Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа. По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би

Виши суд у Панчеву недавно је рехабилитовао Зорку Рокнић Крагић која је 1944. године без судске одлуке стрељана у Великом Бечкереку због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче Вршац – И када је послератна власт извршила најтежу казну над Вршчанком Зорком Рокнић Крагић (1914–1944), професорком књижевности (члан КПЈ од 1940. године), због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче (1902–1942), учинила је то „у име народа”, баш као и 10. новембра, 72 године касније, приликом доношења првостепене одлуке у Вишем суду у Панчеву о  рехабилитацији ове Вршчанке. „Виши суд у Панчеву, дана 10. 11. 2016. године, јавно је објавио решење којим је усвојен захтев предлагача Драгана Крагића из Вршца и по

Нови захтеви заинтересованих страна у поступку рехабилитације Милана Недића, ратног премијера Србије. Суд треба накнадно да одлучи о овом питању Савез јеврејских општина, Јеврејска општина Београд и Субнор тражили су да се укључе у поступак рехабилитације премијера Србије током немачке окупације Милана Недића. Суд ће о овоме накнадно одлучити и обавестити заинтересоване странке, изјавила је Анђелка Опачић, судија у овом поступку пред Вишим судом у Београду. И Више јавно тужилаштво тражило је увид у документацију, пре одлуке да ли ће учешће тражити и држава. Овом предлогу оштро се супротставио заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић, истакавши да је поступак, по Закону о рехабилитацији из 2006, једностраначки: – Било је сличних предлога

Немачко гробље на делу војног аеродрома Голубовци и даље изазива бурне реакције. Да се не замери НАТО, држава пристала да понижава потомке убијених Подгорица – Шездесет четири гробнице за припаднике злогласне СС “Принц Еуген” дивизије која је сејала смрт по Пиви, Велици и другим црногорским местима, смештене на делу војног аеродрома у Голубовцима надомак Подгорице, жестоко су поделиле Црногорце. Посебно оне чије кости предака чаме у бројним јамама и другим стратиштима чекајући да буду достојно сахрањене. – Сваки човек има право на гроб и гробови не би требали да су било коме непријатељи, али нама сметају двоструки аршини у којима актуелни режим не дозвољава право на гроб и обележје за

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић присуствовао је данас прослави 72 године од ослобођења Косовске Митровице у Другом свјетском рату. Свечаности, која је одржана у Митровачком двору, присуствовали су представници српских институција, јавних установа и предузећа, те бројни гости. “Ово је прилика да се присетимо стотина хиљада наших сународника који су животе уградили у слободу Косовске Митровице, Космета и целе Србије. Пут који су они трасирали наставиле су генерације после рата, а тај пут морамо наставити и ми, поносни што смо као Срби били на страни антифашиста”, рекао је Ђурић. Он је подсјетио да је управо надомак Косовске Митровице почетком Другог свјетског рата основана злогласна СС

“Новости” први пут објављују ко је био на списку наших емиграната у СССР после Другог светског рата. Око 5.000 људи побегло на Исток. Најпознатији емигрант био је генерал Перо Попивода, носилац Споменице Осим западне, бивша Југославија је имала и источну емиграцију, о којој се, због информационе блокаде која је владала током Хладног рата, до данас знало врло мало. Као и голооточане, и источне емигранте, посебно оне у Совјетском Савезу, Удба је пратила све до распада земље, крајем осамдесетих. Од 4.928 Југословена који су остали у земљама Варшавског пакта или су тамо пребегли после Резолуције ИБ, њих 628 се одлучило на живот у СССР. Била је то ондашња емигрантска елита –

Представници власти Горњег Милановца данас су са представницима Амбасаде САД у Србији и ратног ваздухопловства САД положили вијенце на спомен-обиљежје у Прањанима као знак сјећања на спасавање 500 савезничких, углавном америчких пилота у Другом свјетском рату. У акцији спашавања пилота, која је у историји забиљежена као “Мисија Халијард”, у периоду од августа 1944. године до фебруара 1945. године евакуисано је 500 пилота у базу у Бари у Италији. Оборени пилоти, које је локално становништво и припадници Краљевске војске у отаџбини скривало на простору од Ивањице, Ариља, Златибора, Гуче, Београда до источне Србије и села у западној Румунији, евакуисани су када је успостављен ваздушни мост Прањани-Бари. У првом лету у Италију