Пред Жупаниjским судом у Риjеци данас jе одржано припремно рочиште за суђење Јури Шимићу, оптуженом за ратни злочин над заробљеним официрима ЈНА у бjеловарскоj касарни 29. септембра 1991. године. Шимић, коjи jе у то вриjеме био предсjедик регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску региjу, стриjељање jе наредио након уласка хрватских воjно-полициjских снага у касарну „Божидар Аџиjа“ у коjоj се предало око 60 официра и 150 редовних воjника ЈНА, саопштено jе из Документационо – инормационог центра „Веритас“. Воjници ЈНА били су разоружани и построjени на полигону унутар касарне и натjерани да се скину у поткошуље и панталоне. Према оптужници, Шимић jе издвоjио из групе троjицу заробљеника – команданта касарне пуковника Раjка Ковачевића

Ин мемориам Јован Мирић (1935. – 2015.): У Мирићевоj књизи ‘Систем и криза’ антиципиране су, пише његов колега Ненад Закошек, теме на коjима ће касниjе доћи до отвореног расцjепа унутар jугославенске политичке елите Јован Мирић Умировљени професор Факултета политичких знаности у Загребу Јован Мирић умро jе у недjељу, 5. травња, у 81. години, а посљедњи испраћаj бит ће у петак, 10. травња у 14 и 30 сати на Крематориjу загребачког Мирогоjа. Овог професора, интелектуалца и публициста одредиле су, између осталога, двиjе књиге чиjи jе аутор и коjе, на неки начин, омеђуjу његову професорску кариjеру. Године 1984., кад се криза jугославенског система тек наговjештавала, али се у то вриjеме о њоj

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе поводом правоснажне пресуде генералу Воjске Републике Српске Здравку Толимиру да jе узалудан труд Хашког трибунала да докаже одговорност само jедног народа, jер историjа, анализе и чињенице потврђуjу друго. Митровић jе рекао Срни да потврда казне доживотног затвора генералу Толимиру само jош jедном показуjе да се инисистира на утврђивању злочина припадника само jедног народа. „Нико не спомиње велике жртве етничког чишћења од 1992. до 11. jула 1995. године“, истакао jе Митровић. Према његовим риjечима, узалудан jе труд суда у Хагу и свих „спонзора“ да докажу одговорност само jедног народа jер историjа, анализе и чињенице потврђуjу

У селу Вукићевица данас jе одржан помен маjору Небоjши Тепавцу, официру коjи jе 5. априла 1999. погинуо од деjства противрадарске ракете НАТО-а док jе извршавао задатак у саставу 250. Ракетне бригаде ПВО тадашње Воjске Југославиjе. Предсjедник општине Обреновац Мирослав Чучковић рекао jе да ова општина и њени грађани неће заборавити хероjско дjело jединице и палог маjора, те истакао да jедна од улица сада носи име по маjору Небоjши Тепавцу. „То jе jош jедан начин да све будуће генерациjе никада не забораве људе коjи су дали живот да бисмо ми данас слободно живели“, рекао jе Чучковић, прениjели су медиjи у Србиjи. Он истиче да jе прошло пуних 16 година од трагедиjе,

Свака нада да би бошњачка политика могла почети да се бави животом након Деjтона изгледа као чекања воза коjи никада неће доћи у неку забачену касаблиjску станицу… Потписивање Деjтонског споразума Пише: Ненад ТАДИЋ Први априлски дани 1992. године званично су означили почетак рата у БиХ – двиjе децениjе касниjе он траjе несмањеном жестином у главама оних коjи нису испунили своjе ратне циљеве, приjе свега унутар бошњачке политичке елите. Срби су прихватањем Лисабонског папира Жозеа Кутиљера, приjе почетка било каквих сукоба, потписали да се неће противити независноj БиХ, у замjену за своj национални кантон. Исти папир потписали су и хрватски представници. Алиjа Изетбеговић jе повукао потпис са већ прихваћеног папира, мада

Откривено тело Србина из Новог Травника и утврђен начин његове егзекуциjе. Синови морали да пређу у католичку веру да би преживели Здравко Ковач убиjен jе метком у потиљак, док jе био у чучећем положаjу, а уз његове посмтне остатке пронађена jе и жица коjа jе коришћена за тешко мучење, рекао jе, за „Новости“, адвокат Душко Томић, коjи са Здравковом сестром Споменком, пет година трага за посмртним остацима тог Србина из Новог Травника, коjи jе одведен из свог стана 28. маjа 1992. године и никад се више ниjе вратио. Здравка jе на идентификациjи препознала сестра Споменка и он ће бити сахрањен на бањалучком гробљу 8. априла, уз маjку Видосаву, коjа jе