arrow up
Бранимир Главаш (Агенције)

У Загребу ново суђење Бранимиру Главашу

Загребачки Жупанијски суд заказао је за 23. март припремно рочиште за ново суђење Бранимиру Главашу, бившем секретару Секретаријата народне одбране Осијека, за ратне злочине над Србима у том граду 1991. године. Одлука је донесена након што је Врховни суд Хрватске почетком фебруара одбио приједлог да се поновљени процес Главашу и осталима у случајевима „Гаража“ и „Селотејп“ води у Осијеку. На припремном рочишту, које ће бити затворено за јавност, оптужени ће се изјашњавати о кривици, а биће одређени и докази који ће бити изведени на суђењу, преносе хрватски медији. На крају рочишта, предсједник Судског вијећа Павелин Борзић требало би да одреди и датум почетка новог суђења. Уставни суд Хрватске укинуо је

Одвезли га у болницу у раним јутарњим сатима: Капетан Драган

Васиљковић се жалио Комитету УН за људска права

Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, поднио је представку Комитету УН за људска права, због незаконитости 11-годишњег притвора у Аустралији и Хрватској, као и незаконите екстрадиције, саопштио је његов правни заступник пред Комитетом адвокат Горан Цветић. Цветић оспорава поступање хрватског правосуђа, које је ретроактивно оптужило Васиљковића по одредбама Кривичног закона из марта 1993. године, док га терете за дјела извршена између јуна 1991. и фебруара 1993. године. „Оваквим поступањем хрватско правосуђе крши основне постулате свог уставног и кривичног права који предвиђају да се ни један закон не може примењивати ретроактивно“, навео је Цветић. Он је напоменуо да поступање хрватских судова крши и древно правно начело да „нема казне без закона“,

Спаљени манастир Свети Архангели код Призрена (Фотодокументација „Политике”)

УН и ЕУ нису казниле злочине над Србима, нити заштитиле српску имовину

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је да ни 13 година послије мартовског насиља на Косову и Метохији, УН и ЕУ нису предузеле ништа да се процесуирају злочини над Србима, нити да се заштити њихова имовина. У саопштењу се подсјећа да се током три дана насиља 17, 18. и 19. марта 2004. године пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у КФОР-у и УНМИК-у, догодио нечувени терор над Србима и њихов прогон. Убијено је десет Срба, а протјерано њих 4.012, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 738 српских кућа, десет јавних објеката, школа пошта и домова

Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, предсједник Скупштине града Мирослав Лучић и градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић на предавању "Егзодус сарајевских Срба - Дејтонски мировни споразум и посљедице".

Егзодус Срба из Сарајева – финиш дугог процеса

Егзодус Срба из дијелова Сарајева који су Дејтонским мировиним споразумом припали Федерацији БиХ /ФБиХ/ финиш је дугог процеса којим се Србима западно од Дрине покушава оспорити право на живот на овом простору, изјавио је данас у Источном Сарајеву декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић. На предавању „Егзодус сарајевских Срба – Дејтонски мировни споразум и посљедице“ Мастиловић је рекао да је огромна жртва коју су поднијели сарајевски Срби за стварање Републике Српске. „Они су били највеће жртве и у миру, јер су након потписивања Дејтонског споразума напустили своја вјековна огњишта и, што је вјероватно незабиљежено у новијој историји, умјесто ствари и неких драгоцјености, носили своје мртве не желећи да

Албанац ломи крст на цркви Светог Саве у јужној Косовској Митровици током мартовског погрома 2004.

Тринаест година од мартовског погрома

Сутра се навршава 13 година од мартовског погрома над Србима, српским светињама и српском имовином на Косову и Метохији. Tог 17. марта 2004. године и током наредна два дана Срби су по други пут након 12. јуна 1999. године доживјели егзодус. Државни секретар у Министарству спољних послова Србије Вељко Одаловић увјерен је да су Албанци крвави пир спровели у пуној координацији са међународним субјектима. „Дани прогона, уништавања свега што је српско или подсећа на Србе, дани су који ће остати уцртани не само у подсвести сваког Србина, већ и у историјским читанкама“, каже Одаловић. Он подсјећа „савјесне миротворце“ да су свој цинизам показали и разобличили „товарењем“ Срба из угрожених подручја

Хрватска војска

Тужити Хрвате за агресију

БиХ треба да тужи Хрватску за агресију након саопштења СДА да је Загреб самоиницијативно планирао и изводио војне акције у БиХ, сагласни су представници институција и Борачке организације Републике Српске /БОРС/. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истакао је да је ово први пут да у Сарајеву саопште да су се регуларне јединице Хрватске војске за вријеме рата нелегално налазиле на територији БиХ. „Ово признање представља и потврду оправданости подизања оптужница против хрватских генерала који су учествовали у агресији на западнокрајишке општине Републике Српске“, рекао је Којић за „Еуроблиц“. Он је подсјетио да су такозвана Армија БиХ и Хрватска војска заједнички учествовале у

Промоција Монографије "Наша исповијест" у Београду Фото: РТРС

Представљена монографија о Српкињама жртвама протеклог рата

У оквиру вишедневне манифестације „Дани сјећања“, вечерас је у Бањалуци представљена монографија „Наша исповијест – жене жртве рата Републике Српске 1992 – 1995“ која садржи свједочења 15 Српкиња жртава свих облика насиља током протеклог рата у БиХ. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је новинарима да је монографија написана на основу статистичких података, евиденција и анализа из којих се види да је у посљедњем рату убијено више од 2.700 Српкиња, више од 850 их се водило као нестале, а још се трага за 315. „До сада је утврђено да је више од 2.100 Српкиња претрпјело разне облике тортуре и насиља. Раније

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

За војне полицајце из Лоре тражили 10 година а сад их пустили из сплитског затвора

Бивши шеф сплитског Војно-истражног центра „Лора“ Томисллав Дуић и војни полицајац Емилио Бунгур, који се терете за злочине над српским ратним заробљеницима и цивилима у логору „Лора“ 1992. године, пуштени су данас из сплитског затвора. Судија Владимир Живаљић одлучио је да им истражни затвор буде замијењен мјером опреза која подразумијева редовно јављање полицији. Живаљић је објаснио да су Дуић и Бунгур дуго времена провели у затвору, први 11 мјесеци, а други више од двије године, не рачунајући служење казне у случају „Лора 1“, преносе хрватски медији. „Истражни затвор је најстрожа мјера. Ако може, увијек се примјењује блажа. У случају одређивања истражног затвора, тражи се брзо поступање, а ово је сложен

Мустафић признао да је са Орићем учествовао у нападу на Кравице

Несвакидашње признање у Суду БиХ! Фикрет Мустафић звани Шиптар признао је да је, о Божићу 1993. године, заједно са командантом муслиманске војске у Сребреници Насером Орићем учествовао у нападу на српско село Кравице, када је подсјетимо, убијено 49 српских цивила. У покушају да свједочи у корист оптужених Орића и Сабахудина Мухића, којима се суди за убиство три српска заробљеника у околини Сребренице и Братунца, Мустафић је признао властито учешће и учешће Орића у другом злочину. И други свједок одбране Сабахудин Тутунџић, покушавајући да заштити оптужене, није знао или није хтио да одговори у саставу које војне формације је уопште ратовао! Због строгих правила унакрсног испитивања, тужилац Мирослав Јањић задржао је

Недељко Митровић

Бламажа тужилаштва БиХ због случаја Дудаковић

Тужилаштво БиХ доживјело је епску бламажу потврдом државног врха Хрватске да се у тој земљи припрема оптужница против пензионисаног бошњачког генерала Атифа Дудаковића, сматрају представници удружења српских жртава из протеклог рата. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић подсјетио је да се у Тужилаштву БиХ истрага против Дудаковића води више од деценију. „Тужилаштво БиХ је још у октобру 2006. године објавило да је формиран истражни предмет против Дудаковића због злочина почињених над Србима. Ако Хрватска заиста подигне оптужницу против Дудаковића, прије него Тужилаштво БиХ, то ће бити незапамћена бламажа институције која покушава да се представи као независно правосудно тијело“, рекао је Митровић за „Еуроблиц“.

Монографија "Наша исповијест"

Данас промоција монографије „Наша исповијест“

Промоцијом монографије „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“ данас ће у Бањалуци бити настављена манифестација „Дани сјећања“, коју, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Монографија „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“, садржи приче 15 српских жена жртава које су претрпјеле тортуре током протеклог рата у БиХ. Књигу је објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у сарадњи са Удружењем жена жртава рата Републике Српске и Представништвом Републике Српске у Србији. У оквиру манифестације „Дани сјећања“, која је својеврстан помен српским жртвама у 20. вијеку

Дани сјећања у Бањалуци Фото: РТРС

„Дани сјећања“ – Хашки трибунал политички суд (ВИДЕО)

Предавањем о искуствима и раду Хашког трибунала настављени су „Дани сјећања“, као помен српским жртвама у 20. вијеку. Суд у Хагу очигледно примјењује двоструке аршине- чињеница да су Срби до сада осуђени на близу 800 година затвора и пет доживотних, док је за злочине над Србима изречено тек 45 година затвора, потврђују да је овај суд политички и да није испунио ниједан циљ због којег је основан, поручено је са предавања. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да је Хашки трибунал политички суд. „Хашки трибунал је политички суд гдје су судије и судско вијеће више тужиоци него што су тужиоци

Нина Штркић Радић

Рафал прекинуо детињство

Сећање на 11. март 1995. године кад су хици снајперисте на Грбавици убили две девојчице Било ми је тек 13 кад сам се суочила са једним од најстрашнијих призора свог детињства. Потписано примирје, а ми деца с Грбавице једва смо дочекали тих неколико дана, па да „у миру“ изађемо испред зграде, скочимо коју ластиша, аберечке-абертуде, или у неком пролазу ухватимо смешак прве симпатије. Гледам кроз прозор, а он „баца“ поглед на амбуланту, неких 30 до 50 метара испред мене. Гледам какво је време, шта да обучем и хоћу ли прво по Дајану, Сању или Сташу. Да потрчимо без страха, коначно, без грча да ће игру да нам поквари неки од

Рада Драгићевић са представницима удружења "Ћирилица"

Исповест мајке чију су ћерку убили муџахедини: Рана на души не зараста

Удружење „Ћирилица“ код Раде Драгићевић, мајке деветогодишње Мирјане коју су 1992. године силовали, па убили припадници Армије БиХ Сваког дана када се пробудим помислим на моју Мирјану. Када се укаже неки превоз, да се не плаћа, одем до Малог Зејтлинка где лежи. Исплачем се и буде ми лакше. Онда сване други дан и све из почетка – овако је у недељу зборила Рада Драгићевић, мајка девојчице коју су у деветој години живота 28. децембра 1992. у селу Доња Биоча код Илијаша силовали па убили муџахедини из Армије БиХ. Породица Драгићевић из Доње Биоче поделила је у прошлом рату судбине 505.000 Срба протераних током рата или „Дејтоном“ са територије у БиХ

Бранко Симоновић, Милена Чанковић и Рајко Лалић из групе Тромеђа

Уградили и срце у светињу

Племенити гест Крајишника из Сиднеја, који су недавно послали донацију од 1.030 долара за подизање спомен-обележја у Банстолу на Фрушкој гори, био је и повод да наше београдско Дописништво још једном посети Бранко Симоновић, председник Удружења грађана Клуб свих генерација са Банстола, који је покренуо иницијативу за изградњу цркве, како би тај дар преузео. На нашу част и задовољство стигао је у друштву Милене Чанковић, родом из Средње Горе код Удбине, која данас живи у Швајцарској, даме која је свој првенац, књигу „Дивани личких споменика“, посветила крајишком народу, свим несталим, убијеним, упокојеним и расејаним по белом свету. И не само то, јер ће сав приход од ове књиге писане на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.