Њемачко тужилаштво покренуло jе истрагу против Хилде Михниjе (93) под сумњом да jе била чуварка у концентрационим логорима током Другог свjетског рата и да jе умиjешана у приморавање затвореника на марш током коjег jе умрло 1.400 жена. Портпарол тужилаштва у Хамбургу Карстен Ринио изjавио jе да jе истрага покренута прошле седмице против Михниjе након што jе jедан грађанин поднио тужбу против ње. Она jе осумњичена да jе била припадник чуварске службе у логорима “Берген-Белзен” и “Грос-Розен” и да jе пред краj учествовала у евакуациjи те да jе приморавала затвореника на марш ка радном логору “Губен”. Михниjа jе изjавила за лист “Велт” да ниjе учествовала у злочинима, већ да jе радила

Предраг Матић “Ви знате да сам jа ироничан и jедино што могу потврдити jест да jе у подруму Министарства бранитеља смjештено 100 до 200 специjалаца српске националности наоружаних до зуба. Дечки би ишли кући, али држимо их због просвjеда” рече министар, без и трунке промишљања. Вероватно своjу изjаву ниjе сматрао опасном изговараjући у наставку како демонстранти имаjу струjу, коjу ипак добиjаjу из Министарства, као и да имаjу санитарни чвор, те би поред ето евиденетних услова коjе им jе Министарство омогућило требала ипак плашити чињеница да у подруму вребаjу специjалци, али не било какви, српске националности. Поштовани Министре, откриjте нам таjну, одакле се створила у 2015. години тако гениjална идеjа плашења

У Хрватскоj jе повећан броj шовинистичких испада, посебно оних са усташком тематиком, коjи се тичу фашистичких поздрава, знамења НДХ и правдања злочина над Србима. На фасади Основне школе Билице, у истоименоj опшини краj Шибеника, налази се мурал на коjем jе грб усташке НДХ, jавља локални портал “Шибеник.ин”. Мурал се састоjи од хрватске тробоjнице, приказа вуковарског водоторња и шаховнице са првим биjелим пољем и витичастим завршетком. Ради се о усташком грбу коjи се у периоду од 1941. до 1945. године користио као службени симбол НДХ. Натко Дувњак, директор Основне школе “Јураj Далматинац”, у чиjем jе саставу подручна школа у Билицама, затражио jе начелника општине да се таj грб замиjени регуларним хрватским

Хрватски ратни ветерани успротивили су се одржавању наjављеног концерта српског пjевача Мирослава Илића у Винковцима jер, како су навели, велича четништво, те траже забрану наступа. Противе се доласку и наступу српског пjевача, заказаном за 12. фебруар у Винковцима jер, како кажу, “на наступима у Србиjи пjева и велича четничке пjесме и четничку идеологиjу”. Од организатора концерта, те градских и државних институциjа захтиjеваjу траjну забрану наступа у Винковцима и Хрватскоj њему и другима коjи “пропагираjу или величаjу четништво”. Грађане Винковаца и хрватску jавност су позвали да осуде такве поjаве, преносе хрватски медиjи.   Извор:  Везане виjести: ШОВИНИЗАМ ХРВАТА: Православац можеш … – Jadovno 1941. УВРЕДЉИВИ ГРАФИТИ ПРОТИВ СРБА – Jadovno 1941. УСТАШКИ ГРАФИТИ НА ПАРОХИЈСКОМ ДОМУ … –

Аустралиjски адвокат Маjкл Ден Мори и његов клиjент Драган Васиљковић – капетан Драган траже да буду пружени докази за оптужбе против Васиљковића или да се донесе ослобађаjућа пресуда. “Захтиjевамо да Аустралиjа поштуjе Женевску конвенциjу. Тражимо од Хрватске да пружи материjалне доказе за наjтеже оптужбе против Васиљковића”, истакао jе Мори коjи тврди да нема доказа ни за jедну оптужбу против Васиљковића. Од Врховног суда Аустралиjе Мори и Васиљковић траже да санкционише правно недопустиву ситуациjу да се Аустралиjа и Хрватска договараjу о капетану Драгану, а да он о томе никада ниjе био информисан нити jе било како учествовао у том правном диjалогу. “Врховни суд Аустралиjе ће сљедећих мjесеци наставити судски процес. Обjе

Светозар Филиповић, последњи Михаиловићев равногорац, о четницима и партизанима (1): Србиjа jе била толико подељена, чак су и синови воjводе Мишића били на различитим странама. Четницима се прикључио 15. маjа 1941. године СВЕТОЗАР Филиповић jе 1945. године означен jе као народни неприjатељ и одузета му jе сва имовина и грађанска права. Године 2001. проглашен jе, као Дражин равногорац, за почасног грађанина Мионице. Данас, у 90. години, када пред саговорницима покуша да направи “инвентар” свог живота, прво помиње тешко рањавање 1944, а затим и 17 хапшења после Другог рата. Служио jе у штабу код Драже и код Калабића. Познавао jе и сретао Жикицу Јовановића Шпанца, Драгоjла Дудића, председника Ужичке републике. Борио

НОВИ САД, 31. ЈАНУАРА – У Новом Саду засађено jе 1.246 црвених ружа коjе симболизуjу невино проливену крв Новосађана током злочина познатог као “Рациjа” 1942. године. Руже су засађене у облику двиjе сузе коjе теку у правцу Дунава. У Новом Саду 23. jануара одржана jе комеморациjа поводом 73 године од “Новосадске рациjе”, злогласне акциjе мађарске окупаторске воjске у Другом свjетском рату у коjоj jе побиjено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, углавном Срба, Јевреjа и Рома. “Новосадска рациjа” jе воjна акциjа мађарске окупаторске воjске изведена у Новом Саду од 2. до 23. jануара 1942. године у коjоj jе, према различитим историjским подацима, сурово побиjено између три и пет

На данашњи дан 1943. Фридрих фон Паулус, немачки генералфелдмаршал, потписао jе капитулациjу своjих jединица, пред Стаљинградом,  чиме jе завршена Стаљинградска битка, а последњи остаци немачких трупа предали су се 2. фебруара, када се краj битке званично прославља. Слом код Стаљинграда – Немаца и њихових савезника Италиjана, Мађара, Румуна и Хрвата (усташка 369. пуковниjа, тзв. “Хрватска легиjа” под командом Марка Месића) означио jе почетак краjа Трећег раjха. Стаљинградска битка Средином новембра 1942. совjетска армиjа прешла jе у офанзиву и окружила немачке снаге, заробивши 91.000 воjника, углавном из састава Четврте и Шесте немачке оклопне армиjе (Паулусова групациjа), укључуjући команданта Паулуса, 24 генерала и 2.500 официра. У бици код Стаљинграда погинуло jе око 740.000

Нови филм Бориса Малагурског„Тежина ланаца 2” анализира коjи су домаћи и страни актери били кључни за економску деструкциjу наше земље Ако се документарац „Тежина ланаца” Бориса Малагурског бавио разбиjањем Југославиjе по сценариjу Запада, и тиме како су нас странци завадили и уништили ратом, у „Тежини ланаца 2” анализира се коjи домаћи и страни актери су били кључни за економску деструкциjу наше земље. Борис Малагурски Светску премиjеру „Ланци 2” имали су у новембру у Јоханесбургу, где jе наjвише донациjа сакупљено за снимање овог документарца, а код нас ће прва проjекциjа бити 31. jануара у биоскопу „Академиjа 28” (Немањина 28), од 18 часова. Малагурски, млади редитељ и продуцент познат по филмовима „Косово,

У Загребу ће сутра бити одржана 10. Светосавска академиjа, у организациjи Српског културног друштва “Просвjета”, на коjоj ће бити уручена награда “Саво Мркаљ” и наступити Српско пjевачко друштво “Јединство” из Бањалуке. Предсjедник “Просвjете” Чедомир Вишњић рекао jе Срни ће награда “Саво Мркаљ” за 2014. годину бити уручена лингвисти Милошу Окуки, чиjе jе три књиге – “Српски диjалекти”, “Сало дебелога jера Саве Мркаља” и “Анализа jезичког доприноса краjишких српских писаца”, обjавило ово друштво. Светосавску бесjеду говориће Његово високо преосвештенство митрополит загребачко–љубљански Порфириjе, а након тога биће одржан концерт мjешовитог хора Српског пjевачког друштва “Јединство”. Вишњић jе рекао да одржавање академиjе представља обнову традициjе коjу jе у 19. виjеку зачело Српско пjевачко

Пре три године, упокоjио се Предраг Р. Драгић Киjук. [nbsp]За оне коjима jе његово дело било инспирациjа, он jе жив. Пре три године, упокоjио се Предраг Р. Драгић Киjук.  За оне коjима jе његово дело било инспирациjа, он jе жив. Ко може знати кад „растанак“ чуjе Какву даљину реч нам носи та? Осип Мандељштам Ево, већ три године смо без Киjука, а као да jе jуче било кад jе отишао. Он, мудрац наш, саговорник и подстрекач свега доброг у нама. На Часне вериге 2012. отишао jе, и заувек остао. Прошла, 2014, била jе „његова“ година: друго издање Catene mundi плануло jе, без остатка, а сад се, ево, спрема и треће. Осетили смо његово

Србиjа jе одбила уцjену Загреба да промиjени Закон о надлежности за суђење за ратне злочине, чиме би Хрватскоj било омогућено да њеном држављанину Вељку Марићу буде суђено у Хрватскоj умjесто у Србиjи. Ово jе “Вечерњим новостима” потврђено у Министарству правде Србиjе поводом одлуке хрватских посланика у Европском парламенту да траже промjену овог акта, да би Вељко Марић, осуђен на основу овог закона, био пребачен у Хрватску. Ако ово не буде испуњено, Загреб jе чак заприjетио блокирањем поглавља о правосуђу у преговорима Београда и Брисела. Лист додаjе да jе нови шокантан захтjев везан за Нацрт резолуциjе о напретку Србиjе ка ЕУ, коjи jе представио извjестилац Европског парламента Деjвид Мекалистер. На таj

Руски предсjедник Владимир Путин рекао jе данас да се мораjу одбацити лажи, глупости и “нечасне изjаве” других земаља о доприносу Црвене армиjе побjеди у Другом свjетском рату. Путин jе апеловао на руске гувернере да организуjу рад и да се боре против смишљених покушаjа извртања историjе. “Морамо се борити против апсурдних, нечасних изjава коjима неки наши противници прибjегаваjу зарад остваривања своjих политичких амбициjа”, рекао jе Путин. Он jе додао да се Русиjа мора борити против таквих потеза, протока дрских лажи, фалсификата историjе, намjештања и извртања историjских чињеница. Путин jе рекао да су на дjелу намjерни покушаjи извртања историjских чињеница. “Понекад нам се чини да они причаjу глупости коjе неће привући ничиjу

На зиду зграде Основне школе Билице у истоименоj општини краj Шибеника налази се мурал на коjем jе грб усташке Независне Државе Хрватске. Нацртани мурал састоjи се од хрватске тробоjке, приказа вуковарског водоторња и шаховнице с првим биjелим пољем и витичастим завршетком, преносе хрватски медиjи. Директор Основне школе “Јураj Далматинац” Натко Дувњак, у чиjем jе саставу школа у Билицама, потврдио jе да jе од начелника општине Јосипа Ћалете затражио да се постоjећи грб замиjени регуларним хрватским грбом. “Зграда школе jе општинска, па сам замолио начелника да уклони спорни грб. По мени, мораjу се поштовати службена хрватска обиљежjа, а Ћалета ми jе рекао да ће грб скинути. Чињеница jе да jе биличка