О одлукама комисија за утврђивање ратних злочина у Другом светском рату, које се односе на Николу Калабића, у процесу за његову рехабилитацију говорио је историчар Бојан Димитријевић. – Наредно рочиште заказано за 27. април Ваљево – Никола Калабић је као резервни официр Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) био у саставу једине легитимне оружане силе Краљевине Југославије у окупираној и распарчаној држави од 1941. године. Он не може бити крив зато што није усвојио партизанску тактику борби коју је користио партизански покрет, а Калабићев став према партизанском покрету не може се назвати издајом, оценио је историчар др Бојан Димитријевић, током сведочења пред Вишим судом у Ваљеву, у наставку поступка по захтеву

Виши суд у Београду донео је одлуку у складу са Законом о рехабилитацији и Законом о ванпарничном поступку, који не познаје супротстављене странке. – Апелациони суд је својевремено уз исто образложење одбио захтев Субнора за учешће у поступку рехабилитације Драже Михаиловића Виши суд у Београду одбио је захтев Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд да буду укључени у поступак рехабилитације Милана Недића. Поступак рехабилитације Милана Недића води се по Закону о рехабилитацији и Закону о ванпарничном поступку који не познаје супротстављене странке, па самим тим ни институцију умешача који би ступио у парницу на страни неког од учесника у спору, наведено је у образложењу Вишег суда, уз закључак

Александар Недић Изненађен нападима удружења Јевреја. Разместио их је с православним крштеницама по Србији Милан Недић није крив за Холокауст, како тврде јеврејска удружења, и не постоји документ који га може повезати с прогоном и депортацијом јеврејског живља у Београду – тврди Александар Недић, праунук ратног премијера Србије и један од предлагача његове рехабилитације. – И не само што није одговоран, већ је и помогао оним Јеврејима којима је могао. Тако је 1.300 јеврејске деце, а према незваничним подацима и више од 2.000, између 1941. и 1943, са лажним православним крштеницама, склоњено у различите крајеве Србије. Најпознатија је Медлин Олбрајт, чији је отац пре рата био чешки дипломата у Београду.

Из “Књиге о Дражи” прочитајте други део чувеног меморандума др Живка Топаловића “Ситуација у Југославији маја 1944”. Између два дела народне револуције Већ од почетка 1943. године сви разумни Југословени били су забринути чињеницом да наша велика народна ослободилачка борба против окупатора иде све више ка опасној странпутици. […] Нестајало је све више народноослободилачког рата, а растао је у огромним размерама грађански рат. Борба се развијала и подела вршила на унутрашњим социјалним и политичким проблемима, око тога: какав ће бити будући економски и социјални поредак Југославије, какав њен унутрашњи политички и народносни уређај, каква њена међународна оријентација будућности после рата. Извесна снага Титовог покрета, организациона снага која га држи и

Хитлерово мишљење о словенским народима генерално није било добро, а у том анимозитету посебно су заузимали чак и Хрвати, који су током II светског рата формирали марионетску државу, савезника Трећег рајха. Књига “Хитлер’с Табле Талк” издата је још педесетих година, а 2000. доживела је реиздање. У питању је збирка монолога Адолфа Хитлера, као и разговора које је водио с блиским сарадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године.  Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама, пише магазин “Еxпресс”. Међу осталима, на неколико места спомиње Хрвате, и то у не нарочито ласкавом контексту. Иако никада није

Из “Књиге о Дражи” прочитајте одабране делове чувеног меморандума др Живка Топаловића “Ситуација у Југославији маја 1944.”. Напустио сам југословенску територију последњег дана маја 1944. године. Тада је стање било овако: Акција Немаца, недићеваца и љотићеваца против ђенерала Михаиловића Током месеца марта [1944] Немци су вршили гоњење одреда ђенерала Михаиловића на простору између градова Београда, Смедерева, Крагујевца и Чачка. Погинуло је или похватано око триста четника у заштитничким борбама, док су се главне снаге извукле ка западној и источној Србији. Непријатељу је задано много губитака. На железницама и транспортним камионима опљачкано је доста новог оружја. Очекивала се велика акција против свих трупа ђенерала Михаиловића у Србији. Недић и Љотић, и