arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Jos_se_traga_za_nestalim_Srbima_na_na_Kosmetu.jpg

УДРУЖЕЊЕ НАЈАВИЛО ТУЖБУ ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

3. април 2015.

Још се трага за несталим Србима на Космету Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи саопштило jе данас да припрема тужбу против албанских злочинаца за злочине над Србима, Ромима, Горанцима и муслиманима током 1998. и 1999. године, као и за злочине отмица, убистава и погрома коjи су се догодили послиjе доласка мировних снага на Косово. У саопштењу се поjашњава да се тужба односи на злочине током 1998. и 1999. године, као и на злочине отмица, убистава и погрома коjи су се догодили послиjе доласка мировних снага на Косово и Метохиjу. Наjављено jе да ће тужбе бити поднесене Виjећу за ратне ратне злочине Вишег суда у Београду, „Амнести интернешнелу“

srna.png

ВУЛИН: ВОЛИО БИХ ДА МЕ ЗАГРЕБ ДЕМАНТУЈЕ

3. април 2015.

Избjегличка колона Срба из Краjине Министар за рад и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе данас да стоjи иза свих оцjена коjе jе изнио о Хрватскоj и да би волио да га било ко из Загреба демантуjе и каже да Анте Готовина ниjе усташа и да у акциjи хрватске воjске „Олуjа“ ниjе протjерано 250.000 Срба. „Ако сам рекао нешто што ниjе тачно, а везано jе за прогон Срба из Хрватске, за усташтво генерала Готовине и неуспjешне реформе, нека ме исправе“, рекао jе Вулин новинарима у Палати Србиjа. Он jе поновио да jе Готовина усташа и да би волио да чуjе из Хрватске да jе бити усташа – увреда. „Ако

Milan_Babovic.jpg

КОМЕНТАР: Застава

3. април 2015.

Милан Бабовић Беше то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом „пучанству“. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету БЕШЕ то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом „пучанству“. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету. Некадашњи пивот српске деснице играо се прекjуче упаљачем испред Палате правде – спалио jе шаховницу. То му jе ломача за трећи страни барjак, откако га jе простодушни Хаг вратио на домаћи терен. Но, ниjе овде реч о циркусанту из Магистрата, коjи се пре неки дан заветовао да ће кренути тенковима на Банске дворе (ваљда му jе

Ratko_Skrbic.jpg

Шкрбић: Број убијених Бошњака ван борбе изражава се стотинама

3. април 2015.

Аутор студиjе „Сребреничка подвала“ Ратко Шкрбић тврди да jе на основу докумената добиjених на увид од Тужилаштва Хашког трибунала дошао до податка да се броj убиjених Бошњака ван борбе у Сребреници и око ње 1995. године, може изразити jедино у стотинама, а никако у хиљадама. „Дошао сам до података, да се у Сребреници броj убиjених ван борбе може изразити jедино стотинама, а никако хиљадама људи“, рекао jе Шкрбић синоћ Срни, пред почетак промоциjе другог издања студиjе „Сребреничка подвала“ у Новом Саду. Он jе истакао да његову тврдњу поткрепљуjу сва релевантна документа, коjа jе као вjештак одбране добио на увид од Тужилаштва Хашког трибунала. „Риjеч jе о документима УН, потом документима(такозване)

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. април 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

2. април 2015.

У Шуми Латићка, код Батноге – Цетинград, 3. априла 1942. усташе  су побиле маљевима и ножевима 119 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Sud_BiH.jpg

ПОДИГНУТЕ ОПТУЖНИЦЕ ЗБОГ УБИСТВА СРБА НА ПОДРУЧЈУ ЛИВНА

2. април 2015.

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против три некадашња припадника Хрватског виjећа одбране (ХВО) због злочина против човjечности над жртвама српске националности на подручjу Ливна. Оптужница jе подигнута против Зденка Андабака, Муамира Јашаревића и Сеада Велагића. Они се терете да су, у оквиру широког и систематичног напада ХВО и Воjне полициjе ХВО од априла 1992. до jула 1993. године на подручjу Ливна, у своjству команданта и припадника Воjне полициjе противзаконито лишавали слободе цивилно становништво српске националности, држали их у затворене у нечовjечним условима, мучили цивилно становништво, те убили 16 српских цивила. Злочини за коjе се терете осумњичени почињени су над више од 300 жртава српске националности са подручjа Ливна, коjе су

Spomenik_Olegu_Nasovu_u_Novom_Sadu.jpg

ЦВИЈЕЋЕ ЗА ОЛЕГА НАСОВА, ПРВУ ЖРТВУ НАТО БОМБАРДОВАЊА

2. април 2015.

Споменик Олегу Насову у Новом Саду Полагањем цвиjећа на спомен-плочу код Варадинског моста, делегациjа града Новог Сада, родитељи, родбина и приjатељи одали су пошту трагично настрадалом Олегу Насову, првоj жртви НАТО бомбардовања Новог Сада 1999. године. Насов jе на данашњи дан приjе шеснаест година погинуо када jе НАТО авиjациjа проjектилима погодила и срушила Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. „Вечно ћемо се сећати трагично настрадалог Насова, прве жртве НАТО агресиjе, као и Милана Баjића, последње жртве коjи jе страдао приликом бомбардовању Рафинериjе нафте у Новом Саду“, рекао jе новинарима предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић послиjе полагања цвиjећа на спомен-плочу Насову. Олег Насов, коjи jе тада има 30

Vesli_Klark.jpg

КЛАРК: ПОМОЗИМО УКРАЈИНЦИМА КАО ШТО СМО И ХРВАТИМА

2. април 2015.

Весли Кларк Бивши генерал воjске САД Весли Кларк сматра да jе Украjинцима потребна обука коjу jе Вашингтон пружио хрватским воjницима током ратова деведесетих година и пред операциjу „Олуjа“. „Обучавамо jединице Оружаних снага Украjине на нивоу батаљона. Украjинци су се показали као добри ратници на том пољу, али бих хтио да видим обуку и на другим нивоима — обуку команде и особља“, наводи Кларк. Њега ситуациjа у Украjини „веома подсjећа на ситауциjу на Балкану 90-их година прошлог виjека“ – преносе портали. Он оцjењуjе да догађаjи у источноj Украjини „подсjећаjу на дешавања у источноj Пољскоj 1939. године, након потписивања споразума СССР-а и Немачке о ненападању, познатиjег као споразум Молотов – Рибентроп“. „Догађаjи

Marinko_Bjelica_iz_Trnova.jpg

СНИМЉЕНЕ ЗАВРШНЕ СЦЕНЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ДЈЕЦА“

1. април 2015.

Маринко Бjелица из Трнова у одбрамбено-отаџбинском рату изгубио jе два сина и кћерку Завршне сцене за документарни филм „Дjеца“, коjи реализуjе продукциjа Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), снимљене су у Трнову. „Оваj филм документуjе судбине посљедњих преживjелих родитеља коjи су за слободу Српске платили наjвећу циjену“, саопштено jе из РТРС-а. Из продукциjске куће РТРС подсjећаjу да о овоj античкоj трагедиjи Република Српска jош нема документован видео запис. „Због тога jе оваj проjекат од изузетне важности и по значаjу свог садржаjа превазилази оквире Републике Српске“, наводи се у саопштењу. У Одбрамбено-отаџбинском рату 17 породица jе изгубило по три сина коjи су погинули као припадници Воjске Републике Српске, а осамнаеста породица, породица Бjелица,

Ekshumacija_posmrtnih_ostataka_Srba_u_Zadru.jpg

УБИЈЕН ЈЕР НИЈЕ ХТИО ДА НАПУСТИ СВОЈУ КУЋУ

1. април 2015.

Ексхумациjа посмртних остатака Срба у Задру У Загребу су данас идентификовни посмртни остаци 15-оро Срба убиjених у периоду од 1991. до 1995. године у Хрватскоj, међу коjима jе и цивил из околине Книна Јанко Ђакић, коjи током хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе хтио да напусти своjу кућу, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. Ђакића (1937) из Зечева код Книна jе 15-ак дана послиjе хрватске воjно-полициjске акциjе убио хрватски воjник Звонимир Ласан-Зоробабел, испаливши му метак у чело из пушке са удаљености од jедан метар, након чега jе запалио и тиjело и кућу. Жупаниjски суд у Задру jе ово дjело годину дана касниjе оквалификовао као обично убиство, а убицу осудио на шест година

Александар и Јеремија Старовлах

ЈОШ НЕПОЗНАТИ ПОЧИНИОЦИ ПРЕМЛАЋИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА

1. април 2015.

Сасвим jе нормално да сваки грађанин БиХ према коjем jе учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га jе наредио и извршио… БиХ jе одговорна према породици Старовлах… Александар и Јеремиjа Старовлах у Тузли послиjе звjерске акциjе СФОР-а Припремио: Невенко Ерић На данашњи дан приjе 11 година припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, коjе су УН и ЕУ задужили да чуваjу мир у БиХ, на Палама су бестиjално претукли православног свештеника протоjереjа-ставрофора Јеремиjу Статровлаха и његовог сина вjероучитеља Александра Старовлаха, док су остале чланове породице и свештенике малтретирали. Правни заступник породице Старовлах адвокат Миљкан Пуцар изjавио jе Срни да породица Старовлах, нажалост, ни до данашњег дана ниjе сазнала ко

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

А. Вулин: Срби у „Олуји“ бјежали пред усташким генералом Антом Готовином

1. април 2015.

Министар за рад Србиjе Александар Вулин поручио jе данас премиjеру Хрватске Зорану Милановићу да рjешење за све проблеме Хрватске ниjе у томе да се говори против Србиjе, већ у реформама и одржавању добросусjедских односа за осталим земљама у региону. Реагуjући на Милановићеву изjаву поводом захтjева Жалбеног виjећа Хашког трибунала да се лидер радикала Воjислав Шешељ врати у Трибунал, Вулин jе подсjетио Милановића да његов српски колега Александар Вучић нема проблем да дође у Хрватску и каже шта мисли. Напомињући да Србиjа са Хрватском жели наjбоље могуће добросусjедске односе, Вулин jе Милановића позвао да „превлада своjу суjету, дође у Београд и каже све шта мисли о Србима и Србиjи“. „Дођите код

Sluzen_parastos_kod_masovne_grobnice_u_Mrkonjic_Gradu.jpg

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

1. април 2015.

Служење парастоса пред спомеником код масовне гробнице у Мркоњић Граду Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjе масовне гробнице, данас jе обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у коjоj jе пронађено 181 тиjело српских цивила и воjника. Ексхумациjа тиjела из масовне гробнице почела jе 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звjерски начин мучене и убиjене. Полагању виjенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао jе и предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, коjи jе подсjетио да за ове злочине jош

Pjer_Anri_Binel.jpg

Робијао за Србију: Писмо мајора Бинела поводом НАТО скупа у Београду

1. април 2015.

Пjер Анри Бинел Некадашњи француски маjор Пjер Анри Бинел познат по томе што jе нашоj воjсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресиjе, упутио jе jавно писмо српском народу. Бинел jе пред судом осуђен на 5 година затвора, а како jе рекао он се не каjе и то би урадио опет. Погледаjте шта jе Француз поручио нашем грађанима Србиjе поводом НАТО Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-акоjи се од 31. марта до 2. априла одржава у Београду. Пре шеснаест година почела jе Нато агресиjа против jедног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу jавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита.

Hrvatska_mapa_iseljavanja.jpg

Политика и статистика

1. април 2015.

Једно од доминантних питања у политичким надметањима у Хрватскоj, посебно у овоj изборноj години jе демографиjа. Демографи политичаре опскрбљуjу шокантним подацима о “исељеним Хрватима” коjи континуирано напуштаjу домовину, а таj тренд се наставља и након уласка у Европску униjу. Пише: Марко Рокнић Тако jе вођа опозициjе, председник Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Томислав Карамарко, коjег многи виде као будућег хрватског премиjера, неки дан изjавио да jе национална безбедност Хрватске угрожена и због 100.000 младих људи коjи су jе напустили у последњих неколико година. – То ниjе само привредни проблем, па о њему треба разговарати и на седници Већа за националну безбедност- рекао jе шеф ХДЗ, чиjу jе идеjу поздравио и врх

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јања

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА