Грчка не одустаје од захтева да јој Немачка исплати око 270 милијарди евра ратне одштете због злочина који су нацисти починили у Другом светском рату. Са друге стране, у Немачкој не желе ни да чују за такву могућност. Док из Берлина лупају рецке колико су милиона Грчкој већ дали од почетка кризе у тој земљи, из Атине најављују да су спремни да ураде све што је потребно да би наплатили ратну одштету. – Грчки народ неће заборавити клања и ратне злочине нациста и захтевамо конкретно признање од немачке владе. Грчка ће урадити све што је потребно, првенствено на дипломатском, а ако буде потребно и на правном нивоу. Први пут имамо

Берлин — Четворица мушкараца и четири жене за које се сумња да су били чувари у концентрационом логору у близини Гдањска идентификована су у Лудвисбургу. То је изјавио шеф немачке Централне службе за истраживање нацистицких злочина у Лудвисбургу Јенс Ромел. Тужиоци ће сада испитати да ли они могу бити оптужени као саучесници у убиству, преноси Ројтерс, позивајући се на немачку агенцију ДПА. Централна служба са седиштем у Лудвисбургу не процесуира сама случајеве, него већ деценијама скупља информације за државне тужиоце. Остарели осумњичени, већином негирају кривицу и углавном су слабог здравља, с обзиром да је од Другог светског рата прошло 70 година. “Немачка посвећеност идентификацији бивших стражара нацистичког логора је охрабрујућа,”

Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији. Најмање 25 етничких Украјинаца који су били у саставу СС дивизије из Галиције (регион у данашњој Украјини),иако су од стране Совјетског савеза били оптужени за ратне злочине, од краја рата слободно живи и ради у Уједињеном краљевству. Чак 8.000 чланова СС дивизије добило је дозволу Форин офиса за усељење у Британију после завршетка рата. Њих 25 који су и даље живи, станује у различитим крајевима Енглеске и Шкотске. Двојица прежевелих, Мирон Табора (90) и Остап Кикавец

Из штампе је изашла књига “Спасавање савезничких авијатичара”, заједничко дјело Васкрсије Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена. Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић код Добоја 1944. и 1945. године. Према тврдњама америчког обавјештајног официра Ника Лалића, на кога се позивају Јанковић и Јовановић, са аеродрома у Бољанићу евакуисано је укупно 60 авијатичара-падобранаца. У књизи се наводи да је аеродром у Бољанићу изграђен од 22. октобра до 1. новембра 1944. године, када је и обављена прва евакуација савезничких пилота. Друга евакуација догодила се 27.

Комплекс злогласног нацистичког логора у Аустрији, који је данас меморијал, постаће независна федерална институција с међународним управним одбором Највећи меморијал из периода Другог светског рата у Аустрији и један од најзлогласнијих нацистичких логора Маутхаузен прерашће у независну федералну институцију с међународним управним одбором који ће чинити представници земаља чији су грађани били жртве нацистичког режима. Предлог о реорганизацији Маутхаузена, који тренутно има статус меморијала и под управом је аустријског Министарства спољних послова, упућен је крајем маја аустријском Савету министара. Они су га већински подржали и његова примена почеће од 1. јануара следеће године. Нови статус омогућиће да, с једне стране, меморијални комплекс буде независнији од политичких структура, док ће, с