Министарство правосуђа у Њемачкој након Другог свјетског рата било је преплављено бившим нацистима који су се фокусирали на заштиту својих некадашњих сабораца, наводи се у најновијој студији. У студији се наводи да су 77 одсто званичника Министарства 1957. године били бивши припадници нацистичке партије Адолфа Хитлера, што је много већи омјер него у вријеме Трећег рајха 1933-1945. године. “Нисмо очекивали да ће тај број бити тако велики”, рекао је “Зидојче цајтунгу” коаутор студије Кристоф Заферлинг, који је анализирао личне фајлове Министарства. Фашистичка мрежа затворила је редове, што је омогућило њеним члановима међусобну заштиту пред лицем правде, наводи се у студији, што доприноси објашњењу зашто је тако мало нацистичких ратних злочинаца

Познати јеврејски осветник Јозеф Хармац, који је преживио холокауст и организовао један од највећих напада Јевреја на бивше нацистичке мучитеље, умро је у 91. години. Његов син Ронел Хармац, потврдио је да је Хармац умро јуче. Хармац је један од неколицине преосталих јеврејских “Осветника” који су извршили масовно тровање бивших официра СС у америчком логору за ратне заробљенике 1946. године, када се разбољело више од 2.200 Нијемаца, али нико није умро. Хармац, који је рођен у Литванији и којем је током холокауста побијена скоро цијела породица, бранио је у изјави агенцији АП прошлог мјесеца поступке своје групе Накам /на хебрејском “освета”/. “Није нам било јасно зашто не може да дође

У Базилици срца Исусовог у Загребу у суботу у 17 сати заказана је миса задушница за “35 хрватских мученика, високих часника, генерала и пуковника Хрватске војске НДХ”, стоји у лецима којима се позива на тај догађај. Како се наводи портал “Индекс”, реч је о високим часницима који су у јесен 1945. године погубљени као ратни злочинци. Миса се не спомиње на интернет страници жупе, а одговор на телефонске позиве није било могуће добити, наводи тај портал. “Антифашистички Вјесник” је истражио ко су неки од споменутих усташких часника за које је заказана миса. Усташки генерал Антун Нардели заповедао је усташким снагама у источној Босни. Забележено је да је својим војницима наредио: “!Све што хода на две ноге убијте, а све што хода

Тужилаштво сумњичи судију да је попустљив према бившем припаднику СС трупа, оптуженом за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе Од нашег дописника Франкфурт, Хајделберг – Наставак неколико пута одлаганог суђења Хуберту Зафкеу (95), једном од припадника СС трупа који је радио као болничар у нацистичком концентрационом логору Аушвиц, покренуло је у Немачкој расправу о томе зашто се толико деценија чекало на ове процесе, да ли су оптуженици у тако позним годинама уопште способни за суђење и да ли судије намерно одуговлаче процесе „последњим живим нацистима”. Зафке је пред судом у североисточном немачком граду Нојбранденбургу оптужен за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Сада старац у колицима на почетку Другог светског

Бивши болничар из нацистичког концентрационог логора Аушвиц Хуберт Зафке оптужен је данас пред судом у Њемачкој за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Зафке /95/ био је болничар у Аушвицу од 15. августа до 14. септембра 1944. године. Током тих мјесец дана, најмање 14 депортационих вагона стигло је у камп из мјеста попут Лиона, Беча или холандског Вестерборка. Из канцеларије државног тужиоца наводе да бивши болничар није оптужен за учешће у убиствима, већ да је знао за функцију логора као установе за масовна убиства. “Придруживањем организационој структури, он је свјесно учествовао, па чак и убрзавао одлазак у смрт више хиљада људи”, истиче се у саопштењу тужилаштва. Суђење, које се врши

Унaтoч скaндaлoзнoм филму o Jaсeнoвцу, Mинистaрствo културe и хрвaтскa aмбaсaдa у Пoљскoj пoдржaли су гoстoвaњe прeдстaвe Jaкoвa Сeдлaрa o Aни Фрaнк нa јеврејском фeстивaлу у Вaршaви На ХTВ-oвим Виjeстимa из културe oбjaвљeнo je 30. августа кaкo je дaн рaниje прeдстaвa зaгрeбaчкoг Грaдскoг позоришта Tрeшњa o Aни Фрaнк гoстoвaлa нa фeстивaлу јеврејске културe Singer’s Warsaw кojи oргaнизује пoљскa Shalom фoндaциja. Гoстoвaњe прeдстaвe o Aни Фрaнк, чиjи je диo и дoкумeнтaрaц у кojeм сe пojaвљуje Брaнкo Лустиг, прeживjeли лoгoрaш Bergen-Belsena, кoнцлoгoрa у кojeм je Aнa Фрaнк умрлa, нa јеврејском фeстивaлу нe би билo нимaлo чуднo дa њeзин aутoр ниje Jaкoв Сeдлaр, твoрaц дoкумeнтaрнoг филмa ‘Jaсeнoвaц – истинa’, oпaснoг историјског фaлсификaтa кojи умaњуje и нeгирa

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора. Споменик се налази испред Основне школе “19. април”, а симболично откривање споменика обавили су начелник општине Дервента Милорад Симић, предсједник Општинске организације СУБНОР-а Борислав Прерадовић, предсједник Удружења “Јосип Броз Tито” Мирко Џеба, учесник НОР-а Спасоје Ђенић и мјештанин Ристо Ћебеђија, који је учествовао и у акцији првобитне изградње споменика. Начелник Симић је положио вијенац испред обновљеног споменика, али и споменика који је подигнут за погинуле у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. “Tо су два споменика, један за жртве рата 1941-1945 и оне који су се оборили против фашиста, и други споменик за погинуле који

У дервентској мјесној заједници Агићи данас ће бити откривен обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора, најављено је из Општинске организације СУБНОР-а. Споменик се налази испред Основне школе “19. април”, а свечаност откривања је у 17.00 часова. Из СУБНОР-а су саопштили да су 9. септембра 1944. године јединице Народноослободилачке војске на два дана ослободиле Дервенту, али су се пред налетом непријатеља морале повући, те да је откривање споменика и у знаку прославе првог дана ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату. Обнављање овог и других споменика НОР-а резултат је активности Општинске организације СУБНОР-а, али и разумијевања локалне власти на челу са начелником општине Милорадом Симићем. Извор: СРНА

Жена стара 92 године, која је радила као радио-оператерка у нацистичком логору смрти Аушвиц, проглашена је физички неспособном да јој се суди по оптужници за саучесништво у убиствима 260.000 људи. Суд у Килу саопштио је данас да је жена, идентификована само као Хелма М., скоро слијепа и глува те да је због тешке болести ове године физички, ментално и емотивно неспособна за суђење. Портпарол суда саопштио је да су судије закључиле да жена “не испуњава основне услове за учешће у дугом суђењу”. Њемачка је 2011. године осудила чувара из логора смрти Собибор, Џона Демјањука, а ове године и бившег чувару из Аушвица Рајнхолда Ханинга, који има 94 године. Ханингу је