Sudska rehabilitacija ne podrazumeva vraćanje imovine

Datum objave: petak, 3 februara, 2017
Veličina slova: A- A+

Agencija za restituciju prošle jeseni je predložila Ministarstvu pravde izmene zakona, kako bi bilo onemogućeno da počinioci ratnih zločina budu rehabilitovani samo zato što ne postoji potpis ili pečat na nekom od dokumenata sa suđenja

Strahinja Sekulić (Foto Z. Anastasijević)
Strahinja Sekulić (Foto Z. Anastasijević)

Pripadnici okupacionih snaga čija je imovina konfiskovana posle Drugog svetskog rata, kao i njihovi potomci, ne mogu da se nadaju da će im oduzeto biti vraćeno, stav je Agencije za restituciju.

Zakon o restituciji propisuje da kuće, stanovi ili zemljište ne mogu biti vraćeni čak i ako su nekadašnji pripadnici okupacionih snaga u međuvremenu sudski rehabilitovani.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, izjavio je za naš list da će upravo ovih dana biti odbijen zahtev za vraćanje imovine koji su podneli zakonski naslednici Andrije Maronića, načelnika Fruškogorskog sreza u Irigu tokom Drugog svetskog rata. Srem je tada bio u sastavu Nezavisne Države Hrvatske, tako da je Maronić bio jedan od njenih službenika. Na zahtev članova porodice on je rehabilitovan  2011. godine, odlukom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici jer je 1944. streljan bez pravičnog suđenja. O njegovoj sudbini  odlučivao je Vojni sud, a Maronić nije imao priliku da se brani, navedeno je u rešenju o rehabilitaciji.

Maroniću je konfiskovana celokupna pokretna i nepokretna imovina.

U sudskom rešenju o rehabilitaciji, u koje je „Politika” imala uvid, navedene su izjave svedoka koji su tvrdili da Andrija Maronić nikada nije nosio uniformu, pa čak i da je na svom salašu skrivao partizane. Osim toga, u ovom dokumentu je navedeno i da je Maronić prešao u pravoslavnu veru 1924. godine. Takođe, svedoci tvrde da je na početku rata uhapšen i poslat u Jasenovac odakle je pušten posle intervencije sinovca Ivice Maronića, jednog od funkcionera NDH. Posle toga postavljen je za načelnika Fruškogorskog sreza u Irigu.

Međutim, presuda Vojnog suda iz 1944, koja je takođe dostavljena našoj redakciji, stvara drugačiju sliku o ulozi Andrije Maronića u Drugom svetskom ratu. U ovom dokumentu je navedeno da je „kao član ustaškog pokreta i poverljiva ličnost u terorističkom aparatu okupatora” odgovoran za smrt 22 ljudi koji su obešeni zbog sumnje da sarađuju sa partizanima. Naime, kako piše u presudi, Maronić je učestvovao u saslušavanju devojaka koje su se „nedozvoljeno sastajale”, a sa kojima se „grubo i nedozvoljeno ponašao”, piše između ostalog u ovom dokumentu.

Strahinja Sekulić objašnjava za „Politiku” da se u Agenciji striktno pridržavaju Zakona o restituciji i da nije na njima da procenjuju ulogu određenih ličnosti i izjave svedoka.

On naglašava da rehabilitacija i restitucija nisu ukršteni procesi, odnosno da sudska rehabilitacija ne podrazumeva donošenje odluke o vraćanju imovine.

– Agencija za restituciju prošle jeseni je predložila Ministarstvu pravde izmene Zakona o rehabilitaciji kako bi bilo onemogućeno da direktni počinioci ratnih zločina u Drugom svetskom ratu budu sudski rehabilitovani. Tako bi bilo sprečeno da osobe koje su počinile ubistva tokom rata budu rehabilitovane zato što ne postoji potpis ili pečat na nekom od dokumenata sa suđenja. Međutim, ministarstvo još nije pokrenulo inicijativu za izmenu ovih zakonskih odredbi – izjavio je Sekulić za naš list.

Agencija može i tokom trajanja postupka nečije rehabilitacije da donese odluku o tome da njegovim naslednicima neće biti vraćena imovina. Najpoznatiji je slučaj Milana Nedića, čija rehabilitacija još nije okončana. Uprkos tome, Agencija je sredinom prošle godine odlučila da potomci predsednika kvislinške vlade Srbije ne mogu da računaju na njegovu nekadašnju imovinu.

U obrazloženju piše da je Nedić i na najvišu funkciju u civilnoj vlasti postavljen isključivo od nemačkih vlasti, a obavljao je skoro do kraja Drugog svetskog rata, tačnije do 4. oktobra 1944. godine.

„Samim činom prihvatanja tako značajne funkcije, i uz podršku i saglasnost okupatora, a pre svega ostajanjem na visokoj funkciji do kraja okupacije i činjenice da je mogao da je obavlja isključivo pod uslovima i kriterijumima koje je postavljao okupator, Nedić je predstavljao pripadnika okupacionih snaga. Samim tim njegovi naslednici nemaju zakonskog osnova za povraćaj imovine”, navedeno je u ovom rešenju Agencije za restitucije.

Zanimljiv je i slučaj Vesne Dragojević, unuke Nikole Kalabića,koja je  2013. godine podnela Višem sudu u Valjevu zahtev za njegovu rehabilitaciju. Unuka komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, koja je tokom ovog sudskog procesa promenila prezime u Kalabić, izjavila je da zahtev za rehabilitaciju podnosi i zbog restitucije. Ona je naglasila da želi da vrati u posed porodice parcelu od oko 1,3 hektara na Divčibarama. Ipak, zvaničan zahtev za povraćaj imovine još nije podnet. Što se tiče sudskog postupka za rehabilitaciju, odluka nije doneta 5. januara, kao što je ranije bilo najavljeno. Viši sud u Valjevu zakazao je novo ročište  za 9. februar.

Autor: Jelena Popadić

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Bela kuća pohvalila Srbiju zbog vraćanja imovine žrtava …

intenziviran rad na zakonu o vraćanju jevrejske imovine

Imovina Jevrejima – na jesen | Jadovno 1941.


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top