Предсjедник Самосталне демократске српске странке Воjислав Станимировић одбацио jе оптужбе да jе понижавао ратне заробљенике у Вуковару и наjавио да ће данас отићи у Државно тужилаштво Хрватске да би одговорио на те клевете. Станимировић jе истакао да га тужилаштво никада ниjе позвало да би одговорио на те клевете, већ да тамо одлази сам, што ће и данас учинити, jавили су хрватски медиjи. Током jучерашње расправе у Хрватском сабору, потпредсjедник СДСС-а Милорад Пуповац назвао jе клеветом изjаву посланика ХДССБ-а Зорана Винковића коjи jе, позиваjући се на свjедочење Ружице Ердељић о силовањима у Вуковару, затражио од тужилаштва да испита улогу лидера СДСС-а Воjислава Станимировићева током протеклог рата. „Нећемо допустити да се посао

(Реаговање на интервjу Срђе Поповића обjављен у листу „Дневни aваз“ 11. 01. 2011. године) Постоjи неки чудан разлог због коjег известан броj jавних личности из тзв. „круга двоjке“ не пропуштаjу нити jедну прилику да пљуну на себе и своjе. Тако jе београдски адвокат Срђа Поповић, дана 11. 01. 2011. године, дао интервjу дневном листу „Дневни аваз“, под насловом „Срђа Поповић о прослави Дана РС: Била jе то рехабилитациjа Караџића и Младића!“, у коме jе доследно, онако грубо (другосрбиjански) оплео по Републици Српскоj и Србима преко Дрине. Текст jе, разуме се, реакциjа на прославу 20 година постоjања Републике Српске. Осећам професионалну обавезу да колеги Поповићу укажем на пар политичких и правних констатациjа

Напокон смо сазнали да нико из бошњачког политичког и воjног врха ниjе крив за злочине над воjницима у сараjевскоj Добровољачкоj улици, мада jе злочина – каже Тужилаштво Суда БиХ – ипак било, само се jош не зна ко их jе наредио, извршио, односно ко jе заробио стотине воjника, па их затворио у ФИС, злостављао и касниjе размиjенио. Претпоставља се тек да су то били нижерангирани поjединци са криминалним склоностима, и често са затворским досиjеима, коjи су чинили поjединачне злочине. Стварно, кад мало боље размислите, ко jе уопште могао имати такву моћ да нареди: „пресиjеци“, „пуцаj“, „убиj“, „тjераj“, „млати“, „размиjени“ итд. сем ситних лопова из градских махала? Нико добронамjеран не може

Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске /РС/ саопштило jе да ће уложити приговор Канцелариjи главног тужиоца Тужилаштва БиХ одмах по приjему званичног обавjештења Тужилаштва о обустављању истражног поступка у предмету „Добровољачка“. Министарство ће о свему обавиjестити и Високи судски и тужилачки савjет БиХ, jер циjени да начин на коjи jе вођена истрага о овом, али и у низу других предмета када jе риjеч о кривичним дjелима ратног злочина коjа су почињена на штету српског народа, ниjе адекватан и истраге се „не спроводе до краjа, jер би на таj начин оне резултирале подизањем оптужница против осумњичених лица и расвjетљавању истине о карактеру рата у БиХ“. У саопштењу се наводи да jе

Одлука Тужилаштва БиХ да обустави истрагу против Еjупа Ганића и jош 13 осумњичених у случаjу „Добровољачка улица“ показуjе да се правда селективно примjењуjе, сматра замjеник тужиоца Србиjе за ратне злочине Бруно Векарић. Он jе оциjенио да оваj поступак сувише дуго траjе и да одлука Тужилаштва БиХ не доприноси утирању пута ка помирењу у региону, а нарочито не задовољењу правде за жртве. „Сада jе много jасниjе зашто jе Тужилаштво БиХ одбиjало да потпише Споразум о међусобном уступању доказа, коjим би се сви докази jедне и друге стране обjединили и брже расветлили почињени злочини“, рекао jе Векарић Срни. Он каже да се из саопштења Тужилаштва БиХ добиjа одговор ко ниjе починио злочин

Шеф Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске Горан Крчмар изjавио jе да се мора ући у измjену законске регулативе и кривичног поступка да би ратни злочини били процесуирани пред окружним тужилаштвима, jер то Тужилаштво БиХ неће урадити. „Двадесет година jе прошло од неких злочина и умиру и извршиоци злочина и свjедоци. Одуговлачење и jесте циљ Тужилаштва да би се случаjеви сутра затварали“, рекао jе Крчмар Срни. Крчмар jе рекао да ће све предмете у случаjу „Добровољачка“, коjе српска страна буде имала, уступити српском Тужилаштву за ратне злочине. „Када се риjеч о случаjевима `Тузланска колона` и `Добровољачка улица` ту jе риjеч о припадницима ЈНА, гдjе Србиjа и те како има

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да Република Српска због одлуке Тужилаштва БиХ да одустане од истраге у случаjу „Добровољачка“ против 14 лица не треба да сарађуjе са Судом и Тужилаштвом БиХ, без обзира на међународну заjедницу коjа покушава да очува њихов ауторитет, што ниjе могуће. „Треба да прекинемо било какав контакт са Тужилаштвом. Ово jе кључна и иритираjућа тачка. То jе моjе мишљење и jа ћу се консултовати са органима и другим политичким факторима у Републици Српскоj. Мислим да Тужилаштву БиХ не треба више да дамо политичку подршку нити сагласност да раде на простору Српске. То jе моjе мишљење, видjећемо шта ће рећи парламент и влада“, рекао jе

Пред Судом БиХ за данас jе заказано изjашњавање о кривици оптужених за ратне злочине против цивилног српског становништва у логору „Виктор Бубањ“ у Сараjеву. О кривици ће се изjаснити Бесим Мудеризовић, Рамиз Авдовић и Илиjан – Николае Винтила, коjи се терете да су од краjа jуна 1992. године до краjа новембра 1992. године, као свjесни учесници удруженог злочиначког подухвата, учествовали у успостављању и одржавању система злостављања цивила српске националности. Мудеризовић jе тада, како се наводи у оптужници, обављао функциjу замjеника управника на петом спрату Окружног затвора у Сараjеву и командира воjног затвора у бившоj касарни „Виктор Бубањ“ у Сараjеву, Авдовић jе био командир страже на петом спрату Окружног затвора и

Сребреница jе фрапантан примjер злоупотребе феномена жртве и прича о наводном геноциду биће огољена до сржи када одбрана бившег предсjедника Републике Српске Радована Караџића заврши са извођењем доказа, каже правни савjетник у тиму Караџићеве одбране адвокат Горан Петрониjевић. Петрониjевић истиче да одбрана располаже подацима о људима коjи живе у Америци и Западноj Европи, а коjи се воде као жртве и додаjе да истина о немилим догађаjима у Сребреници коначно мора бити откривена. „Веома су важна догађања током 1992. и 1993. године, када су 92 српска села и засеока спаљена. Треба имати у виду и за сада два регистрована случаjа масовног међусобног убиjања муслимана. Међутим, све jе то приказано кроз спискове

Београд — Тужилац Владимир Вукчевић саслушаће данског новинара и два воjника коjи су били стационирани у Двору на Уни где jе 1995. извршен злочин над Србима, сазнаjе Б92. Тужилац за ратне злочине саслушаће 23. jануара у Копенхагену троjицу припадника мировних снага Уjедињених нациjа, коjи су били стационирани у Двору на Уни, где jе у августу 1995. извршен ратни злочин над српским цивилима. Према сазнањима Тужилаштва, реч jе о тешком злочину над жртвама коjе су биле хендикепиране. Један од воjника Јан Велендорф, коjи jе о убиству заробљених цивила већ говорио на данскоj телевизиjи, наjавио jе да ће сарађивати и са тужиоцима. Осим српског тужиоца за ратне злочине, у Данску путуjу и

У филму Анђелине Џоли “У земљи крви и меда” се наводи да jе у протеклом рату убиjено 300.000 Бошњака и силовано чак 50.000 Бошњакиња. На почетку филма се Аjла, Бошњакиња, спрема за састанак са српским полицаjцем. У следећоj сцени они плешу у сараjевском ноћном клубу, када експлодира бомба коjа прекида мир у мултиетничком граду. Бомбу су, наравно, поставили Срби. Следећа сцена показуjе жене коjе одводе у аутобус коjи их вози у српски логор, где су силоване. Српски полицаjац баца jедну од жена на хаубу аутомобила, скида jоj панталоне и силуjе jе. Полицаjац граби Аjлу како би и њу силовао, али га зауставља Даниjел, српски официр, коjи jе штити од силовања

Тужилаштво БиХ ниjе дониjело одлуку у предмету „Добровољачка“ jер jош активно ради на истражним радњама у овом случаjу, рекао jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. „Тужилаштво сигурно ниjе дониjело тужилачку одлуку у овом предмету, а када се то деси jавност ће свакако бити обавиjештена“, рекао jе Грубешић коjи ниjе желио да коментарише спекулациjе да ће тужилачка одлука бити донесена током jануара. Тужилачку одлуку у случаjу „Добровољачка“ требало би да донесе међународни тужилац Џуд Романо. Сараjевско „Ослобођење“ раниjе jе обjавило да jе у Тужилаштву БиХ припремљена одлука о обустављању истраге за командну одговорност у случаjу „Добровољачка“, али ће услиjедити кривични прогон за догађаjе, као што jе мучење заробљеника након напада

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић изразила jе наду да Тужилаштво БиХ неће стати са истрагом о ратним злочинима у „Силосу“, те да ће оптужница коjу jе Суд БиХ потврдио бити проширена и на остала лица из тадашњег државног и воjног врха под чиjом су командом они почињени. „Мислим између осталих и на генерала Неџада Аjнаџића, коjи jе долазио и посjећивао `Силос`, инспектора Енвера Дуповца коjи jе доводио снаге ХОС-а коjе су починили злочине, ратно Предсjедништво БиХ под чиjом jе директном контролом био логор, па и на чланове тадашње Владе коjа jе тамо слала државну комисиjу“, рекла jе Пандуревићева Срни. Она jе изразила очекивање да ће Тужилаштво током судског процеса уложити максималне напоре,

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету „Мустафа Ђелиловић и други“, коjа осам лица терети за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника српске националности у обjектима „Силос“ у Тарчину, Основноj школи „9. маj“ у Пазарићу и у магацину касарне „Крупа“ у Зовику. У саопштењу Суда БиХ наводи се да оптужница, коjа jе потврђена jуче, терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хуjића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за ратни злочин против цивилног становништа и кривично дjело ратни злочин против ратних заробљеника. У оптужници се, између осталог, наводи да су Ђелиловић, Фадил и Халид Човић, Шабић, Казић, Хуjић, Мешановић и Калембер, од маjа 1992. до jануара 1996. године свjесно и

Загреб – Жупаниjско тужилаштво у Сплиту подигло jе оптужницу за ратне злочине против српских цивила у шибенском затвору Кулине током рата. Боршић се терети да jе од маjа до jула 1993. године, као управник Кулина, одговоран за примену прописа међународног права, кршио Женевску конвенциjу о заштити грађанских лица у време рата. Држао jе у затвору четворо цивила, знаjући да их затворски чувари свакодневно биjу и малтретираjу, а да ниjе ништа предузео да то спречи. Осим тога и лично jе учествовао у пребиjањима и другим иживљавањима над затвореницима. Затвореници су били свакодневно физички и психички малтретирани, док jе jедна жена, данас 66–годишњакиња, силована више пута и присиљавана на полни однос са