Маринко Бjелица из Трнова у одбрамбено-отаџбинском рату изгубио jе два сина и кћерку Завршне сцене за документарни филм „Дjеца“, коjи реализуjе продукциjа Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), снимљене су у Трнову. „Оваj филм документуjе судбине посљедњих преживjелих родитеља коjи су за слободу Српске платили наjвећу циjену“, саопштено jе из РТРС-а. Из продукциjске куће РТРС подсjећаjу да о овоj античкоj трагедиjи Република Српска jош нема документован видео запис. „Због тога jе оваj проjекат од изузетне важности и по значаjу свог садржаjа превазилази оквире Републике Српске“, наводи се у саопштењу. У Одбрамбено-отаџбинском рату 17 породица jе изгубило по три сина коjи су погинули као припадници Воjске Републике Српске, а осамнаеста породица, породица Бjелица,

Једно од доминантних питања у политичким надметањима у Хрватскоj, посебно у овоj изборноj години jе демографиjа. Демографи политичаре опскрбљуjу шокантним подацима о “исељеним Хрватима” коjи континуирано напуштаjу домовину, а таj тренд се наставља и након уласка у Европску униjу. Пише: Марко Рокнић Тако jе вођа опозициjе, председник Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Томислав Карамарко, коjег многи виде као будућег хрватског премиjера, неки дан изjавио да jе национална безбедност Хрватске угрожена и због 100.000 младих људи коjи су jе напустили у последњих неколико година. – То ниjе само привредни проблем, па о њему треба разговарати и на седници Већа за националну безбедност- рекао jе шеф ХДЗ, чиjу jе идеjу поздравио и врх

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да би ускоро у Заводу за судску медицину Републике Српске требало да почне процес идентификациjе 657 посмртних остатака из три спомен-костурнице у Српскоj. Митровић jе рекао да очекуjе да ће прво бити идентификовано 27 посмртних остатака српских бораца и цивила коjе су звjерски убили муџахедини на Озрену, додавши да се за 132 посмртна остатка српских бораца и цивила на том локалитету jош трага, jер су премjештени на непознату локациjу. Говорећи о раду Института за нестала лица БиХ, Митровић jе оциjенио да jе успостављањем ове институциjе заустављен процес тражења несталих Срба у БиХ. „Очекуjемо да

Дружење бораца ВРС са подручjа Прњавора на Мотаjици Борачка организациjа општине Прњавор организовала jе данас на Мотаjици традиционално дружење некадашњих сабораца, припадника Воjске Републике Српске, као знак сjећања на 24. март 1992. године када jе заустављен продор неприjатељских jединица према бањалучкоj региjи. Предсjедник општинске Борачке организациjе Владо Живковић нагласио jе да се не смиjе заборавити да jе регуларна Хрватска воjска прешла на простор Брода и Дервенте и починила стравичне злочине над српским народом, какви су били покољ у Сиjековцу и Чардаку. Он каже да након тих догађаjа из 1992. године политичко и воjно руководство општине Прњавор ниjе могло сjедити скрштених руку. „Предузете су све потребне активности да се стане у

Бивши премиjер Републике Српске Душан Козић изjавио jе данас да се на хиљаде страница свjедочења српских жртава налази у посjеду Тужилаштва за ратне злочине у Београду, али да оно о томе ћути, што jе, како каже, само по себи гриjех, злочин и силовање истине. Козић jе на конференциjи за новинаре „Удружења Република Српска – част отаџбини“ рекао да се међу досиjеима коjи, како каже, купе прашину у Тужилаштву, налазе и свjедочења 150 Српкиња, коjе су у Сараjеву силовали воjници Јуке Празине, а коjе су размjењене у поодмаклоj трудноћи да не би могле да абортираjу и да би се породиле у Србиjи. „На хиљаде страница jе у посjеду Тужилаштва, а они

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изjавио jе да у САД има између 300 и 600 грађана из Републике Српске коjима приjети депортациjа, а коjи су оптужени због перцепциjе колективне кривице, jер су носили униформу Воjске Републике Српске. Кесић jе навео да су то углавном они коjи су били у воjним jединицама на подручjу Подриња, али да неки од њих нису ни били у Воjсци Републике Српске, али су им имена на списковима коjи се налазе у Хашком трибуналу. „Сви бивши припадници Воjске Републике Српске коjи су оптужени за ратни злочин или учешће у ратном злочину ослобођени су у судовима САД. Ниjе се могло доказати, бар до сада,