Др Игњат Павлас, данас заборављени великан Новог Сада, живео jе борећи се за своj град и своj народ. На данашњи дан цену те борбе jе платио своjим животом. Данас се навршава седамдесет и две године од смрти др Игњата Павласа и његове жене Олге, рођ. Козjак. Убиjени су у току Рациjе у Новом Саду, одржане у време окупациjе, од 21. до  23. jануара 1942. године. Др Павлас jе у свом срцу носио Србе и Србиjу. Живот jе посветио напретку свог народа и свог града, Новог Сада. Србиjа му се до данас ниjе на прави начин одужила. Нека оваj текст буде мали доприност томе, као и моj лични допринос, jер jе

Нови Сад – У Чуругу је јуче обележена 75. годишњица Рације, злочина који су мађарски фашисти започели у том месту 4. јануара 1942. и у коме је све до пред крај тог месеца у читавој јужној Бачкој на сурови начин убијено око четири хиљаде Срба, Јевреја, Рома. Тај злочин, како је то истакао митрополит СПЦ Порфирије у својој беседи након парастоса невиним жртвама, учинили су они који заправо нису људи, не припадају неком народу и цркви, већ су „зверови”. Митрополит је парастос служио у чурушкој Цркви Вазнесења Господњег, у присуству владике бачког Иринеја, свештенства, представника АП Војводине, општине Жабаљ, града Новог Сада и грађана, којима је поручио да се нису

Док подносилац захтева за рехабилитацију тврди да не постоји ниједан доказ да је некадашњи командант Горске гарде починио било какав злочин, тужилац се противи рехабилитацији позивајући се на одлуку Државне комисије за утврђивање злочина окупатора у Другом светском рату Ваљево – Своју одлуку по захтеву за рехабилитацију Николе Калабића, некадашње команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини, који је поднела Калабићева унука Ваљевка Весна Калабић, судија Вишег суда у Ваљеву Драган Обрадовић саопштиће 5. јануара 2017. Али, по ономе што је у завршним речима саопштено на рочишту, посао му неће бити нимало лак. Док је предлагач преко свог пуномоћника тражио рехабилитацију, тужилац се том предлогу успротивио, позивајући се на одредбе

Сваке године обележава се 16. децембар као сећање на 1942. годину и наредбу Хајнриха Химлера за систематско уништавање Рома Јабука код Панчева – Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату обележен је државном комеморативном свечаношћу у Спомен-комплексу „Стратиште” недалеко од села Јабука код Панчева, месту на којем је стрељано и сахрањено око 12.000 Рома, Срба и Јевреја, жртава нацистичког терора. Венце на споменик „Бразде” положили су и почаст жртвама одали представници Владе Републике Србије, Војске Србије, града Панчева, Националног савета ромске националне мањине, Канцеларије за људска и мањинска права, дипломатског кора, мисије ОЕБС-а, потомци жртава, удружења и грађани. Сваке године обележава се 16. децембар као сећање на

Историчар Дејан Ристић тврди да је Адолф Хитлер лично наредио спаљивање библиотеке на Косанчићевом венцу до темеља Наредбу да се Народна библиотека на Косанчићевом венцу спали до темеља издао је лично Адолф Хитлер! Вођа Трећег рајха свесно је планирао да уништи нашу најзначајнију установу културе, зато што је чувала вишевековни идентитетски код српског народа! До ових сазнања дошао је историчар Дејан Ристић, током петогодишњих истраживања, које је преточио у књигу “Кућа несагоривих речи – Народна библиотека Србије 1838-1941”. Аутор је, такође, утврдио тачан датум и место оснивања Народне библиотеке и представио најзначајније личности и догађаје који су обележили први век њеног рада. Посебну пажњу посветио је делимичном страдању библиотечког фонда

Пре тачно 70 година комунистички режим донео је први закон о национализацији приватних предузећа. Приватна својина у Југославији практично је нестала као друштвени фактор. Седам деценија касније велика неправда још није исправљена. Да ли ће икада бити? Маршалова порука „Туђе нећемо, своје не дамо“ можда је постала мото слободарскеборбе југословенских народа, и својевремено добила споменик на Вису, где је и одржан историјски говор оца народа и народности 12. септембра 1944, али не и крилатицапослератних закона тадашње државе. Како другачије објаснити одлуку ФНРЈ о одузимању имовине својим грађанима кроз аграрну реформу и колонизацију  (тј. Насељавање), секвестрацију, национализацију, конфискацију или губљење држављанства које је аутоматски значило и губитак имовине… Држава је тада присвојила и поседе цркава, манастира, задужбина… предуг је списак. Као што

Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа. По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би