fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

О, страшан је глас тих што под водом дремљу!

Др Игњат Павлас, данас заборављени великан Новог Сада, живео jе борећи се за своj град и своj народ. На данашњи дан цену те борбе jе платио своjим животом.

Др Игњат Павлас
Др Игњат Павлас

Данас се навршава седамдесет и две године од смрти др Игњата Павласа и његове жене Олге, рођ. Козjак. Убиjени су у току Рациjе у Новом Саду, одржане у време окупациjе, од 21. до  23. jануара 1942. године. Др Павлас jе у свом срцу носио Србе и Србиjу. Живот jе посветио напретку свог народа и свог града, Новог Сада. Србиjа му се до данас ниjе на прави начин одужила. Нека оваj текст буде мали доприност томе, као и моj лични допринос, jер jе др Игњат Павлас моj чукундеда.

Др Игњат Павлас jе рођен 6. jуна 1886. године у Горњем Михољцу, од оца Ивана и маjке Јулиане, рођ. Петровић. Његова будућа жена Олга jе рођена 1896. у Шиду, од оца Милана и маjке Јулке рођ. Стефановић. Захваљуjући Савезном извршном већу у Попису жртава рата 1941-1945. уписано jе да jе Игњат рођен у Доњем Милановцу, те сам од гђе Зите Јукић из Државног архива у Осиjеку добио његов извод из матичне књиге рођених, а за Олгу не постоjи, jер jе подручjе у коме су се књиге водиле за време рата било под влашћу усташа, коjе су књиге спалиле.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/ignjat-pavlas-2.jpg

Др Игњат Павлас са тазбином – породица Козjак у Шиду 1923. године

Игњат jе 1904. завршио Српску велику православну гимназиjу у Новом Саду, а затим права у Загребу и Будимпешти, где jе 1912. стекао академску титулу доктора права. Као jедан од наjугледниjих адвоката био jе потпредседник Српског народног одбора, коjи jе 1918. саопштио команданту немачких трупа да без плена напусти град. Потом се пробио до Београда на челу изасланства и од Врховне команде српске воjске затражио да српске jединице што пре уђу у Нови Сад. Заjедно са Јашом Томићем 9. новембра jе дочекао коњички ескадрон Воjислава Бугарског. Таj дан се данас слави као Дан ослобођења Новог Сада у Првом светском рату.

Др Павлас jе председавао Великом народном скупштином Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкоj и Барањи на коjоj jе 25. новембра Воjводина уjедињена са Краљевином Србиjом. Председавао jе и веслачким клубом Данубиус, а 12. септембра 1924. jе основао планинарско друштво Фрушка Гора. Уз то, био jе и jедан од утемељивача Соколског покрета у Србиjи.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/ignjat-pavlas-3.jpg

Игњат Павлас (у средини), старешина Соколске жупе Бачке, са соколским друштвом Чуруга

Последњи говор др павлас jе одржао 27. марта 1941. Говор jе био као и увек патриотски, подршка за демонстранте. Национално ангажовање му ниjе заборављено. Када jе током jануара 1942. отпочело хапшење и ликвидациjа српских патриота, под кринком борбе против комуниста, његово име се нашло на списку.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/ignjat-pavlas-4.jpg

Уjедињење Воjводине са Србиjом на коjоj jе насликан др Павлас као председаваjући

На данашњи дан, су тог крвавог петка 1942, моjи преци, стоjећи у реду за клање, нису могли да мирно слушаjу људске крике. Решили су да се приjаве и преко реда буду спроведени до рупе у леду кроз коjу су Новосађани бацани у залеђени Дунав. Том приликом др Павлас jе упитао: „Кажите ми име само jедног Мађара коjег су Срби убили, па убиjте онда и мене и све остале!“ Пошто одговор, наравно, ниjе добио, говори се да су му последње речи биле: „Убиjаjте, али, знаjте да ће се родити нова, снажниjа Југославиjа!“ Др Игњат Павлас и његова жена Олга су потом живи бачени испод леда.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/ignjat-pavlas-ilustracija-racija.jpg

 Неколико минута касниjе издата jе наредба да се прекине са покољем. Њих више ниjе било, као што нема ни њиховог гроба. Југославиjе више нема, а Србиjа, па и АП Воjводина, и даље заборављаjу свог великана.

Игњата и Олгу су надживели њихове маjке и ћерка Мирjана коjа jе била мучена у логору у Бачкоj Тополи и стерилисана у Берген-Белсену. Посинак Гавра Нецков jе страдао у Дахауу а моjоj породици су остале само њихове чашице за пиће. Кућа у коjоj су живели у Железничкоj 10 претворена jе у пошту. Искрено се надам да ће уз свесрдну помоћ Александра Вељића и Друштва за очување сећања на Холокауст као и других приjатеља ускоро бити подигнут споменик мом чукундеди. Први корак jе начињен и па сам за своjу инициjативу добио подршку Града Новог Сада. И након свега, молимо се и запамтимо:

Сећање jе споменик тврђи од камена. Ако смо људи, опростити морамо, заборавити не смемо!

Аутор: Јовица Буковала

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

НЕДЕЉКОВИЋ :Соколски старешина др. Игњат Павлас, жртва Новосадске рациjе 1942. године

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: