Sećanje na komandira 104. borbene eskadrile Borivoja Markovića Farmu i sudbinu vazduhoplovaca branilaca Beograda Neki ljudi ulaze u istoriju na velika vrata, drugi takođe dobiju svoje mesto, ali ulaze “s leđa”, zapamćeni po zlu, lopovluku i političarenju, a treće istorija ne bi nikad zabeležila, iako su velikani i patriote u svakom pogledu. Da bismo sačuvali sećanje na prave, velike uzore, brinu retki entuzijasti, koji ne daju da ugasnu pripovesti o podvizima, herojstvu i patriotizmu naših predaka. Verovatno se nikada neće saznati zašto je Borivoje Marković, stasiti pilot lovac i komandir 104. eskadrile Šestog lovačkog puka Vazduhoplovstva Vojske Kraljevine Jugoslavije dobio neobični nadimak – Farma. Ono što se zasigurno zna jeste

Dr Ignjat Pavlas, danas zaboravljeni velikan Novog Sada, živeo je boreći se za svoj grad i svoj narod. Na današnji dan cenu te borbe je platio svojim životom. Danas se navršava sedamdeset i dve godine od smrti dr Ignjata Pavlasa i njegove žene Olge, rođ. Kozjak. Ubijeni su u toku Racije u Novom Sadu, održane u vreme okupacije, od 21. do  23. januara 1942. godine. Dr Pavlas je u svom srcu nosio Srbe i Srbiju. Жivot je posvetio napretku svog naroda i svog grada, Novog Sada. Srbija mu se do danas nije na pravi način odužila. Neka ovaj tekst bude mali doprinost tome, kao i moj lični doprinos, jer je

Novi Sad – U Čurugu je juče obeležena 75. godišnjica Racije, zločina koji su mađarski fašisti započeli u tom mestu 4. januara 1942. i u kome je sve do pred kraj tog meseca u čitavoj južnoj Bačkoj na surovi način ubijeno oko četiri hiljade Srba, Jevreja, Roma. Taj zločin, kako je to istakao mitropolit SPC Porfirije u svojoj besedi nakon parastosa nevinim žrtvama, učinili su oni koji zapravo nisu ljudi, ne pripadaju nekom narodu i crkvi, već su „zverovi”. Mitropolit je parastos služio u čuruškoj Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vladike bačkog Irineja, sveštenstva, predstavnika AP Vojvodine, opštine Жabalj, grada Novog Sada i građana, kojima je poručio da se nisu

Dok podnosilac zahteva za rehabilitaciju tvrdi da ne postoji nijedan dokaz da je nekadašnji komandant Gorske garde počinio bilo kakav zločin, tužilac se protivi rehabilitaciji pozivajući se na odluku Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Drugom svetskom ratu Valjevo – Svoju odluku po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnje komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini, koji je podnela Kalabićeva unuka Valjevka Vesna Kalabić, sudija Višeg suda u Valjevu Dragan Obradović saopštiće 5. januara 2017. Ali, po onome što je u završnim rečima saopšteno na ročištu, posao mu neće biti nimalo lak. Dok je predlagač preko svog punomoćnika tražio rehabilitaciju, tužilac se tom predlogu usprotivio, pozivajući se na odredbe

Svake godine obeležava se 16. decembar kao sećanje na 1942. godinu i naredbu Hajnriha Himlera za sistematsko uništavanje Roma Jabuka kod Pančeva – Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležen je državnom komemorativnom svečanošću u Spomen-kompleksu „Stratište” nedaleko od sela Jabuka kod Pančeva, mestu na kojem je streljano i sahranjeno oko 12.000 Roma, Srba i Jevreja, žrtava nacističkog terora. Vence na spomenik „Brazde” položili su i počast žrtvama odali predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije, grada Pančeva, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, diplomatskog kora, misije OEBS-a, potomci žrtava, udruženja i građani. Svake godine obeležava se 16. decembar kao sećanje na

Istoričar Dejan Ristić tvrdi da je Adolf Hitler lično naredio spaljivanje biblioteke na Kosančićevom vencu do temelja Naredbu da se Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu spali do temelja izdao je lično Adolf Hitler! Vođa Trećeg rajha svesno je planirao da uništi našu najznačajniju ustanovu kulture, zato što je čuvala viševekovni identitetski kod srpskog naroda! Do ovih saznanja došao je istoričar Dejan Ristić, tokom petogodišnjih istraživanja, koje je pretočio u knjigu “Kuća nesagorivih reči – Narodna biblioteka Srbije 1838-1941”. Autor je, takođe, utvrdio tačan datum i mesto osnivanja Narodne biblioteke i predstavio najznačajnije ličnosti i događaje koji su obeležili prvi vek njenog rada. Posebnu pažnju posvetio je delimičnom stradanju bibliotečkog fonda

Pre tačno 70 godina komunistički režim doneo je prvi zakon o nacionalizaciji privatnih preduzeća. Privatna svojina u Jugoslaviji praktično je nestala kao društveni faktor. Sedam decenija kasnije velika nepravda još nije ispravljena. Da li će ikada biti? Maršalova poruka „Tuđe nećemo, svoje ne damo“ možda je postala moto slobodarskeborbe jugoslovenskih naroda, i svojevremeno dobila spomenik na Visu, gde je i održan istorijski govor oca naroda i narodnosti 12. septembra 1944, ali ne i krilaticaposleratnih zakona tadašnje države. Kako drugačije objasniti odluku FNRJ o oduzimanju imovine svojim građanima kroz agrarnu reformu i kolonizaciju  (tj. Naseljavanje), sekvestraciju, nacionalizaciju, konfiskaciju ili gubljenje državljanstva koje je automatski značilo i gubitak imovine… Država je tada prisvojila i posede crkava, manastira, zadužbina… predug je spisak. Kao što