arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Izbjeglicka_kolona_001.jpg

О суочавању

13. март 2016.

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и домете помирења после недавних ратова у југословенским земљама. „Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…“, рекла је ироночно, али без огорчења. У Србији, на телевизији са националном фреквенцијом, промовишу читанку за ученике завршних разреда средњих школа у којој је из више перспектива – са стајалишта разних националних историографија – представљено раздобље од Другог светског рата до 2008. године. Иста београдска професорка која ових дана представља ову књигу у настанку, уређивала је пре непуних шест година српско издање четворотомне хрестоматије – приручника за професоре. Све то привукло је онда занимање јавности. Не видим штету од било које

Бити Србин у Хрватској 2016. године

12. март 2016.

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128. Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист. Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла. – Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права.

Недељко Митровић

Митровић: Радом и залагањем до статуса од јавног интереса

12. март 2016.

Модрича – Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да Борачка организација Српске /БОРС/ не може декретом да добије позицију једине организације од јавног интереса, већ да се мора доказати радом и залагањем за права породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. „Борачка организација је двије деценије бјежала од процеса тражења несталих бораца, а данас би да води главну ријеч“, рекао је Митровић новинарима у Модричи, коментаришући став БОРС-а да једино он може имати статус организације од јавног интереса. Митровић, који је присуствовао састанку представника општинских и регионалних одбора Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, сматра да

Егзодус Срба Фото: РТРС

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

12. март 2016.

У Бијељини ће данас бити обиљежено 20 година од егзодуса Срба из Сарајева. У Манастиру Свете Петке биће служена литургија. Биће одржана и академија на којој ће се говорити о трагедији сарајевских Срба којој ће присуствовати и предсједник РС Милорад Додик. Исељавање 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице почело је 17. фебруара 1996. и трајало је цијели март. Одољели су ударима 36 бошњачко-хрватских офанзива, па и НАТО, али након што је из Дејтона стигла вијест да ће територија тада Српског Сарајева припасти Федерацији, нису жељели да прихвате бошњачку власт. Након егзодуса, дио расељених Срба из Сарајева нови живот почео је у Источном Сарајеву а дио у

Егзодус Срба Фото: РТРС

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

11. март 2016.

Прошле су двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева. Исељавање, започето 17. фебруара 1996, трајало је цијели март. Кроз сњежне сметове ка Републици Српској данима се пробијало 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице. Одољели су ударима 36 муслиманско-хрватских офанзива, па и НАТО-а, али након што је из Дејтона стигла вјест да одбрањена територија тада Српског Сарајева припада Федерацији, одлучили су да неће под муслиманску власт. У намјери да се жртва сарајевских Срба никада не заборави, од ове године у Бијељини биће организовано обиљежавање њиховог егзодуса. Литургију у манастиру Свете Петке служиће епископ зворничко тузлански Хризостом уз саслужење владика СПЦ. На академији, о страдању сарајевских Срба говориће

Отворено писмо Линте Божидару Калмети

11. март 2016.

петак, 11. март 2016. Поштовани господине Калмета, Повод за ово писмо јесте Ваша недавна одлука да наставите са уклањањем остатака минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника. Подсјећам Вас да је 2010. године тадашња Канцеларија (Уред) за људска права на челу са господином Луком Мађерићем зааузела став да се уклањање рушевина са приватних посједа може спроводити искључиво на темељу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања. Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва. С друге стране, познато ми је да се позивате на законске одредбе према којим јавна

Рајилић: Нико није одговарао за убиства 2.500 Српкиња

11. март 2016.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да Удружење располаже подацима да је 2.500 српских жена током протеклог рата на подручју БиХ убијено код својих кућа, да постоје спискови, докази и фотографије на који начин су мучене и убијене, али да за то још нико није одговарао. – Нико још није одговарао за овако велики број убијених српских жена, нити за неколико хиљада злостављаних по логорима, већ се процесуирају неки појединачни и спорадични случајеви – навела је Рајилићева. Она је истакла да Удружење жена жртава рата Републике Српске није задовољно радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању злочина над женама српске националности, на процесуирању силовања

Злочин у Двору Фото: Screenshot

Документарац о злочину у Двору подигао прашину у Хрватској (ВИДЕО)

11. март 2016.

Дански документарац „15 минута – Масакр у Двору“ подигао је прашину у хрватској јавности након што је утврђено да је Хрватски аудиовизуелни центар са 250.000 куна финансирао пројекат у којем се припадници Хрватске војске терете да су починили тај злочин. Удружење Домовинског рата тражиће, наиме, од министра културе Златка Хасанбеговића смјену директора Хрватског аудиовизуалног центра (ХАВЦ-а) Хрвоја Хрибара због, како је наведено, пропуста у суфинансирају данског документарног филма. Ријеч је о документарцу који говори о убиству 10 менталних болесника 8. августа 1995, само десетак метара од базе данског батаљона УНПРОФОР-а који није спријечио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији. Јосип Јурчевић, оснивач централног архива

Колона избјеглих Срба из Хрватске

У Хрватској су на сцени сви облици деструкције и ниподоштавања остатака српског народа, изражена мржња и ксенофобија

11. март 2016.

Форум Срба Беле крајине, Горског котара, Кордуна, Покупља и Жумберка, поводом 25-е годишњице дјеловања, усвојио је и упутио јавности поруку коју преносимо у целини: – У Карловцу, 3. марта 1991. године, обратили смо се Апелом југословенској и свјетској јавности указавши на назадне друштвене процесе које су српском народу у Хрватској и Словенији пријетиле физичким нестајањем и духовном посрнућу већинског колективитета. Упозорили смо на неотуђиво, непотрошено и у државним документима утврђено право на равноправан и миран живот српског са хрватским и словенским народом на просторима гдје вјековима заједно живе. Исказали смо потребу отпора појавама које српски народ доводе у неравноправан положај залажући се за мир и толеранцију међу људима, комшијама, народима

Запаљена српска кућа

На Космету запаљена српска кућа жртве ОВК!

11. март 2016.

У Oраховцу jе запаљена кућа Tоме Баљошевића, Србина коjи jе киднапован, па убиjен jула 1998. године, рекли су Танјугу Срби из овог града у Mетохиjи. Kућа jе запаљена док jе траjала посета заменика премиjера у Влади Kосова Бранимира Стоjановића Oраховцу, односно за време састанка коjи jе одржан са мештанима Oраховца и Велике Хоче. Пожар су приметиле комшиjе и позвале ватрогасце. Дошли су и припадници косовске полициjе. У пожару jе изгорела jедна соба, пошто су на средини те просториjе подметачи запалили гомилу новина. Kућа Tоме Баљошевића се граничи са кућом у коjоj живи председник Привременог органа општине Oраховац Голуб Kуjунџић, па jе права срећа да се пожар ниjе раширио и захватио

Стразбур да реагује на пљачку имовине Срба

10. март 2016.

Срби у Хрватској и даље потражују 50.000 станова који су им отети и препродани током рата. Удружење протераних са држављанством БиХ спрема нове тужбе против Загреба Хрватска мора да врати Србима 50.000 станова отетих у већини случајева почетком рата када су њихови власници бежели спасавајући живу главу. Највише станова без којих су Срби остали је у Загребу, Задру, Пули, Сплиту, Ријеци, Дубровнику… Из Удружења протераних Срба из Хрватске кажу за „Новости“ да су разочарани јер нико са њима није конкатирао приликом планирања посете чланова Председништва БиХ Хрватској. – Нико није са нама контактирао из службе господина Младена Иванића како би добио податаке о имовини Срба у Хрватској, јер би Иванић

Мали Алан

Кандидат за хрватског министра бранитеља учествовао у акцији на Велебиту

10. март 2016.

Хрватска је једна од ретких земаља која има министарство ветерана (бранитеља). У претходној „левичарској“ влади министар ветерана био је дужи део мандата у сукобу са бранитељима. У новој, „десничарској“ влади, нови министар ветерана се после само шест дана, након низа афера у којима се нашао, повукао са функције. Најозбиљнији кандидат за новог министра ветерана је Милијан Бркић звани Васо, иначе актуелни главни секретар ХДЗ, о ком ових дана хрватски медији износе детаље из његовог ратног пута док је био члан специјалне јединице МУП „Алфе“, која је била састављена од „најбољих и најспремнијих бораца, физички и психички издржљивих ратника и спортиста“. Посебну пажњу ми је привукао податак да је његов V

У марту усељење борачких породица у новоизграђене станове на Ади (ВИДЕО)

9. март 2016.

Изградњом станова у насељу Ада требало би да буду збринуте све породице погинулих бораца и ратних војних инвалида са коначне ранг-листе града Бањалука, а по посебном програму стамбеног збрињавања Владе Републике Српске. О овоме су разговарали министар рада и борачко инвалидске заштите Миленко Савановић и градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић. Изградњу 142 стана која ће у току марта бити додјељена овим категоријама, са 4,4 милиона марака финансирала је Влада Републике Српске. Град Бањалука обезбиједио је локацију, техничку документацију и прикључке на инфраструктурну мрежу. У плану је изградња још четири нова објекта за око 280 породица погинулих бораца и РВИ. У изградњу објеката уложено је 5,5 милиона марака. Прилагођени су потребама корисника,

Логораши: Процесуирати одговорне за злочине над Србима

9. март 2016.

Савез логораша Републике Српске сматра да није довољно само да Тужилаштво подигне, а Суд БиХ потврди оптужницу за ратне злочине почињене над Србима, већ да наредбодавци и починиоци тих злочина коначно буду процесуирани, изјавио је предсједник Скупштине Савеза Спасоје Ковачевић.   Ковачевић је рекао да Савез логораша поздравља одлуку Тужилаштва БиХ којом је подигнута оптужница против четири припадника ХОС-а за злочине над српским цивилима на подручју Чапљине и логора Дретељ, али да је коначно дошло вријеме да се почне са процесуирањем ратних злочина почињених над Србима у БиХ. Он је рекао да је Савез логораша Републике Српске незадовољан досадашњим радом Суда и Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над

Позив држављанима Србије у БиХ за пријаву учешћа на изборима

9. март 2016.

Амбасада Србије у БиХ обавјештава све држављане Србије који имају боравиште у иностранству да су расписани избори за посланике Скупштине Србије, који ће бити одржани 24. априла, и да могу да се пријаве за гласање до 2. априла у димпломатско-конзуларним представништвима Србије у БиХ. „Наши држављани у БиХ могу до предвиђеног рока да се пријаве у Амбасади Србије у Сарајеву или у генералним конзулатима у Бањалуци и Мостару“, рекао је амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић. Он је поручио да бирачи који имају боравиште у иностранству могу посредством дипломатских представништава Србије до 2. априла у иностранству, дакле и у БиХ, да поднесу захтјев да се у бирачки списак упише податак

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА