Spomenik stradalim Srbima u srebreničkom selu Brežani U srebreničkom selu Brežani danas je obilježena godišnjica stradanja 32 lica srpske nacionalnosti, koje su na današnji dan prije 23 godine pobile muslimanske snage iz Srebrenice i okolnih sela. Za ovaj zločin, kao ni za ostale zločine nad Srbima srebreničkog kraja, još niko nije odgovorao pred sudovima, iako su žrtve ubijane na najsvirepiji način. “Prije 23 godine ovdje se desio stravičan zločin nad srpskim narodom i bolno je što za to još niko nije odgovarao. Ovo je jedan u nizu zločina bez kazne počinjenih nad Srbima ovog kraja”, rekao je na današnjem pomenu predsjednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zločine pod komandom Nasera Orića (5): Zalazje dva puta je zatirano: u Drugom svetskom i u poslednjem ratu. Ni posle toliko godina naše žrtve ne primećuju Spomenici srpskim žrtvama u Drugom svetskom i poslednjem ratu Ovde, gde ti ubiju dedu i oca, ne smeš da čekaš da ti se dete rodi: gde ti dva puta spaljuju kuću, teško je novu da pridigneš. Zato je sve ovo pusto. Zalazje, potomci Dragičevića, porodice upisane u žrtve i Drugog i poslednjeg rata došli su da pokose oko spomenika. Pripreme belege za predstojeće dane. Dane sećanja na srpske žrtve. Zvižde kose, pada trava, a gavranovi odozgo ne

Nenad Uzelac Peticiju srpskih studenata, kojom se od predsjednika i premijera Srbije traži da 11. jula ne idu u Srebrenicu, do sada je potpisalo njih oko 1.300, rekao je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nenad Uzelac. “Da li će srpski predstavnici uzeti u razmatranje naš stav, to ne znamo. Mi ćemo tražiti sastanak sa premijerom Aleksandrom Vučićem pa ćemo videti šta on kaže na našu peticiju. Ono što je sigurno, jeste da je peticija probudila narod i da je veoma uticala na odnos naroda prema srpskim predstavnicima u odnosu na Srebrenicu i da odlazak tamo sigurno neće proći bez, makar i sitnih, posledica po njih i negodovanja u narodu,

„Ovo što imamo između Izraelaca i Palestinaca je oružani sukob, ali ako jedna strana postane jača, postoji mogućnosti da dođe do genocida”, objašnjavao je profesor Jehuda Bauer, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za Holokaust i genocid grupi Danaca koji su bili na seminaru u Jad Vašemu. Profesor Jehuda Bauer Na pitanje jednog od seminarista: „Da li vi to mislite da bi Izrael mogao da počini genocid nad palestinskim narodom?”, profesor Bauer je kratko odgovorio: „Da”. Citirani dijalog, a preneo ga je list „Harec” u svom onlajn izdanju, dogodio se još 2003. godine, ali slikovito pokazuje pristup profesora Bauera višedecenijskom sukobu na Bliskom istoku. Pristup kojim se vodio i u svojoj

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zločine pod komandom Nasera Orića(4). Sin Vlado: Жelim da ubicu moga oca stigne zaslužena kazna Spomen kosturnica u Zalazju Kad smo onu ekipu zarobljenih Srba iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa… gledao je u mene i nije progovorio ni reči. Izvadio sam bajonet i direktno ga udario u jedno oko, pa provrteo. Nije ni zapomagao. Posle sam udario u drugo oko… Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, pa sam ga odmah preklao”. Ovo “ispovedanje” Nasera Orića zapisao je

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zulume pod komandom Nasera Orića (3). Milica i Tomo Dimitrijević: Dvoje dece su nam ubili, Aleksandar je imao četiri i po godine, Radiša jedanaest Milica i Tomo Dimitrijević Foto Igor Marinković RAŠI je, sad, 14. bio rođendan. Išli smo da ga posetimo, kao i svih ovih godina. I Acu posećujemo u danu rođenja. Neću da kažem: posećujemo im grobove. Moja su deca u meni živa. Njihovom dušom ja dišem. I njihov, srećom, preživeli brat. Njegova deca. A svi ostali su nas zaboravili. Eto, svratite vi, još poneko od novinara… Sve se zareknem da ću reči olovom da zalijem. Šta vredi. Ko još čuje

Savez logoraša Republike Srpske ne podržava eventualni odlazak predsjednika Srbije Tomislava Nikolića i srpskog premijera Aleksandra Vučića u Srebrenicu 11. jula. Predsjedništvo Saveza logoraša dalo je punu podršku studentima koji od Nikolića i Vučića peticijom traže da ne idu u Srebrenicu, saopšteno je danas iz ovog udruženja. Nakon sjednice Predsjedništva Saveza logoraša Republike Srpske, koja je održana juče u Banjaluci, najavljeno je da će članovi Saveza 3. jula svojim prisustvom pred Tužilaštvom BiH u Sarajevu dati podršku predsjedniku Udruženja porodica nestalih lica Sarajevsko-romanijske regije Milanu Mandiću. Mandić je pozvan na ispitivanje u svojstvu osumnjičenog za izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti zbog izjave jednoj televizijskoj kući Republike

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zulume muslimana pod komandom Nasera Orića (2): Slavka Matić: Na kućnom pragu su mi 1992. godine ubili ćerke Gordanu (24) i Snežanu (26) i supruga Radivoja (55). Pričam s fotografijama. Kako bi bilo da ste mi ži Slavka Matić kraj fotografija svojih ćerki / Foto Igor Marinković OVDE, na pragu, zatekla sam Gordanu. Najmlađe moje dete. Savijem se da je podignem, a ona mrtva. Spustim je i ne znam kuda da krenem. Dozivam muža… Drugu kćerku. Glasa niotkud. Vrata otvorena, vidi se krv. Idem tim putem. U kupatilu Snežana. Ćerko mila, vičem. Ali, džaba. Udaram glavom u dovratnik. Ali džaba. Posle sam videla

Srbijanka Turajlić Studenti, potpisnici peticije kojom su od rukovodstva Srbije zatražili da ne idu u Potočare, 11. jula, pozvali su profesora Univerziteta u Beogradu Srbijanku Turajlić da prizna genocid nad srpskim narodom u Srebrenici od 1992. do 1995. godine i digne glas u ime njihovih nesmirenih duša. “Pozivamo Vas u ime 3.267 srpskih duša čiji je život, u većini slučajeva, oduzet hladnim oružjima, dakle, noževima, bodežima, sekirama. Pozivamo Vas u ime srpske dece Srebrenice koje zločinac nije štedeo, u ime srpskih majki Srebrenice koje su život završile sa urezanim krstom u predelu abdomena, u ime srpskih muškaraca Srebrenice koji su obrezivani u verskim obredima. Dakle, ubijani, u većini slučajeva, dugom,

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zločine pod komandom Nasera Orića (6): U sumrak se Srbi u Kravici zatvaraju u kuće, a kolone Bošnjaka kliču Oriću. Nema porodice iz koje neko nijestradao Momir Savić, Desa Đokić i Ratko Perić / Foto Igor Marinković NE znam ja odakle vi dolazite i ko vas šalje… Prolaze ovih dana svakojaki, svi kažu: “Iz Beograda smo”. I, svi pitaju: “Šta mislite, treba li Orić da bude izručen Srbiji?” Mi kažemo: “Treba da odgovara”. Pitaju: “Šta mislite o britanskoj rezoluciji?” Mi kažemo: “Da za naše žrtve neko piše rezoluciju, imao bi šta da napiše. Grobovi svedoče, crne marame svedoče, mi svedočimo… Posle, ništa čuli,