Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Данас се навршава 16 година од отмице и мученичког страдања оца Харитона кога су масакрирали шиптарски терористи (видео)

http://blminter.net/igor/jadovno-final/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2015/Freska_u_Arhangelima.jpgГосподње речи: не боjте се
оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи вам могу убити душу, надахњивале
су многе хришћанске генерациjе за ових 2000. година. Наш, иако грешан, али ипак
крстоносни народ, следовао jе тим речима и дао многе мученике и светитеље од
тренутка примања хришћанства па све до сада. У новиjе време у нашем народу,
иако удаљеном од Христа, jош увек има богочежњивих душа коjе су спремне да за
Христом иду кроз смрт у вечни живот. Такав jе у наше дане био отац Харитон.

Господње речи: не боjте се оних коjи убиjаjу тело, већ се боjте оних коjи
вам могу убити душу, надахњивале су многе хришћанске генерациjе за ових 2000.
година. Наш, иако грешан, али ипак крстоносни народ, следовао jе тим речима и
дао многе мученике и светитеље од тренутка примања хришћанства па све до сада.
У новиjе време у нашем народу, иако удаљеном од Христа, jош увек има
богочежњивих душа коjе су спремне да за Христом иду кроз смрт у вечни живот.
Такав jе у наше дане био отац Харитон.

РАДОСЛАВ

Оваj свет jе отац Харитон угледао на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године
у селу Луковачка Река код Куршумлиjе. Рођен jе у радничко-сељачкоj породици
Лукића, коjа jе имала више деце, и на крштењу добио jе име Радослав. Тим
именом, коjе ће и на монашењу касниjе носити (на грчком Харитон има исто
значење). Своj живот пре манастира он наjпре проводи у свом селу, где усрдно
помаже своjоj породици, да би касниjе, школуjући се и радећи као професионални
возач 20 година, ревновао у тражењу истине и правде. Желео jе, као што jе и био
васпитан у своjоj породици, да поштено живи и да се труди да помогне свима. У
жељи за добром, у прво време jе желео да приступи Комунистичкоj партиjи, али не
бива примљен у њу. Врло брзо сагледава све негативиости таквог режима.

 

 

МАНАСТИР ЦРНА РЕКА

Вођен Богом, отац Харитон 1996. године одлази у манастир Црна Река код
Рибарића, да би тамо, служећи светим Архангелима и светом Петру Коришком,
служио и своме вољеном Господу. Његовим ступањем у манастир, почиње и његова
борба са старим човеком. Пун одлучности и самопожртвованости, отац Харитоп
стреми вишим идеалима монашког живота. Окружен људима млађим од њега,
ненавиклим на тежак начин живота, он пуп усрђа, трудио се да свакоме помогне на
заjедничком послушању, и онима коjима jе помоћ била потребна, дању и ноћу, не
гледаjући да ли jе време одмора. По благослову свога игумана помагао jе и
манастирским суседима, посебно старим и изнемоглим, хитаjући увек радосно на
таква послушања. Мало говорљив и сталожен, изгледао jе свима као неко ко ниjе
од овога света. Ступивши у манастир са жељом ка самовању, одлазио jе по
благослову, не ропћући, возећи онако како би други били задовољни.

ПОНОВО КОД СВЕТИХ АРХАНГЕЛА

Тако ревносно проводи своj живот као искушеник у манастиру Црна Река, а
после две године, као онаj коjи ништа нема, а све има, бива од стране свога
духовника, епископа Артемиjа, премештен да помогне обнову манастира светих
Архангела код Призрена. Поново позван да служи своjим светим Архангелима,
коjима jе призван од рођења, неуморно себе улаже у нову светињу. Ту jе убрзо и
замонашен од свог владике Артемиjа, уочи бдениjа за славу манастирске капеле
светог Николаjа Жичког, 10. маjа 1998. године. После монашења, отац Харитон jе
само додавао труд на труд. Био jе спреман да усред ноћи, у доба наjвећих напада
тзв. ОВК, крене преко наjопасниjих предела Дуље и Црнољева, да за jедног
болесног брата донесе лековиту воду из Пролом Бање. Потпуно мирно и спремно jе
кренуо на то послушање, али jе био заустављен пре него што jе упалио возило.
Исто тако jе примио нови благослов да се врати, нимало не ропћући и не
коментаришући.

НЕЗЛОБИВО СРЦЕ

Како jе ревносно живео, тако jе и пострадао, од оних коjе jе увек бранио и
оправдавао, не показуjући према њима мржњу ни онда када су, 1. маjа 1999.
године пуцали из аутоматске пушке на кола коjа jе возио, идући са другима у
посету болеснику у приштинску болницу. Био jе неустрашив и сталожен у таквим
ситуациjама, jер у свом незлобивом срцу ниjе гаjио мржњу и мислио jе да су и
други њему слични. Због свега тога се слободно кретао и онда када се наша
воjска повукла, а дошле злочиначке банде тзв. ОВК.

ПОСЛЕДЊЕ ПОСЛУШАЊЕ

15. jуна 1999. године, када jе после 10:30 колима стигао испред Епископиjе у
Призрену и примио своjе последње послушање на земљи да оде до jедне породице у
граду и донесе ручак за свог вољеног епископа, кренуо jе радосно и без
поговора, ничега се не боjећи. Са тог пута се више ниjе вратио к нама жив.
Ухватила га jе злочиначка рука ту, на очиглед НАТО снага коjе су дошле да
донесу „мир и слободу“, и одведен jе на место мучења. Ништа се више ниjе знало
за њега иако jе на све стране послата обавест онима коjи су били задужени да се
о томе стараjу. Сви су ћутали, желећи да сакриjу злочин, али Господ ниjе хтео
да отац Харитон оде у заборав, и као што бива да мученици за Христа имаjу
слободу да се jаве, оца Харитона су сањали неколико његове сабраће, а jедноме
jе и казао да jе мртав.

МАНТИЈА И БРОЈАНИЦЕ

После годину дана се ти снови и обистињуjу, када jе нађено његово намучено
тело, ту поред Призрена, у месту Тусус иза болнице. Препознато jе по монашкоj
мантиjи и броjаницама, а ту су били и делови његових докумената. Ту нам се
открива део његовог мучеништва: тело jе нађено без главе са неколико
преломљених костиjу и са распараним џемпером и убодима у пределу срца. Знамо да
се отац Харитон ниjе одрекао свога Христа за кога jе и пострадао, само зато што
jе хришћанин, зато што jе монах, зато што jе Србин.

МУЧЕНИК

Једанаестог новембра 2000. године доносе његове намучене остатке код његовог
духовног оца, владике Артемиjа у манастир Грачаницу, одакле га, идућег дана,
преносе у манастир Црна Река, где jе отац Харитон и започео своj монашки
подвиг. Ту, испред манастира га jе његов владика, заjедно са многоброjним
монаштвом и верницима, дочекао речима: „Оче Харитоне овде смо те пре пар година
примили као искушеника, а сада те примамо као мученика…“

 

Отац Харитон Лукић ( 1969-1999 )
ИЗ ЖИТИЈА НОВОМУЧЕНИКА ХАРИТОНА

 

Извор: СРБИЈА ДАНАС

 

Везане виjести:

Молитвени помен закланих на жртвеном
пољу Косову – Jadovno …

Руски
документарни филм „БОГ НЕ ЗАБОРАВЉА СВОЈЕ …

U Banja Luci, služen Parastos
Jadovničkim mučenicima – Jadovno …

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: