arrow up
(Фото М. Дугалић)

Краљевчани одали пошту стрељанима октобра 1941.

Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана су положили венце и палили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки фашисти.   Томе је претходила и почаст жртвама на комеморативној седници градске скупштине на којој је Весна Милојевић, професор историје, подсетила на то крваво време пре 75 година, када је овај град задесила највећа несрећа. За пет дана октобра 1941. године, као освета за борбене акције бораца за слободу, четника и партизана, према фашистичком правилу – сто за једнога овде је стрељано најмање 2.190 недужних цивила. То није

Београд је слободан - загрљај оца и сина (Фотодокументација Политике)

Дефиле центром града и свечана академија за Дан ослобођења Београда

Дан ослобођења Београда у Другом светском рату, 20. октобар биће обележен дефилеом од Лондона до Палате Албанија, као и свецаном академијом у Народном позоришту, најавио је данас председник Скупштине града Никола Никодијевић. „Чека нас нешто што до сада Београђани нису видели кад је у питању обележавање 20. октобра”, рекао је Танјугу Никодијевић, наводећи да је 20. октобар веома значајан датум у историји Београда јер тада славимо нашу слободу и ослобађање од окупатора, те да су то датуми које треба да обележавамо на достојанствен начин. Како је најавио, дефиле од Лондона до Палате Албанија, у коме ће учествовати и представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, те градска организација СУБНОР-а, биће

Бајић: Враћа се идеја нацизма и агресије

Редитељ Дарко Бајић припрема документарац „Матхаузен 106621” о свом оцу професору и академском сликару Милошу Бајићу (1915-1995), једном од најзначајнијих представника високог модернизма у српском послератном сликарству. „То је број који је носио мој отац у логору Матхаузен. Из тог логора и потиче прича. Он је као илегалац био ухапшен од стране специјалне полиције, прво одведен на Бањицу, а онда транспортован у Матхаузен где је са својим пријатељем Љубомиром Зечевићем проналазио угаљ и цртао своје импресије о том логору и свим страхотама које су се тамо дешавале, али и животу који се тамо одвијао”, објаснио је редитељ Танјугу. Он је испричао да је његов отац цртеже стављао у испражњени пожарни

Берлин

Бивши нацисти у посљератном правосуђу

Министарство правосуђа у Њемачкој након Другог свјетског рата било је преплављено бившим нацистима који су се фокусирали на заштиту својих некадашњих сабораца, наводи се у најновијој студији. У студији се наводи да су 77 одсто званичника Министарства 1957. године били бивши припадници нацистичке партије Адолфа Хитлера, што је много већи омјер него у вријеме Трећег рајха 1933-1945. године. “Нисмо очекивали да ће тај број бити тако велики”, рекао је “Зидојче цајтунгу” коаутор студије Кристоф Заферлинг, који је анализирао личне фајлове Министарства. Фашистичка мрежа затворила је редове, што је омогућило њеним члановима међусобну заштиту пред лицем правде, наводи се у студији, што доприноси објашњењу зашто је тако мало нацистичких ратних злочинаца

Радивоје Папић поред изложених експоната (Фото С. Јовичић)

Нова поставка „Ужичка република” спојила четнике и партизане

У ужичком музеју једна уз другу торбице Николе Калабића и Алексе Дејовића, пушка за равногорце и она с натписом „Тито”, четничка шубара и ватрогасни шлем с петокраком Ужице – У три овеће просторије на спрату прве зграде Народног музеја у Ужицу, где је деценијама била поставка о Ужичкој републици и партизанском Врховном штабу, сада су, једна уз другу, постављене ратне заставе, униформе, капе, оружје, личне ствари четника и партизана. Поново је то музејска прича о Ужичкој републици, али гледана новим историјским очима, из угла овог времена. Сада су ту, рецимо, униформе различитих војски, не само партизанске. Поред торбице комесара партизана Алексе Дејовића у близини је изложена слична команданта равногорске гарде

Умро јеврејски осветник Јозеф Хармац

Познати јеврејски осветник Јозеф Хармац, који је преживио холокауст и организовао један од највећих напада Јевреја на бивше нацистичке мучитеље, умро је у 91. години. Његов син Ронел Хармац, потврдио је да је Хармац умро јуче. Хармац је један од неколицине преосталих јеврејских “Осветника” који су извршили масовно тровање бивших официра СС у америчком логору за ратне заробљенике 1946. године, када се разбољело више од 2.200 Нијемаца, али нико није умро. Хармац, који је рођен у Литванији и којем је током холокауста побијена скоро цијела породица, бранио је у изјави агенцији АП прошлог мјесеца поступке своје групе Накам /на хебрејском “освета”/. “Није нам било јасно зашто не може да дође

commons.wikimedia.org/Bundesarchiv, Bild 101I-164-0389-23A / Theodor Scheerer / CC-BY-SA 3.0

У Загребу миса за Хитлерове генерале

У Базилици срца Исусовог у Загребу у суботу у 17 сати заказана је миса задушница за “35 хрватских мученика, високих часника, генерала и пуковника Хрватске војске НДХ”, стоји у лецима којима се позива на тај догађај. Како се наводи портал “Индекс”, реч је о високим часницима који су у јесен 1945. године погубљени као ратни злочинци. Миса се не спомиње на интернет страници жупе, а одговор на телефонске позиве није било могуће добити, наводи тај портал. “Антифашистички Вјесник” је истражио ко су неки од споменутих усташких часника за које је заказана миса. Усташки генерал Антун Нардели заповедао је усташким снагама у источној Босни. Забележено је да је својим војницима наредио: “!Све што хода на две ноге убијте, а све што хода

malaparte.jpg

Курцио Малапарте између ратовања и легенде

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Данашњи изглед концентрационог логора Аушвиц (Фото Спутњик)

Немачке судије попустљиве према особљу Аушвица

Тужилаштво сумњичи судију да је попустљив према бившем припаднику СС трупа, оптуженом за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе Од нашег дописника Франкфурт, Хајделберг – Наставак неколико пута одлаганог суђења Хуберту Зафкеу (95), једном од припадника СС трупа који је радио као болничар у нацистичком концентрационом логору Аушвиц, покренуло је у Немачкој расправу о томе зашто се толико деценија чекало на ове процесе, да ли су оптуженици у тако позним годинама уопште способни за суђење и да ли судије намерно одуговлаче процесе „последњим живим нацистима”. Зафке је пред судом у североисточном немачком граду Нојбранденбургу оптужен за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Сада старац у колицима на почетку Другог светског

Споменик обешенима од окупатора у Београду о коме се врло мало зна!!!

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије. На жалост али овога нема у уџбеницима историје. На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год

Хуберт Зафке

Оптужбе против бившег болничара из Аушвица

Бивши болничар из нацистичког концентрационог логора Аушвиц Хуберт Зафке оптужен је данас пред судом у Њемачкој за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Зафке /95/ био је болничар у Аушвицу од 15. августа до 14. септембра 1944. године. Током тих мјесец дана, најмање 14 депортационих вагона стигло је у камп из мјеста попут Лиона, Беча или холандског Вестерборка. Из канцеларије државног тужиоца наводе да бивши болничар није оптужен за учешће у убиствима, већ да је знао за функцију логора као установе за масовна убиства. “Придруживањем организационој структури, он је свјесно учествовао, па чак и убрзавао одлазак у смрт више хиљада људи”, истиче се у саопштењу тужилаштва. Суђење, које се врши

Двoрски рeдaтeљ – Jaкoв Сeдлaр Foto: Aнтo Maгзaн/ПИXСEЛЛ

Фaлсификaтoр мeђу нaрoдимa

Унaтoч скaндaлoзнoм филму o Jaсeнoвцу, Mинистaрствo културe и хрвaтскa aмбaсaдa у Пoљскoj пoдржaли су гoстoвaњe прeдстaвe Jaкoвa Сeдлaрa o Aни Фрaнк нa јеврејском фeстивaлу у Вaршaви На ХTВ-oвим Виjeстимa из културe oбjaвљeнo je 30. августа кaкo je дaн рaниje прeдстaвa зaгрeбaчкoг Грaдскoг позоришта Tрeшњa o Aни Фрaнк гoстoвaлa нa фeстивaлу јеврејске културe Singer’s Warsaw кojи oргaнизује пoљскa Shalom фoндaциja. Гoстoвaњe прeдстaвe o Aни Фрaнк, чиjи je диo и дoкумeнтaрaц у кojeм сe пojaвљуje Брaнкo Лустиг, прeживjeли лoгoрaш Bergen-Belsena, кoнцлoгoрa у кojeм je Aнa Фрaнк умрлa, нa јеврејском фeстивaлу нe би билo нимaлo чуднo дa њeзин aутoр ниje Jaкoв Сeдлaр, твoрaц дoкумeнтaрнoг филмa ‘Jaсeнoвaц – истинa’, oпaснoг историјског фaлсификaтa кojи умaњуje и нeгирa

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора

Откривен обновљен споменик у Агићима

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора. Споменик се налази испред Основне школе “19. април”, а симболично откривање споменика обавили су начелник општине Дервента Милорад Симић, предсједник Општинске организације СУБНОР-а Борислав Прерадовић, предсједник Удружења “Јосип Броз Tито” Мирко Џеба, учесник НОР-а Спасоје Ђенић и мјештанин Ристо Ћебеђија, који је учествовао и у акцији првобитне изградње споменика. Начелник Симић је положио вијенац испред обновљеног споменика, али и споменика који је подигнут за погинуле у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. “Tо су два споменика, један за жртве рата 1941-1945 и оне који су се оборили против фашиста, и други споменик за погинуле који

редсједник СУБНОР-а у Дервенти Борислав Прерадовић рекао је да ће ускоро бити завршена обнова споменичког комплекса у Агићима, јер је већ 11. септембра предвиђена прослава

Данас откривање обновљеног споменика у Агићима

У дервентској мјесној заједници Агићи данас ће бити откривен обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора, најављено је из Општинске организације СУБНОР-а. Споменик се налази испред Основне школе “19. април”, а свечаност откривања је у 17.00 часова. Из СУБНОР-а су саопштили да су 9. септембра 1944. године јединице Народноослободилачке војске на два дана ослободиле Дервенту, али су се пред налетом непријатеља морале повући, те да је откривање споменика и у знаку прославе првог дана ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату. Обнављање овог и других споменика НОР-а резултат је активности Општинске организације СУБНОР-а, али и разумијевања локалне власти на челу са начелником општине Милорадом Симићем. Извор: СРНА

Место будућег споменика у селу Парцане

Споменик Парцанској бици

У току је изградња споменика Парцанској бици, вођеној од 19. до 22. септембра 1944. године између Расинско-топличке групе корпуса пуковника Драгутина Кесеровића и партизанске 2. пролетерске дивизије. Ова битка позната је и под називом Битка на Западној Морави, а одлучујући окршај одиграо се у селу Парцане, северно од Крушевца. Споменик је рад уметника Зорана Васиљковића. Прошле недеље је постављен постамент, а дан постављања споменика за сада није познат. Акцију подизања споменика организовала је група грађана из Сталаћа, Парцана, Милутовца и околине, а сви који желе да се помогну могу да се јаве Новици Милићевићу, преко Фејсбука или на телефон 062-88-98-720. Више о Парцанској бици можете прочитати овде. Извор: ПОГЛЕДИ  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.