arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Стоп полиција (илустрација)

Без одговорности за убиство српских дјевојчица на Грбавици

11. март 2017.

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан прије 22 године у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао. Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба Фото: СРНА

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба

11. март 2017.

На братуначком гробљу данас ће бити служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа. Парастос погинулим борцима на братуначком гробљу биће служен од 11.00 часова. У организацији Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је у овом мјесту одржана академија сјећања којом је обиљежена 21 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума. Након подсјећања на егзодус и невоље кроз које су прошли сарајевски Срби, у пуној биоскопској сали наступио је београдски глумац Лепомир Ивковић и извео монодраму „Вождово радовање“, у којој се говори о слободи због које су и сарајевски Срби напустили своја

Обијено пет православних храмова у Далмацији

10. март 2017.

У Далмацији је обијено пет православних храмова, саопштила је Српска православна црква /СПЦ/, изразивши забринутост због овог до сада невиђеног вандалског чина. У саопштењу Епархије далматинске наводи се да је полицијска станица у Дрнишу установила да је између 6. и 8. марта обијено пет православних храмова у дрнишком крају. Полиција је приликом увиђаја утврдила да, осим нестанка мањег износа новца, на тим вјерским објектима није причињена већа материјална штета. Обијене су Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима, Црква Светог Луке у Штикову, Црква Светог Георгија у Кричкама, Црква Светог Јована Крститеља у Миочићу и Црква Свете Петке у Кањанима. „Имајући у виду да је Црква Светог великомученика Георгија у Кричкама

Азра Башић Фото: СРНА

Свједоци потврдили да је Азра Башић малтретирала заробљене Србе

10. март 2017.

Свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су данас да је Азра Башић малтретирала заробљене српске цивиле у Дому војске у Дервенти 1992. године, те убила Благоју Ђурађа. Свједок Мирослав Дујаковић рекао је да су 26. априла 1992. године њега и комшије из насеља Чардак, општина Дервента, заробили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Територијалне одбране, који су их спровели у Дом војске у Дервенти у којем је већ било неколико комшија. „У сали у коју су нас увели било је двадесетак комшија, међу којима су били Илија Ћук, Миле Кузмановић, Благоје Ђурађ, Чедо Продић, као и мој отац Миле. Били су леђима окренути према прозору, а нас су постројили испред њих. Тада

Ексхумација жртава

Више од 20 година се зна за гробницу са српским жртвама у Шашу

10. март 2017.

Документациони-информативни центар „Веритас“ саопштио је да се више од 20 година зна да су на локацији Шаш у општини Суња у Хрватској биле покопане српске жртве „Олује“, а да је за деветоро давно потврђена и прелиминарна идентификација. У саопштењу, поводом завршетка ексхумације остатака 13 српских жртава са мјесног гробља Шаша, наводи се да је на тој локацији било покопано 15 посмртних остатака, од којих је пет било под именом, а остали под ознаком НН. „Веритас“ се у овој тврдњи позива на „Попис погинулих лица у акцији `Олуја` са мјестом покопа посмртних остатака“ који је Хрватска предала српској страни у марту 1996. године. На локацији Шаш код Суње под именом Миле

Един Сакоч Фото: РТРС

Сакочу седам година за злочин над Србима

10. март 2017.

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Един Сакоч осуђен на седам година затвора за ратни злочин над српским цивилним становништвом на подручју општине Чапљина 1992. године. Сакочу ће у издржавање казне бити урачунато вријеме проведено у затвору од момента хапшења 19. фебруара прошле године. Против ове пресуде дозвољена је жалба. Суд БиХ потврдио је 28. априла прошле године оптужницу која терети Сакоча да је у својству припадника ХВО-а, за вријеме рата и оружаног сукоба између ХВО и Војске Српске Републике БиХ на подручју општине Чапљина са њему познатим лицима учестововао у убиству два лица српске националности. Сакоч је оптужен и да је, уз употребу силе и оружане

Ексхумација жртава

На гробљу у Шашу ексхумирано 13 српских жртава „Олује“

10. март 2017.

У Хрватској је на мјесном гробљу у Шашу, општина Суња, ексхумирано 13 посмртних остатака жртава српске националности, које су убијене у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштено је из Комисије Владе Србије за нестала лица. Надлежни органи Хрватске су током протекла два дана завршили процес ексхумација српских жртава на овом гробљу, а према прелиминарним подацима, три тијела су женског пола, девет мушког, док за једно тијело није било могуће утврдити пол. Од свих посмртних остатака узети су узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Сви ексхумирани посмртни остаци су транспортовани у Завод за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, гдје ће бити обављена њихова идентификација. У складу са

Лика које више нема

Лика које више нема

10. март 2017.

Рукопис Миле Станковића jе прозно штиво коjему су у темељу ауторова сjећања на дjетињство у Лици, саопштена из перспективе непосредно приjе и по пропасти Српске Краjине. Фабуларна нит обjедињена jе посjетом родном селу у Лици, о Петровдану 1995. године. Током те посjете, с доласком на одређене локалитете и при сусретима с људима одмотаваjу се сjећања на личности и прилике из приповjедачеве младости, дjетињства и зрелих дана, прекидана разговорима и размишљањима о актуелним зебњама. Та, по нашем осjећаjу, срећна форма омогућила jе слободно повезивање сjећања на животне околности, приче и причања, пуне аутентичних одбљесака људи, њиховог особеног темперамента и поимања свиjета. Наjљепша страна ове књиге jе у изврсно дочараноj процедури свакодневних

Гробље на коме су сахрањени пренесени посмртни остаци погинулих бораца са сарајевског ратишта.

Данас и сутра сјећање на егзодус сарајевских Срба

10. март 2017.

У Братунцу ће вечерас бити одржана академија сјећања поводом 21 године од егзодуса Срба са подручја Сарајева, а сутра на братуначком гробљу биће служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа. Програм у оквиру академије, у организацији Завичајног удружења „Сарајевски Срби“ које окупља избјегле Србе из Сарајева и долине Босне, почеће у 19.00 часова у братуначком Дому културе, а парастос погинулим борцима на братуначком гробљу биће служен сутра од 11.00 часова. Програм, током којег ће наступити фолклорни ансамбл Српског добротворног и културно-умјетничког друштва „Свети Василије Велики“ из Братунца, а београдски глумац Лепомир Ивковић извести монодраму „Вождово радовање“, почеће

Брутално убиство војника ЈНА: Првооптужени ослобођен, само за суд није убица

9. март 2017.

Јуре Шимић, првооптужени за убиства официра и војника ЈНА у Бјеловару 29. септембра 1991, шета слободан. Иако је носио „фантомку“, сведоци тврде да је Шимић руководио злочином ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ни двадесет шест година од бруталног убиства тројице официра ЈНА у касарни бивше ЈНА „Божидар Аџија“ у Бјеловару кривци не седе у затвору, а Јуре Шимић, који је био првооптужени, у међувремену је пуштен из притвора. Тог 29. септембра 1991. године хрватске снаге окружиле су касарну и затражиле предају шездесетак официра и око 150 војника. У почетку је све ишло мирно, није било никаквих проблема, а онда је у касарну, по тврдњама сведока, умарширао Јуре Шимић, председник кризног штаба

Здање Суда БиХ у Сарајеву (Фото: www.sudbih.gov.ba)

Борци огорчени: Суд БиХ утврдио злочин, а ослободио злочинце

9. март 2017.

Борачка организација из Рогатице изражава своју запањеност пресудом Суда БиХ којом су Мухамед Шишић, Тарик Шишић, Азиз Шуша и Емир Драковац ослобођени за злочине почињене над српским цивилима у мјесту Кукавице код Рогатице Њихово саопштење преносимо у цјелости: Да, ослобођени су за ПОЧИЊЕНИ ЗЛОЧИН јер и Суд је уврдио да, неспорно, они ЈЕСУ починили злочин на цивилима! Али их је истовремено и ослободио јер “нису знали да је ријеч о цивилима“! Ослобођен је за злочин у Кукавицама Емир Драковац, упркос чињеници да се ради о једном од највећих муслиманских злочинаца над Србима на подручју Рогатице, у шта сте се Суд и сам могао увјерити током суђења за Вратсалиће, гдје је

Склоњен сам због Бајдена

8. март 2017.

Бивши епископ Артемије изнео одбрану на суђењу за злоупотребе положаја у обнови манастира на КиМ. Нисам оштетио Епархију и радио сам по Уставу СПЦ. У САД сам путовао уз благослов патријарха Павла Иницијална експлозија која је довела до свега догодила се 2009. када је Бајден преко медија најавио да ће посетити Дечане. Он се никад мени није обратио са том жељом. Реаговао сам, написао акт у коме му забрањујем да дође. Цео Сабор је скочио на мене, настала је паника. Бајден је ипак дошао, али без мог благослова. Када се вратио у Вашингтон, сигурно је рекао да треба склонити „неваљалог владику“! Ово је у среду износећи одбрану пред Вишим судом

Протест Хрватске због Тепића је безочно лицемерје

8. март 2017.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да је протест Хрватске због споменика Милану Тепићу „безочно лицемерје“. Он је, истовремено, указао на то да се у Хрватској се подиже споменик, како је рекао, „терористи Барешићу“ , као и споменици убијеним усташама и припадницима хрватских паравојних формација са усташким поздравом „За дом спремни“. Како се наводи у саопштењу Савеза Срба из региона, Линта је позвао Тужилаштво за ратне злочине да распише потернице за одговорнима за ратни злочин у Бјеловару јер је кажњавање разних злочинаца, како је рекао, цивилизацијска обавеза сваке државе. Он је оптужио хрватско праводусуђе да је етнички мотивисано, а као један у низу доказа навео је то

Снимају филм, а о злочинима ћуте

8. март 2017.

Почетком ове недеље у Мркоњић Граду је, уз државне почасти сахрањена Милева Жупић (81), чија су тројица синова Жељко, Живко и Стеван Жупић погинули 10. октобра 1995. године приликом окупације Мркоњић Града од стране јединица Хрватске војске којима је командовао Анте Готовина. Ова мајка није успела да дочека правду и доживи да одговорни за убиство њене деце, која су страдала у групи од 181 војника и цивила из Мркоњић Града, буду изведени пред суд, мада се у Тужилаштву БиХ већ 11 година налази комплетна документација са доказима о овом случају. Истовремено, док се у овом случају толико чека, Министарство оружаних снага БиХ је недавно, у експресном року, издало дозволу за

Фото: РТРС

Брчко: 23 године од масакра над борцима Војске РС у Грбавици

8. март 2017.

У Грбавици, код Брчког обиљежене су 24 године од стравичног масакра над 13 припадника Војске Републике Српске. Вијенце на Централни споменик погинулим борцима Грбавице положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић. Стравичан масакр над припадницима Војске Републике Српске из овог краја, починили су припадници тзв. Армије Републике БиХ у чијем саставу су били комшије, муслимани из Брчког. Осмог марта 1993. године, 13 српских борца из Грбавице заробљено је у Бодеришту код Брчког. Без обзира на договорену размјену, Срби из Грбавице измасакрирани су, а затим побијени. Насеље Грбавица је у посљедњем рату дало највише српских жртва у пријератној општини

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА