ОДРЖАНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ ЗА ЗЛОЧИН У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ

Пише: Јадовно 1941.

Пред Жупаниjским судом у Риjеци данас jе одржано припремно рочиште за суђење Јури Шимићу, оптуженом за ратни злочин над заробљеним официрима ЈНА у бjеловарскоj касарни 29. септембра 1991. године.

Шимић, коjи jе у то вриjеме био предсjедик регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску региjу, стриjељање jе наредио након уласка хрватских воjно-полициjских снага у касарну “Божидар Аџиjа” у коjоj се предало око 60 официра и 150 редовних воjника ЈНА, саопштено jе из Документационо – инормационог центра “Веритас”.

Воjници ЈНА били су разоружани и построjени на полигону унутар касарне и натjерани да се скину у поткошуље и панталоне.

Према оптужници, Шимић jе издвоjио из групе троjицу заробљеника – команданта касарне пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића.

Он jе затим наредио групи од више наоружаних, за сада непознатих припадника хрватских снага, да их одведу десетак метара даље и лише живота, што су они и учинили хицима из ватреног оружjа.

Из “Веритаса” подсjећаjу да су припадници Збора народне гарде (ЗНГ) 29. септембра 1991. године у 7.20 часова почели напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом.

Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуациjа на измаку дана ниjе давала никакву шансу за даљу успjешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде стациониране у касарни пуковник Раjко Ковачевић наредио jе обуставу даље одбране, одлагање оружjа, предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне.

Након тога су око 19.00 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из коjе се више ниjе пружао никакав отпор и стриjељали команданта касарне и његове помоћнике.

Породица покоjног капетана Драгише Јовановића у jулу 1998. године упутила jе захтjев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво никада ниjе отворило службену истрагу.

Воjно тужилаштво у Београду jе 1992. године подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, коjа му jе, преко Виjећа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011.

То jе испровоцирало хрватски Сабор да, у октобру 2011. године, донесе Закон о ништавости одређених правних аката правосудних тиjела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србиjе, коjи jе сприjечио даље поступање по њоj.

Жупаниjско тужилаштво у Бjеловару у маjу 2006. године, након што им jе Хашки трибунал уступио документациjу, затражило jе провођење истражних радњи о убиствима официра ЈНА у бjеловарскоj касарни против непознатих починилаца.

Истрага jе, међутим, покренута тек након што су електронски медиjи у региону емитовали снимке на коjима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА и након што су видео-записи доспjели у надлежне правосудне установе у Србиjи и Хрватскоj.

Предмет у фази истраге jе у међувремену пребачен на Жупаниjски суд у Риjеци, а осумњичени Шимић jе, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на коjоj се и даље налази.

Главни претрес jе заказан за 8, 9. и 10. jун ове године, наводе из “Веритаса”.

Извор: