У селу Вукићевица данас jе одржан помен маjору Небоjши Тепавцу, официру коjи jе 5. априла 1999. погинуо од деjства противрадарске ракете НАТО-а док jе извршавао задатак у саставу 250. Ракетне бригаде ПВО тадашње Воjске Југославиjе. Предсjедник општине Обреновац Мирослав Чучковић рекао jе да ова општина и њени грађани неће заборавити хероjско дjело jединице и палог маjора, те истакао да jедна од улица сада носи име по маjору Небоjши Тепавцу. „То jе jош jедан начин да све будуће генерациjе никада не забораве људе коjи су дали живот да бисмо ми данас слободно живели“, рекао jе Чучковић, прениjели су медиjи у Србиjи. Он истиче да jе прошло пуних 16 година од трагедиjе,

Свака нада да би бошњачка политика могла почети да се бави животом након Деjтона изгледа као чекања воза коjи никада неће доћи у неку забачену касаблиjску станицу… Потписивање Деjтонског споразума Пише: Ненад ТАДИЋ Први априлски дани 1992. године званично су означили почетак рата у БиХ – двиjе децениjе касниjе он траjе несмањеном жестином у главама оних коjи нису испунили своjе ратне циљеве, приjе свега унутар бошњачке политичке елите. Срби су прихватањем Лисабонског папира Жозеа Кутиљера, приjе почетка било каквих сукоба, потписали да се неће противити независноj БиХ, у замjену за своj национални кантон. Исти папир потписали су и хрватски представници. Алиjа Изетбеговић jе повукао потпис са већ прихваћеног папира, мада

Откривено тело Србина из Новог Травника и утврђен начин његове егзекуциjе. Синови морали да пређу у католичку веру да би преживели Здравко Ковач убиjен jе метком у потиљак, док jе био у чучећем положаjу, а уз његове посмтне остатке пронађена jе и жица коjа jе коришћена за тешко мучење, рекао jе, за „Новости“, адвокат Душко Томић, коjи са Здравковом сестром Споменком, пет година трага за посмртним остацима тог Србина из Новог Травника, коjи jе одведен из свог стана 28. маjа 1992. године и никад се више ниjе вратио. Здравка jе на идентификациjи препознала сестра Споменка и он ће бити сахрањен на бањалучком гробљу 8. априла, уз маjку Видосаву, коjа jе

Споменик Олегу Насову у Новом Саду Полагањем цвиjећа на спомен-плочу код Варадинског моста, делегациjа града Новог Сада, родитељи, родбина и приjатељи одали су пошту трагично настрадалом Олегу Насову, првоj жртви НАТО бомбардовања Новог Сада 1999. године. Насов jе на данашњи дан приjе шеснаест година погинуо када jе НАТО авиjациjа проjектилима погодила и срушила Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. „Вечно ћемо се сећати трагично настрадалог Насова, прве жртве НАТО агресиjе, као и Милана Баjића, последње жртве коjи jе страдао приликом бомбардовању Рафинериjе нафте у Новом Саду“, рекао jе новинарима предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић послиjе полагања цвиjећа на спомен-плочу Насову. Олег Насов, коjи jе тада има 30