Jehuda Bauer: U Srebrenici je bilo masovno ubistvo, a ne genocid

Datum objave: ponedeljak, 29 juna, 2015
Objavljeno u Podrinje
Veličina slova: A- A+

„Ovo što imamo između Izraelaca i Palestinaca je oružani sukob, ali ako jedna strana postane jača, postoji mogućnosti da dođe do genocida”, objašnjavao je profesor Jehuda Bauer, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za Holokaust i genocid grupi Danaca koji su bili na seminaru u Jad Vašemu.

Profesor Jehuda Bauer

Profesor Jehuda Bauer

Na pitanje jednog od seminarista: „Da li vi to mislite da bi Izrael mogao da počini genocid nad palestinskim narodom?”, profesor Bauer je kratko odgovorio: „Da”.

Citirani dijalog, a preneo ga je list „Harec” u svom onlajn izdanju, dogodio se još 2003. godine, ali slikovito pokazuje pristup profesora Bauera višedecenijskom sukobu na Bliskom istoku. Pristup kojim se vodio i u svojoj bogatoj naučnoj karijeri, bio je da pokušava da razmišlja „van okvira”, da sagleda što više različitih stanovišta, da bude objektivan i oslobođen predrasuda.

Profesor Jehuda Bauer akademski je savetnik Jad Vašema i profesor Istorije i studija Holokausta na Avraham Harman institutu savremenog jevrejstva na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Doveo je u pitanje mnoge poznate teze u izučavanju Holokausta: onu da je to jedinstveni događaj u ljudskoj istoriji (profesor Bauer smatra ga događajem bez presedana, ne isključujući mogućnost da se takav strašan čin ponovi bilo kom drugom narodu), istražujući i pišući o jevrejskom pokretu otpora tokom Holokausta pobio je uvreženo mišljenje da su Jevreji bez otpora išli u smrt „kao ovce na klanje”. Otvorio je i pitanje koliko su američki Jevreji učinili da pomognu Jevrejima u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Treba još dodati da je profesor Bauer 1998. godine odlikovan najvećim civilnim priznanjem u Izraelu.

Smatraju ga i jednim od vodećih stručnjaka za genocid – Bauer je bio savetnik švedske vlade pri Međunarodnom forumu za prevenciju genocida. U razgovoru za „Politiku”, Jehuda Bauer podseća da međunarodno pravo ima jednu definiciju genocida: to je, prema njegovom tumačenju, namera ili akcija sprovedena sa namerom da se uništi etnička, nacionalna ili verska grupa kao takva, u celini ili delimično.

– Ne znam, međutim, nijednog ozbiljnog akademika koji se slaže s tom definicijom. Kao prvo, ta definicija usvojena od strane Ujedinjenih nacija još 1948. godine ne govori vam ništa o tome kako sprečiti genocid, niti šta raditi ako neka od država članica UN započne nešto što bi mogao biti genocid. Takođe, politički, socijalni, ekonomski razlozi koji mogu voditi ka tome da se uništi jedna nacionalna grupa nisu uključeni u definiciju, a moraju biti – kaže profesor Bauer u razgovoru za „Politiku”.

Približava se dvadeseta godišnjica zločina nad Bošnjacima u Srebrenici i javnost u regionu ponovo debatuje da li je to bio genocid ili ne. Rezolucija o Srebrenici koju je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija predložila Velika Britanija je jasna: u Srebrenici se dogodio genocid. Kakvo je Vaše mišljenje?

U ovom određenom slučaju, Savet bezbednosti doneo je rezoluciju koja se oslanja na međunarodno pravo. Možete da raspravljate da li je ubijanje nekoliko hiljada muškaraca i momaka u Srebrenici bila akcija sa namerom da se uništi ljudska grupa delimično, ne u celosti, svakako. Međutim, šta je to delimično, to je problematično pitanje. Lično ne bih bio na strani onih koji Srebrenicu definišu kao genocid. Mislim da bih to definisao kao masovno ubistvo, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti. Takođe, mislim da nema mogućnosti da se dokaže da li je bilo namere od strane Republike Srpske da uništi muslimane Bošnjake kao etničku grupu. Ako je i bilo takve namere, ona zasigurno nigde nije zapisana u dokumentima. Ali, vidite, moja pozicija je pozicija pojedinca, ja nemam uticaja ni na koga ko donosi takve odluke. Treba napomenuti i da Srebrenica nije bila jedino masovno ubistvo u građanskom ratu devedesetih godina na vašim prostorima. Bilo je masovnih ubistava na svim stranama, dakle, ne možete reći da je Srebrenica bilo jedino masovno ubistvo počinjeno tih godina.

Rezolucija Velike Britanije zabranjuje poricanje genocida u Srebrenici. Kako to komentarišete?

To je logičan zaključak iz odluke da se Srebrenica definiše kao genocid. Ako prepoznate nešto kao genocid, onda očigledno, poricanje toga je zločin. Dakle, rezolucija prati logiku međunarodnog prava. Mogu da razumem logiku iza te rečenice, ne moram da se identifikujem s time, ali razumem logiku kojom su se vodili.

Da li se mogu porediti Holokaust i Srebrenica? Kako nekom ko je stručnjak za Holokaust izgleda poređenje Holokausta, Ruande i Srebrenice, na primer?

Svi genocidi se mogu porediti i svi su različiti jedni od drugih. Genocid ne možete odrediti brojevima. Postoje plemena u Amazoniji u Brazilu koja broje nekoliko stotina ljudi. Ako 200 njih ubiju beli doseljenici, da li je to genocid? U Ruandi je bilo 800.000 žrtava, u Srebrenici do 5.000, ali je taj broj predmet rasprave, u slučaju Holokausta, to je najverovatnije bilo 5,7 miliona ljudi, u Kambodži 1,8 miliona. Brojevi su naravno veoma važni za žrtve i njihove porodice, ali što se tiče definicije, nisu brojevi ono što je bitno, već elementi koji su doveli do genocida. Holokaust je drugačiji od svih drugih genocida na mnogo načina. Kao prvo, imate čistu nameru, jasno izrečenu i formulisanu: nacisti su odlučili da ubiju svakog Jevrejina koji postoji na svetu. Sa tim nema poređenja. Takođe, ideologija koja je motivisala Holokaust bila je potpuno nepragmatična ideologija. To nije imalo veze ni sa zemljom, ni sa novcem, ni sa imanjem, to je bila čisto ideološka stvar. Ali, Holokaustje uporediv sa Ruandom ili bilo kojim drugim genocidom, jer ima elemente koji se mogu uporediti jedni sa drugima. Pre svega, patnja žrtava. Ljudska patnja je uvek ista, ne možete da gradirate patnju, da kažete da su Jevreji patili više nego Tutsi ili muslimani Bošnjaci ili Rusi ili bilo ko drugi u situaciji masovnih ubistava. Ljudska patnja je uvek ista.

Smetaju li Vam sve češća poređenja nacizma i komunizma? Ukrajina je nedavno zabranila bilo kakvu odbranu nacizma i komunizma, zakon ne dozvoljava čak ni pevanje „Internacionale”…

To je potpuno neprihvatljivo. Očigledno je da su ta dva totalitarna režima počinila masovne zločine, milioni ljudi su pobijeni. Ali, ta dva totalitarna režima bila su veoma različita. Sovjeti, barem što se tiče istočne Evrope, nikada nisu planirali da izvrše genocid nad bilo kojom nacijom u tom delu Evrope, ni u baltičkim državama, niti u Poljskoj, niti bilo gde drugde. Oni su hteli da kontrolišu, da vladaju, eksploatišu, ali može da se dokaže veoma jasno da Sovjeti nikada nisu nameravali da unište Estonce ili Latvijce ili Litvance ili Poljake ili bilo koju drugu naciju u istočnoj Evropi. S druge strane, jasno može da se dokaže, i to veoma jasno i nedvosmisleno, da su Nemci planirali uništenje baltičkih nacija. To je zapisano, postoje dokumenti o tome. Takođe, Drugi svetski rat nije počeo zbog Staljina, već zato što je nacistička Nemačka odlučila da započne rat.

Region bivše Jugoslavije još uvek nosi teško breme iz perioda Drugog svetskog rata. Još uvek se raspravlja ko su žrtve, a ko ubice, koliko je ljudi ubijeno, a uz to i dalje postoje oni koji koketiraju s nacističkim i ustaškim simbolima. Kako možemo da zakopamo ratne sekire i vratimo istoriju tamo gde joj je mesto?

Stvar je mnogo komplikovanija nego što to Vaše pitanje sugeriše. Vlada u Srbiji koju je vodio Milan Nedić učestvovala je u policijski akcijama Nemaca i ubijala Rome. Zatim, vodio se brutalan unutrašnji rat u Jugoslaviji između četnika i Titovih partizana, sa Italijanima i Nemcima koji su učestvovali u tome. Ustaše su delimično bile pod kontrolom Nemaca, ali su bili nezavisni. Logori smrti u Jasenovcu i Staroj Gradiški nisu bili pod kontrolom Nemaca, već Hrvata ustaša. S druge strane, veliki broj partizana su bili Hrvati, mada je i tu bilo dosta Srba. To mora da se sagleda, koliko god je moguće, objektivno. Svako je tu bio odgovoran za ubistva drugih. Jedino Romi nikada nisu ubili nikoga, niti su to činili Jevreji. Ali, osim njih, svi drugi su bili uključeni u to.

Piše: Jelena Čalija

Izvor: NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Vezane vijesti:

U SREBRENICI NIJE BILO GENOCIDA – Jadovno 1941.

Srebrenica, rezolucija, svrha – Jadovno 1941.

SADRŽAJ REZOLUCIJE O SREBRENICI SE JOŠ DOGOVARA …

Podrinje – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top