Potresne priče preživelih: Ranjenoj Snežani su pucali u glavu!

Datum objave: subota, 27 juna, 2015
Objavljeno u Podrinje
Veličina slova: A- A+

Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zulume muslimana pod komandom Nasera Orića (2): Slavka Matić: Na kućnom pragu su mi 1992. godine ubili ćerke Gordanu (24) i Snežanu (26) i supruga Radivoja (55). Pričam s fotografijama. Kako bi bilo da ste mi ži

Slavka Matić kraj fotografija svojih ćerki / Foto Igor Marinković

Slavka Matić kraj fotografija svojih ćerki / Foto Igor Marinković

OVDE, na pragu, zatekla sam Gordanu. Najmlađe moje dete. Savijem se da je podignem, a ona mrtva. Spustim je i ne znam kuda da krenem. Dozivam muža… Drugu kćerku. Glasa niotkud. Vrata otvorena, vidi se krv. Idem tim putem. U kupatilu Snežana. Ćerko mila, vičem. Ali, džaba. Udaram glavom u dovratnik. Ali džaba. Posle sam videla Radivoja. Nepomičan pod jabukom. A, ta se jabuka, pod kojom je ubijen, osušila. Vidiš, zasadila sam drugu.

lavka Matić, Bjelovac kod Bratunca, reči pokidane u grlu, udarila kiša i neki vetar. I hladno je. Čini se kao da su ovaj susret i sećanje na tragediju Matića prizvali da i nevreme, pre dva dana, bude u potpunom saglasju sa onim nevremenom u zimu devedeset druge. Tada su Slavki vojnici pod komandom Nasera Orića ubili decu i muža.

– Bila sam u Bratuncu, poranila da pospremim školu – govori, a sve vreme stoji. – Gordana je toga dana (14. decembar) sa Radivojem imala posla oko kuće i živine. Snežana se spremala na posao, kada su s brda udarile te nesreće i zlo napravile. Nisu samo moju kuću u večno crnilo zavile. Nema kuće u Bjelovcu da nije bilo žrtava.

Snežana Slavke Matić imala je 26 godina. Završila višu medicinsku školu, smer za laborante. Dobila je posao u banji Guber. Nije radila ni pola godine… Gordana je diplomirala u srednjoj građevinskoj. Nadala se stalnom zaposlenju. Radivoje je više od dve decenije radio u rudniku “Sase”. U rudniku je i penzionisan, još pre početka sukoba u BiH.

tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2015/Krsto_Rankic.jpgJA SAM IH MRTVE POKUPIO – SLAVKI sam pomagao da tela dece i muža pokupi po kući i dvorištu. I dostojno ih sahrani. Ja sam ih mrtve pokupio – kaže nam Krsto Rančić (na slici) iz Bjelovca. – To mi nije bilo prvi put. A, u meni je, kao u grobnici, ostalo šta sam sve video, kakve unakažene srpske žrtve u Bjelovcu. Zašto sam to zaključao u sebe? Zato što želim da i njima i njihovim živima sačuvam dostojanstvo.

– Ruka mu je stradala u rudniku, penzionisan je kao invalid rada – kaže Slavka. – Tako nije ni mogao da bude vojni obveznik. Niko ga nije ni pozivao. Tako… Nikome nikada nismo ni zlo pomislili, a kamoli učinili. I, pitam se: zašto su mi pobili decu i muža? I, pitam se: zašto sam ja ostala? Zašto, da nikog više nemam. Ni života nemam. Jer, ovo što čovek živi, kao ja što živim, i nije život. To je da se vučeš kao prebijen. Želiš da umreš, a nazor ne možeš.

Povija se mlada jabuka pod vetrom. Podrhtavaju mladice od dodira ruke. Ni biljke ovde više ne veruju.

– Ne znam da li je teža noć ili je teže jutro – kaže Slavka Matić. – Pričam s fotografijama. Kako bi bilo da ste mi živi, mili moji. Kako bi bilo? I stalno mi je pred očima to što sam zatekla. Snežana je, jasno mi je, pogođena kad i Gordana, na vratima kuće. Pa se vukla do kupatila. Tu su je stigli i pucali joj u glavu. Zašto, pitam se.

Oko nas, dok Slavka vraća slike užasa, u dvorištu porodične kuće Matića igraju se jaganjci.

– Zanimam se, pomalo, lakše mi je. A sve mi se čini da me ovi jaganjci više razumeju, nego… Da je sreće, da mi se po dvorištu igraju unuci.

Priča nam, posle, da je svedočila u Hagu u postupku protiv Orića. A, nedavno, i kao svedok odbrane na suđenju generalu Mladiću.

– Govorila sam i kao majka i kao čovek koji još ima malo nade da će neko, nekad odgovarati za moju mrtvu decu i muža. Nisam od onih koji kažu: sve je to, Slavka bez veze… Svedočenje, dokazivanje, bez veze. Ja još verujem, makar i posle mene, da će neko ovu našu nepravdu do neba, da ispravi. Zato sam išla da svedočim. Zato nemam strah da o svemu javno govorim. I, kažem vam, svedočiću dok sam živa. A, možda sam zbog toga i živa.

BOL MAJKE

SVAKO ima pravo da svoje žrtve oplakuje. Ali nema pravo da ih preuveličava, a tuđe da unižava. Bol svake majke, bila ona Srpkinja, Bošnjakinja, Hrvatica, isti je. Ali ja se ne mirim i ne pristajem da bilo ko i bilo kakva rezolucija moju, u rođenoj kući ubijenu decu, skrnavi. I da kaže: to nije bio zločin.

Sutra: Ni da prebolim, ni da oprostim

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (1)

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (3)

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (4)

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (5)

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (6)

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (7)

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (8)

Podrinje – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top