Danas se navršava 16 godina od otmice i mučeničkog stradanja oca Haritona koga su masakrirali šiptarski teroristi (video)

Datum objave: utorak, 16 juna, 2015
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

http://blminter.net/igor/jadovno-final/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2015/Freska_u_Arhangelima.jpgGospodnje reči: ne bojte se
onih koji ubijaju telo, već se bojte onih koji vam mogu ubiti dušu, nadahnjivale
su mnoge hrišćanske generacije za ovih 2000. godina. Naš, iako grešan, ali ipak
krstonosni narod, sledovao je tim rečima i dao mnoge mučenike i svetitelje od
trenutka primanja hrišćanstva pa sve do sada. U novije vreme u našem narodu,
iako udaljenom od Hrista, još uvek ima bogočežnjivih duša koje su spremne da za
Hristom idu kroz smrt u večni život. Takav je u naše dane bio otac Hariton.

Gospodnje reči: ne bojte se onih koji ubijaju telo, već se bojte onih koji
vam mogu ubiti dušu, nadahnjivale su mnoge hrišćanske generacije za ovih 2000.
godina. Naš, iako grešan, ali ipak krstonosni narod, sledovao je tim rečima i
dao mnoge mučenike i svetitelje od trenutka primanja hrišćanstva pa sve do sada.
U novije vreme u našem narodu, iako udaljenom od Hrista, još uvek ima
bogočežnjivih duša koje su spremne da za Hristom idu kroz smrt u večni život.
Takav je u naše dane bio otac Hariton.

RADOSLAV

Ovaj svet je otac Hariton ugledao na Aranđelovdan, 21. novembra 1960. godine
u selu Lukovačka Reka kod Kuršumlije. Rođen je u radničko-seljačkoj porodici
Lukića, koja je imala više dece, i na krštenju dobio je ime Radoslav. Tim
imenom, koje će i na monašenju kasnije nositi (na grčkom Hariton ima isto
značenje). Svoj život pre manastira on najpre provodi u svom selu, gde usrdno
pomaže svojoj porodici, da bi kasnije, školujući se i radeći kao profesionalni
vozač 20 godina, revnovao u traženju istine i pravde. Želeo je, kao što je i bio
vaspitan u svojoj porodici, da pošteno živi i da se trudi da pomogne svima. U
želji za dobrom, u prvo vreme je želeo da pristupi Komunističkoj partiji, ali ne
biva primljen u nju. Vrlo brzo sagledava sve negativiosti takvog režima.

 

 

MANASTIR CRNA REKA

Vođen Bogom, otac Hariton 1996. godine odlazi u manastir Crna Reka kod
Ribarića, da bi tamo, služeći svetim Arhangelima i svetom Petru Koriškom,
služio i svome voljenom Gospodu. Njegovim stupanjem u manastir, počinje i njegova
borba sa starim čovekom. Pun odlučnosti i samopožrtvovanosti, otac Haritop
stremi višim idealima monaškog života. Okružen ljudima mlađim od njega,
nenaviklim na težak način života, on pup usrđa, trudio se da svakome pomogne na
zajedničkom poslušanju, i onima kojima je pomoć bila potrebna, danju i noću, ne
gledajući da li je vreme odmora. Po blagoslovu svoga igumana pomagao je i
manastirskim susedima, posebno starim i iznemoglim, hitajući uvek radosno na
takva poslušanja. Malo govorljiv i staložen, izgledao je svima kao neko ko nije
od ovoga sveta. Stupivši u manastir sa željom ka samovanju, odlazio je po
blagoslovu, ne ropćući, vozeći onako kako bi drugi bili zadovoljni.

PONOVO KOD SVETIH ARHANGELA

Tako revnosno provodi svoj život kao iskušenik u manastiru Crna Reka, a
posle dve godine, kao onaj koji ništa nema, a sve ima, biva od strane svoga
duhovnika, episkopa Artemija, premešten da pomogne obnovu manastira svetih
Arhangela kod Prizrena. Ponovo pozvan da služi svojim svetim Arhangelima,
kojima je prizvan od rođenja, neumorno sebe ulaže u novu svetinju. Tu je ubrzo i
zamonašen od svog vladike Artemija, uoči bdenija za slavu manastirske kapele
svetog Nikolaja Žičkog, 10. maja 1998. godine. Posle monašenja, otac Hariton je
samo dodavao trud na trud. Bio je spreman da usred noći, u doba najvećih napada
tzv. OVK, krene preko najopasnijih predela Dulje i Crnoljeva, da za jednog
bolesnog brata donese lekovitu vodu iz Prolom Banje. Potpuno mirno i spremno je
krenuo na to poslušanje, ali je bio zaustavljen pre nego što je upalio vozilo.
Isto tako je primio novi blagoslov da se vrati, nimalo ne ropćući i ne
komentarišući.

NEZLOBIVO SRCE

Kako je revnosno živeo, tako je i postradao, od onih koje je uvek branio i
opravdavao, ne pokazujući prema njima mržnju ni onda kada su, 1. maja 1999.
godine pucali iz automatske puške na kola koja je vozio, idući sa drugima u
posetu bolesniku u prištinsku bolnicu. Bio je neustrašiv i staložen u takvim
situacijama, jer u svom nezlobivom srcu nije gajio mržnju i mislio je da su i
drugi njemu slični. Zbog svega toga se slobodno kretao i onda kada se naša
vojska povukla, a došle zločinačke bande tzv. OVK.

POSLEDNjE POSLUŠANjE

15. juna 1999. godine, kada je posle 10:30 kolima stigao ispred Episkopije u
Prizrenu i primio svoje poslednje poslušanje na zemlji da ode do jedne porodice u
gradu i donese ručak za svog voljenog episkopa, krenuo je radosno i bez
pogovora, ničega se ne bojeći. Sa tog puta se više nije vratio k nama živ.
Uhvatila ga je zločinačka ruka tu, na očigled NATO snaga koje su došle da
donesu „mir i slobodu“, i odveden je na mesto mučenja. Ništa se više nije znalo
za njega iako je na sve strane poslata obavest onima koji su bili zaduženi da se
o tome staraju. Svi su ćutali, želeći da sakriju zločin, ali Gospod nije hteo
da otac Hariton ode u zaborav, i kao što biva da mučenici za Hrista imaju
slobodu da se jave, oca Haritona su sanjali nekoliko njegove sabraće, a jednome
je i kazao da je mrtav.

MANTIJA I BROJANICE

Posle godinu dana se ti snovi i obistinjuju, kada je nađeno njegovo namučeno
telo, tu pored Prizrena, u mestu Tusus iza bolnice. Prepoznato je po monaškoj
mantiji i brojanicama, a tu su bili i delovi njegovih dokumenata. Tu nam se
otkriva deo njegovog mučeništva: telo je nađeno bez glave sa nekoliko
prelomljenih kostiju i sa rasparanim džemperom i ubodima u predelu srca. Znamo da
se otac Hariton nije odrekao svoga Hrista za koga je i postradao, samo zato što
je hrišćanin, zato što je monah, zato što je Srbin.

MUČENIK

Jedanaestog novembra 2000. godine donose njegove namučene ostatke kod njegovog
duhovnog oca, vladike Artemija u manastir Gračanicu, odakle ga, idućeg dana,
prenose u manastir Crna Reka, gde je otac Hariton i započeo svoj monaški
podvig. Tu, ispred manastira ga je njegov vladika, zajedno sa mnogobrojnim
monaštvom i vernicima, dočekao rečima: „Oče Haritone ovde smo te pre par godina
primili kao iskušenika, a sada te primamo kao mučenika…“

 

Otac Hariton Lukić ( 1969-1999 )
IZ ŽITIJA NOVOMUČENIKA HARITONA

 

Izvor: SRBIJA DANAS

 

Vezane vijesti:

Molitveni pomen zaklanih na žrtvenom
polju Kosovu – Jadovno …

Ruski
dokumentarni film „BOG NE ZABORAVLjA SVOJE …

U Banja Luci, služen Parastos
Jadovničkim mučenicima – Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top