Премиjер Србиjе Александар Вучић данас jе званично потврдио да ће у интересу Срба коjи живе у Србиjи и ван њен отићи на инаугурациjу новог предсjедника Хрватске Колинде Грабар-Китаровић у Загребу 15. фебруара. Он jе нагласио да ниjедна одлука коjу jе донио у протеклих десет мjесеци код његових сарадника ниjе изазвала такав отпор, али да jе неће миjењати, jер сматра да jе у интересу српског народа. “На оваj начин желим да покажем да смо ми нормална и пристоjна земља и да jе од сваке политичке суjете за нас важниjа регионална стабилност”, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Влади Србиjе и додао да у Загреб носи поруку мира и сарадње.

Чланови Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ подниjели су колективну апликациjу Европском суду за људска права у Стразбуру против Хрватске са захтjевом да овоj држави наметну законску обавезу да им исплати сва дуговања по основу стечених права. Предсjедник Удружења Никола Пузигаћа изjавио jе Срни да се у апликациjи тражи да Суд, уз надзор Комитета Савjета министара ЕУ, наметне Хрватскоj генералне мjере коjе ће усвоjити да би се повреде коjе суд утврди отклониле и да надокнади њихове могуће посљедице. Пузигаћа jе рекао да од Европског суда за људска права у Стразбуру, такође, траже да Хрватска утврди тачан износ дуговања према лицима српске националности, односно да сви

Фреска Стефана Немање у Љевишкоj цркви у Призрену Стефан Немања ниjе понизно ишао у Цариград да се преда цару Маноjлу И Комнину. Његово достоjанствено држање изазвало jе велико страхопоштовање свих грађана Цариграда и његове тадашње елите. Постоjи jедна недовољно позната епизода из живота Стефана Немање, коjа поред тога што сведочи колико jе његов углед био велики у раном периоду његове владавине, открива нам и jедно ретко сведочанство о владару коjи се жртвуjе за своj народ и своjу главу смирено потура испред глава своjих поданика. Био jе то његов боравак у Цариграду 1172. године, где jе локалном народу приказан у триjумфалноj поворци цара Маноjла И Комнина (1143-1180), као наjвредниjи део плена

У тежњи да што више приближе народе Југославиjе соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватскоj упркос нападима хрватских сепаратиста. Соколска организациjе jе тада била jака у Хрватскоj, а посебно у Далмациjи и Хрватском приморjу. Пред слет у Загребу  1924. поjедини загребачки листови  међу коjима „Хрват” и „Хрватска Застава” нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орjунаша из Словениjе да нападну грађане Загреба. (1)  У Загребу jе од 13. до 18. августа 1924. одржан II Југославенски соколски сабор и Покраjински слет. У „Соколском зборнику” Анте Брозовић истакао jе : “Били су то свечани дани рада и соколске пожртвованости и значе огроман корак напред у

Старица у уништеном Лењинграду Доњи дом руског парламента основаће радну групу коjа би требало да израчуна штету коjу jе Совjетском Савезу наниjела Њемачка у Другом свjетском рату, а помиње се цифра од три до четири трилиона евра. Један од инициjатора ове идеjе, члан високог савjета Либерално-демократске странке Михаил Дегтjаров, наводи да ће “шеф државе и министар вањских послова одлучити о томе треба ли тражити репарациjу или не”. Заступници, у сваком случаjу, желе да добиjу реалну процjену штете коjу, по њиховом мишљењу, нико до сада ниjе дао. Аналитичари спекулишу да се ради о реакциjи Москве на њемачко понашање у украjинском конфликту и на санкциjе. Директор Института за политичка истраживања Сергеj Марков

Република Југославиjа jе ипак била респектабилна и озбиљна држава, шта год ко о њоj сада послиjе свега мислио. Зато неке судске процесе коjе jе водила треба уважавати, jер нису вођени из пуког политиканства и то приписивати некаквоj комунистичкоj идеологиjи.   Осуђивање римокатоличког надбискупа Алоjзиjа Степинца 1946. године од стране Републике Југославиjе за сарадњу са усташама тj. регуларном воjском НД Хрватске, државе коjа jе одговорна за геноцид и етничко чишћење првенствено Срба, па тек у другом плану Јевреjа због обавеза коjе jе носило савезништво са нацистичком Њемачком. Јевреjи и Цигани су били само покриће да би се замаглила права накана НД Хрватске, утамањивање или хрватизациjа Срба. НД Хрватска jе чак и

  Поштовани, позивамо Вас на трећу по реду Сретењску бесjеду у организациjи Србског сабрања Баштионик.   Тема бесjеде jе Раскршћа српског идентитета, а бесjедиће доц. др Немања Ђукић са Факултета политичких наука из Београда.   На Сретење, недjеља 15.02.2015. у 19 часова. Светосавски културни клуб, Бања Лука Бана Милосављевића бр. 8 (други спрат)   Сретењска бесjеда – плакат     Извор: БАШТИОНИК   Везане виjести: Баштионик на Косову и Метохиjи – Jadovno 1941. Србско сабрање „Баштионик“: Божићна … – Jadovno 1941. Са промоциjе књиге “Разговори са генералом … – Jadovno 1941. Позив на молитвени помен за жртве НАТО бомбардовања …

Изjава премиjера бандеровске хунте из Киjева Јацењука да jе Совjетски Савез извршио агресиjу на Немачку и Украjину током Другог светског рата и да jе Украjина и онда и данас бранила Европу добила jе своj велики финале током обележавања 70. годишњице ослобођења симбола зла немачког нацизма, концентрационог логора Аушвиц. Ниjе ни чудо што пољски званичници нису звали Владимира Путина на обележавање овог jубилеjа коjи се претворио у срамно фалсификовање, ревизjу и гомилу западних бљувотина и лажи на рачун Русиjе. За десетак до двадесет година, када се буду упокоjили и последњи живи сведоци међу логорашима, коjи су преживели ово зло, вероватно ће бити међу западним државницима оних коjи ће клицати Хитлеру као

Шест лица коjа су ухапшена у САД због сумње да су слали новац и оружjе терористичкоj организациjи “Исламска држава” изашла су “испод кишобрана” Шемсудина Мехмедовића и обиљежена су радикалним исламистичким печатом “Ал каиде”, изjавио jе Срни експерт за антитероризам Џевад Галиjашевић. “Ухапшени су Мехмедовићеви људи. Ова хапшења посљедица су дjеловања одреда `Ел муџахедин` и параполициjских и параобавjештаjних снага у то вриjеме, као и поступања Шемсудина Мехмедовића у Тешњу и Шефика Џаферовића као начелника Центра безбjедности на подручjу циjеле Зенице. Све више ће бити ухапшених Бошњака коjи имаjу везе са `Ал каидом`, фронтом `Ал нусра` или са `Исламском државом`”, истакао jе Галиjашевић. Он jе навео да jе ухапшени Рамиз Хоџић, звани

У Добруну код Вишеграда, у недjељу, 15. фебруара, биће одржана свечаност поводом обиљежавања 211 година од Првог српског устанка, потврђено jе из Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Након Свете архиjереjске литургиjе у 9.30 часова биће служен парастос погинулим српским устаницима, а у 10.00 часова наjављено jе полагање виjенаца на споменик вожду Карађорђу Петровићу. У 11.00 часова предвиђено jе обраћање високих званичника и пригодан умjетнички програм. Почетак Првог српског устанка велики jе датум за Србе. Први српски устанак почео jе као побуна против дахиjа и прерастао у ослободилачку борбу против Османске империjе. Вођа устанка Карађорђе Петровић jедна jе од насjаjниjих личности у српскоj историjи. Извор:    Везане

Међу тисућама књига коjе су изгорjеле у сараjевскоj Виjећници, у jедноме дану коловоза 1992, ужгане запаљивом гранатом испаљеном с Требевића, био jе и онаj примjерак двотомнога издања романа аустриjског писца Франца Верфела “Муса Даг”, коjи сам посудио преко везе, и задржао циjело љето 1983. Књигу jе 1955. обjавила Свjетлост, у приjеводу Стевана Ј. Миловића, под уредништвом Исака Самоковлиjе, а говорила jе о истребљењу и прогону Арменаца из Турске, коjи су се почели догађати у прољеће 1915. Уступивши своj глас несталоме народу, у име кога нитко ниjе говорио, Франц Верфел, љевичар и Жидов, романом из 1933. наговиjестио jе оно што ће се догађати с еуропским Жидовима у сљедећих дванаест година. “Муса

Када осjете да имаjу добре адуте за погађање с хрватском државом, а они су обично одраз тренутног односа снага у парламенту, српски преговарачи веома вjешто партнера у преговорима доводе на терен политичке трговине како би – чуваjући се и педантно припремаjући управо за такву прилику – првенствено намирили своjе поjединачне и групне кариjерно-материjалне потребе, па у томе треба тражити и узроке због коjих jе у jедном моменту и стамбени избjеглички комплекс као опћи српски интерес излетио са преговарачког колосjека у jарак у коjем се и дан данас налази… Још jедна велика превара jе успjела. Стамбено збрињавање. Ова синтагма звучи ужасно бирократски. Али кога то више уопће занима. Већ jе толико

Амерички сенатор Крис Марфи наjављуjе да ће САД учинити све да избаце Русиjу са Балкана и посебно изражава задовољство због чињенице да jе, под снажним утицаjем Вашингтона, пропао проjекат “Јужни ток”. Марфи jе, гостуjући у њемачком Фонду “Маршал”, потврдио да су САД прешле у напад на Русиjу на готово на свим подручjима. Сенатор из редова Демократске странке, коjи jе био у политичкоj “инспекциjи” на Балкану, задовољан jе због чињенице да земље региjе желе у ЕУ и НАТО и да одбиjаjу руске понуде. Он као позитиван примjер наводи Црну Гору, коjоj су Руси, како тврди, понудили уговор о воjно-поморскоj бази вриjедан неколико милиjарди, али jе Подгорица, упркос економских проблема, одбила понуду,

Андреj Фаjгељ Постоjе два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилациjе и афирмациjе. Оба се слажу око тога да jе ћирилица различита, то признаjу и jедни и други. На пример, већина писмених припадника европских и других народа на планети, може да чита латиничне натписе на српском jезику, иако сам jезик не разуме. Са ћириличним натписима jе проценат оних коjи читаjу много мањи. Отуда jе ћирилица нешто што jе специфично спрам универзалног, мањинско спрам већинског, другачиjе спрам истог. Они коjи теже асимилациjи, различитост ћирилице гледаjу као нешто негативно и сматраjу да она, зато што jе различита, треба да има, задржи или добиjе мањински положаj. И да, у

Разговарала Љиљана Богдановић На историjском поразу и његовим исходима могуће jе осмислити мање или више солидан начин постоjања. Али, за разлику од пораза, на идеjи издаjе – у различитим облицима: од самоиздаjе до издаjе политичких начела – можемо саградити само зиданицу на песку: и у економиjи, и у култури, и у политици О исходишту актуелних прилика и кретања у култури, следствено и незаобилазно и о политичкоj сцени Србиjе и о духу времена чиjе  jе бескомпромисно, а филигранско „откључавање“  неопходно да би се проникло у значење овдашњих,  наизглед парадоксалних ситуациjа и догађања, разговарамо са Милом Ломпаром, професором Београдског  универзитета, истакнутим српским интелектуалцем и аутором значаjних студиjа о националном културном идентитету. Догађању и