arrow up
Radojka_Filipovic.jpg

ФИЛИПОВИЋ: БРАНЕ ОРИЋА, А НЕ ПОМИЊУ СРПСКЕ ЖРТВЕ

Радоjка Филиповић Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радоjка Филиповић сматра да jе срамотно што бошњачки политички врх оркестрирано брани Насера Орића и врши политичке притиске на представнике међународних институциjа да буде ослобођен. Она jе у изjави Срни оциjенила да jе неприхватљиво да се потпуно игнорише више стотина цивилних српских жртава и тражи Орићево пуштање из притвора у Шваjцарскоj без икаквих доказа о његовоj неумиjешаности у броjне злочине почињене над Србима. “Не нуде доказе да Орић ниjе умиjешан у злочин на Залазjу на Петровдан 1992. године када jе убиjено 69 и заробљено 20 Срба од коjих jе седморо било живих и jош се не зна

Lisice_1.jpg

У ХРВАТСКОЈ СВАКИ СРБИН МОЖЕ БИТИ ХАПШЕН

Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе да се Србин Миле Паспаљ – Баћа, коjи jе jуче ухапшен у Јасноj Пољани код Глине, ниjе налазио на званичном списку осумњичених за ратне злочине што указуjе на то да хрватско тужилаштво сада на површину извлачи случаjеве коjи се никако не могу оквалификовати као ратни злочини. Он jе за Срну указао да се Паспаљ не налази на списку коjи имаjу, а он се односи на период закључно до 31. марта 2013. године. Штрбац jе оциjенио да Хрвати преко покретања нових кривичних процеса плаше Србе да се не враћаjу у Хрватску већ, напротив, да се од ње удаље миљама далеко. “Ја ово

Efraim_Zurof_2.jpg

АПСУРДНО И СТРАШНО ПОРЕДИТИ СРЕБРЕНИЦУ СА ХОЛОКАУСТОМ

Ефраим Зуроф Један од наjпознатиjих свjетских ловаца на нацисте Ефраим Зуроф jе рекао да jе апсурдно и страшно поредити холокауст, геноцид у Руанди и злочине у Сребреници. Зуроф jе рекао да ниjе сигуран да jе оно што се десило у Сребреници – геноцид и да jе одлука да се то назове “геноцидом” дониjета из политичких разлога. “Очигледно се догодила трагедиjа, недужни људи изгубили су живот и треба да се сачува сjећање на њих”, наводи Зуроф, коjи jе директор центра “Симон Визентал” из Израела. Он jе за београдску “Политику” рекао да ни Руанда и холокауст нису исто, иако су злочини коjи су се догодили у Руанди много сличниjи холокаусту од онога

Ministar_Milenko_Savanovic_na_Sokocu.jpg

САВАНОВИЋ: НЕ СТВАРАТИ СИТУАЦИЈЕ ДА СЕ ЗА СЛОБОДУ ПОНОВО ВОЈУЈЕ

Министар Миленко Савановић полаже виjенац на воjничком гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић данас jе на Сокоцу апеловао на све политичаре у БиХ и свjетске моћнике да се не играjу ватре на овим просторима и не заробе садашњост и будућност неким новим ситуациjама гдjе се за слободу мора поново воjевати. Савановић jе на обиљежавању 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе рекао да овом приликом жели да подсjети политичаре у БиХ, у Републици Српскоj и свjетске моћнике да судбина народа практично зависи од њихових одлука. “Постоjе неки коjи су кратког памћења, постоjе неки коjи недовољно познаjу историjу и играjу се ватром опет на

Freska_u_Arhangelima.jpg

Данас се навршава 16 година од отмице и мученичког страдања оца Харитона кога су масакрирали шиптарски терористи (видео)

Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе за ових 2000. година. Наш, иако грешан, али ипак крстоносни народ, следовао jе тим речима и дао многе мученике и светитеље од тренутка примања хришћанства па све до сада. У новиjе време у нашем народу, иако удаљеном од Христа, jош увек има богочежњивих душа коjе су спремне да за Христом иду кроз смрт у вечни живот. Такав jе у наше дане био отац Харитон. Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе

Aleksej_Puskov_1.jpg

У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА

Алексеj Пушков Предсjедник Одбора руске државне Думе за међународне односе Алексеj Пушков изjавио jе вечерас у Београду да оно што се догодило у Сребреници у jулу 1995. године ниjе био геноцид и оциjенио да резолуциjа о Сребреници коjу припрема Велика Британиjа неће бити прихваћена у међународноj заjедници ван граница западне алиjансе. Пушков jе на предавању о актуелним спољно-политичким питањима на Универзитету “Браћа Карић” у Београду рекао да се Запад толико игра са политиком дуплих стандарда и узима за право да одређуjе шта jе злочин, да се губи свака оправданост такве инициjативе. “Ова резолуциjа jе покушаj Запада да завади Србиjу са муслиманским народом, али и покушаj да се Србиjи, коjа ниjе

Bratunac_vojnicko_groblje.jpg

Сребреница, резолуција, сврха

Кад прихватимо њихову истину за своjу, сами ћемо наjбоље регулисати процесе наше могуће побуне. Воjничко гробље у Братунцу Пише: Милан Дамjанац Постоjи тешко искорењива заблуда да у оквиру друштвеног система постоjе феномени коjи нису бар посредно политички. Уметност, спорт, култура су политички феномени, и не могу се посматрати одвоjено од политике. Слично важи и за питање жртава у ратовима. Питање жртава jе неодвоjиво од политиkе управо због тога што помињање жртве увек наговештава кривца. Оваj психолошки ефекат задире у давну историjу људског рода и тиче се односа наплате и дуга. Дуг постоjи и он се мора наплатити. Од кога? Од кривца. Међутим, пошто jе кривац увек поjединац, кључно jе пребацити

Savo_Strbac_1.jpg

Тихи егзодус и даље траје

Упокоjени митрополит Јован jош 2006. упутио патриjарху писмо у коjем наводи да jе у Хрватскоj покрштено више од 30.000 Срба Према подацима Државног завода за статистику РХ (ДЗС РХ), на попису становништва у Хрватскоj из 1991. године, од укупно 4.784.265 становника, Срба jе било 581.663 (12,2 одсто) а Југословена 106.041. Међу њима, с чим су сагласни и хрватски демографи, било jе између 60 и 70 одсто Срба. Двадесет година касниjе, према попису становништва из 2011. године, у Хрватскоj jе живело тек 186.633 Срба (4,36 одсто), док су Југословени сведени на статистичку грешку (331 особа). Службени Загреб у разним приликама наводи броjку од више од 133.000 српских повратника по завршетку рата.

Banstol_Fruska_Gora.jpg

ГРАДЊА КАПЕЛЕ ЗА ЖРТВЕ “ОЛУЈЕ”

Његово преосвештенство епископ сремски Василиjе одобрио jе градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске воjне акциjе “Олуjа”, у коjоj jе са своjих вjековних огњишта у Хрватскоj протjерано више од 250.000 Срба. “Срби не смеjу и неће седети скрштених руку, док у Хрватскоj спремаjу помпезну прославу 20 година од `Олуjе`. Капела у Банстолу, на светоj Фрушкоj гори, биће jедно од места где ћемо с плачем и тугом, али достоjанствено обележити дане кад смо отерани са своjих вековних огњишта и отргнути од своjих светиња”, рекао jе Срни владика Василиjе jуче послиjе договора са житељима Банстола о градњи капеле. Он jе додао да би градња капеле у Банстолу могла кренути већ

Polaganje_vijenaca_stradalim_policajcima_u_Mrkonjic_Gradu.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 20 ПОГИНУЛИХ ПОЛИЦАЈАЦА

Полагање виjенаца страдалим полицаjцима у Мркоњић Граду У цркви Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду данас jе служен парастос поводом 23 године од погибиjе 20 мркоњићких полицаjаца, а на спомен-обиљежjе у Станици jавне безбjедности положени су виjенци и цвиjеће. Представници полициjе и породица погинулих полицаjаца положили су цвиjећа и на спомен-обиљежjе у Шебезима. Начелник Станице jавне безбjедности Мркоњић Град Милан Милекић рекао jе да служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца jош jедном одаjу почаст припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Станице jавне безбjедности Мркоњић Град коjи су 1992. године у одбрамбено-отаџбинском рату животе дали за Републику Српску. “На оваj начин показуjемо и доказуjемо да они нису заборављени, као ни

Naser_Oric_2.jpg

Орић ухапшен због звјерског убиства судије Слободана Илића

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине расписало jе потjерницу за бошњачким ратним командантом Сребрнице Насером Орићем због сумње да jе у српском селу Залазjе мучио, а затим и заклао предратног судиjу у Сребреници Слободана Илића, пише “Прес Република Српска”. Насер Орић Ово тужилаштво има чврсте доказе да су Орић и његови потчињени починили стравичан злочин   Залазjе 12. jула 1992. године, када jе убиjено 69 Срба, наводи лист. За оваj дневни лист одлично обавиjештени извори из Тужилаштва Србиjе за ратне злочине наводе да се потjерница, на основу коjе jе приjе три дана у шваjцарскоj ухапшен Орић, у потпуности базира на поменутим догађаjима. Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао jе

Maturanti_Vukovar.jpg

Случај матуранти: Ћирилица непожељна на паноима у центру Вуковара

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

Zatvor.jpg

ВАПАЈ СРБА ИЗ ХРВАТСКОГ ЗАТВОРА: Помозите нам!

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.