojske i njenog komandanta Petra Bojovića. Ove trupe uspele su da 1918. za svega mesec i po dana od proboja Solunskog fronta, u noći između 14. i 15. septembra, oslobode celu tadašnju Srbiju i 1. novembra osvanu na ulicama glavnog grada i tako prodru čak 600 kilometara u dubinu okupirane teritorije. Gonjenje je odmah nastavljeno preko Save i Dunava.

U prestonici posle 94 godine, proslavu pobede iz 1918. organizovaće Grad i Savez potomaka ratnika Srbije 1912. do 1920. godine, a danas će na Kosturnicu branilaca Beograda iz 1915. na Novom groblju, član gradskog veća Aco Petrović položiti venac. Osim ove zvanične posete, značajnijih svečanosti neće biti, pa obeležavanje ove godišnjice donekle deli „sudbinu” 20. oktobra, datuma kada je Beograd oslobođen u Drugom svetskom ratu 1944.

– U centralnoj zoni grada postoji mali broj znamenja koja podsećaju na Prvi svetski rat, a još manje na balkanske ratove. Sem Kosturnice na Novom groblju najpoznatiji su Spomenik trećepozivcima na Vračaru i Kosturnica branilaca na Beogradskoj tvrđavi. Tek 1990. kod Kalenić pijace postavljeno je obeležje posvećeno vojvodi Petru Bojoviću – naglašava Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Više ovakvih znamenja postoji u široj okolini glavnog grada, na mestima gde je bilo većih okršaja. Ona se uglavnom nalaze u selima južno i istočno od Beograda, jer je tamo Dunavska divizija Prve armije vodila glavne borbe dok je u urbani deo ušla gotovo bez sukoba.

Uz odsustvo obeležja koja bi podsećala na 1. novembar, mnoga svedočanstva ukazuju da veoma mali broj Beograđana zna šta je tada bilo. To potvrđuju i profesori istorije u prestoničkim osnovnim i srednjim školama.

– Malo je đaka koji mogu da odgovori na ovo pitanje, dok se u udžbeniku za četvrti razred ovaj datum pominje samo kao dan oslobođenja celokupne Srbije. Kolege i ja nastojimo da im detaljnije objasnimo šta se zaista tada dogodilo. Naši učenici su izuzetna deca, ali oni taj istorijski podatak nemaju gde da čuju, kao što nisu imali ni njihovi roditelji koji bi im to znanje preneli. Problem je što je kod mlađih generacija nacionalnoj istoriji posvećeno generalno malo pažnje, pa se ona zato pogrešno i tumači – ističe Mihajlo Ćulum, profesor istorije u Prvoj beogradskoj gimnaziji i dobitnik Svetosavske nagrade.

Da je statistika kada je reč o poznavanju činjenica o Danu oslobođenja Beograda 1918. zabrinjavajuća podvlači i Veljko Vilimonović, njegov kolega iz Osnovne škole „Olga Petrov”.

– Po okvirnoj proceni gotovo 95 odsto dece neće znati da odgovori šta se u Beogradu desilo toga dana. Bez obzira što se ovaj datum pominje u udžbenicima, potrebno je da im mi dodatno ukažemo na ovaj događaj, jer ni veliki broj njihovih roditelja to ne zna. Sličnu neobaveštenost videli smo u anketi o tome kada se srpska vojska vratila na Kosovo u Prvom balkanskom ratu. Nije bolje ni kada je reč o 11. novembru 1918. – danu kada je Nemačka pristala da potpiše primirje u Prvom svetskom ratu – zaključuje Vilimonović.

———————————————-

Vodio ratove – poginuo od batina

Petar Bojović, rođen 1858. godine, u borbe je krenuo već 1876, kao pitomac Vojne akademije i podoficir u tadašnjem srpsko-turskom ratu. U velikom sukobu sa Centralnim silama ranjen je u okršaju na Drini 1914, pa ga je zamenio tada armijski general Živojin Mišić. Posle oporavka u januaru 1916. postavljen je za načelnika Štaba Vrhovne komande umesto ostarelog Radomira Putnika. Na tom položaju zadržao se do juna 1918. Vratio se na mesto komandanta Prve armije i angažovao se u oslobođenju Srbije zbog čega je 26. septembra dobio titulu vojvode.

U Beogradu je dočekao 1945, a 20. januara te godine, osamdesetsedmogodišnjeg veterana na smrt je pretukla grupa partizana koja je pokušala da ga iseli iz kuće u Ulici Trnskoj 25. Njegovo telo taljigama je prebačeno na Novo groblje, a naroda na sahrani nije bilo.

N. Belić
Izvor. POLITIKA



Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top