Недељковић: Соколски старешина др. Игњат Павлас, жртва Новосадске рације 1942 године

Игњат Павлас, Србин католик, рођен jе у Јамени 1886. Гимназиjу jе завршио у Новом Саду 1904. а Правни факултет у Будимпешти 1910.(1) Др. Игњат Павлас изабран jе 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.

На краjу Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своjу прву jавну седницу одржао jе 3. новембра 1918. у свечаноj сали Матице српске. Делегациjа Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио jе у свом стану у Београду 1918.  делегациjу Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стаjић и др Павлас). Истакао jе делегациjи да jе жеља владе Србиjе да се Воjводина прикључи Србиjи независно од Загреба. Др Павлас прихватио jе жељу српске владе, а Васа Стаjић био против (2). Ослобођење и свечани улазак српске воjске у Нови Сад новембра 1918. наjватрениjе су дочекали српски соколи. Павлас jе као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио  маjора Бугарског. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду  25. новембра 1918. изабран jе др. Игњат Павлас. Пошто jе завршено конституисање Скупштине, председавање jе преузео др. Игњат Павлас, коjи jе наjавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаjедињењу Краљевини Србиjи (3).

После Уjедињења посветио се раду у Савезу сокола. На чело Бачке соколске жупе долази 1921. и ту дужност обавља до 1941. а од 1930. до 1941. jе члан Старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославиjе. У Старешинству Савеза Сокола одговарао jе за Правни реферат и Организациjски одсек. Истовремено jе био и дугогодишњи члан Управе, а и неколико година председник „Данубиуса“, новосадског веслачког клуба. У Новом Саду био jе председник Савеза културних друштава (са 52 удружења). Соколска жупа обухватала jе око 80 друштава и чета (цела Бачка са малим делом Срема  на обронцима Фрушке горе). Жупа jе приредила 7 слетова. (4) Један од наjзначаjниjих слетова био jе VI жупски слет у Суботици. На VI жупском слету 8 и 9 jуна 1929. у Суботици било jе 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан jе дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено jе поздравило соколе. Поподне jе у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала jе своjу снагу обележаваjући десетогодишњицу настанка. (5) Као старешина соколске жупе др. Игњат Павлас присуствовао jе националним прославама као што jе откривање споменика краљу Петру I  код Хоргоша, недалеко од Суботице.

Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана jе седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу jе отворио старешина жупе Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас jе између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др. Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске …  Врхунац ове манифестациjе одиграо се пред палатом Бановине, где jе са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када jе одржана велика бакљада.

За време рациjе jануара 1942. из Соколског дома одведен jе са своjим броjним соколима на обалу Дунава и стрељан Др. Игњат Павлас са своjом супругом. (6)

Соколско друштво Београд  3 Звездара организовало jе одлазак на Фрушку Гору 23.jуна 2007. У групи су били соколи из соколских друштава Звездара и Матица  Београд , као председница Савеза Соко Србиjе Гордана Раjновић и њена заменица проф. Др. Габриjела Крагуjевић. Циљ путовања био jе Павласов чот, по виси други врх планине (531м). Име су дали планинари Новог Сада и воjводине због заслуга др. Игњата Павласа за оснивање и развоj планинарства Воjводине. Павлас jе био jедан од наjвиђениjих грађана Новог Сада са своjом супругом соколицом убиjен jе и у Дунав под лед бачен jануара 1942. Пошто ниjе имао гроба , планинари су на безименом врху подигли спомен пирамиду  и код власти регулисали да се таj врх и званично назове „Павласов чот“. Таj врх непрекидно више пута годишње (и по снегу) обилазе планинари. На почетку свечаности соколи су подно пирамиде запалили свеће. Затим jе професор универзитета др. Милан Бреберина, председник Планинарско-смучарског савеза Воjводине и инициjатор постављања овог знамења, говорио о заслугама Павласа. Истакао jе да jе Павлас био jедан од главних актера за присаjедињаваењ Воjводине Србиjи, инициjатор и организатор подизања два планинарска дома на Фрушкоj Гори и jедног на Руднику у Шумадиjи. (7)

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. А. Гава, Енциклопедиjа Физичке културе том II, Загреб 1977, стр. 17;

2. Васа Стаjић, „Моjе учешће у Југословенском Уjедињењу“, Споменица ослобођења Воjводине 1918, Нови Сад 1929, стр.159;

3. Др. Драго Његован, „Поводом 90. годишњице присаjедињења воjвођанских области краљевини Србиjи 1918.“, „Добровољачки гласник“, бр.31, Београд jун 2008, стр.46-47;

4. „Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, бр.23-24, Београд, децембар 2005, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, бр.15-16, децембар 2000. – фебруар 2001, Београд, стр.24;

5. Душан Цветковић, “Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007;

6. „Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, бр.23-24, Београд, децембар 2005, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, бр.15-16, децембар 2000. – фебруар 2001, Београд, стр.24;

7. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас “, „Око соколово“, 2007, Београд

Везане виjести:

У „Уjвидеку“ 1942, три дана после Светог Јована

ГОДИШЊИЦА „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“

Програм обележавања годишњице Новосадске рациjе

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа