Поводом годишњице пуча од 27. марта Недељник ће у наредним данима објављивати ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића 27. март 1941. Јутро је. У загребачкој војној команди генерал Петар Недељковић од Симовића, из Београда, добија наређење да кнеза Павла врати у Загреб. Одмах, он аутомобилом жури према Брежицама како би стигао воз којим кнез путује на своје имање Брдо код Крања. Са генералом је и војни свештеник Милутин Арсић. У Запрежићу успевају да га сустигну. Генерал се извињава кнезу и каже му да мора да се врати. “Зар не могу на Брдо?”, пита кнез Павле. Добија одречан одговор и

Данас се навршава 76 година од војног пуча којим је група официра Југословенске војске на челу са генералом Војног Ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацила са власти трочлано краљевско намјесништво и владу Цветковић-Мачек. Влада Цветковић-Мачек је 25. марта 1941. у Бечу потписала протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Два дана касније 27. марта 1941. на београдске улице су изашле хиљаде демонстраната узвикујући и носећи пароле “Боље рат него пакт”, “Боље гроб него роб” и “Нећемо савез са окупатором”. Организатори пуча предали су власт малољетном краљу Петру Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао генерал Душан Симовић, а за потпредсједника владе именован је академик Слободан Јовановић. Тај дан се сматра

Ко је све, и како, припремао државни удар против кнеза Павла Карађорђевића, у пролеће 1941. Значајна дешавања у историји једног народа, врло често, неопходно је наново процењивати и оцењивати. Поготову ако се последице тих догађаја осете тек много, много година касније. Такав је неоспорно случај и пуч у Краљевини Југославији који се догодио 27. марта 1941. године. Исправно разјашњење појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје. Неколико десетина књига је објављено на ову тему, што у земљи, што у дијаспори, и оне су углавном противречне. Једну групу аутора чинили су пучисти и њихови симпатизери, који су бранили своју улогу и релативизовали

У Фочи је одржано гусларско вече “Крст и мач” посвећено попу Радојици Перишићу из Гацка који је 1941. године водио херцеговачки устанак против фашизма. На концерту у Градском позоришту синоћ је наступило 18 гуслара и двојничара из Црне Горе и Републике Српске, односно из Никшића, Плужина, Требиња, Гацка, Фоче и Источног Сарајева. Народни гуслар Славко Горановић назвао је концерт “историјским дружењем уз струне гусала”, чији је циљ да се не препусте забораву витезови попут Перишића. “Ријеч је о човјеку који је у мантији, након великог српског страдања у Коритима од усташа, подигао устанак 6. јуна 1941. године. Као свештено лице покренуо је народ и повео га за собом. Да њега

У поступку рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, сведочиће и проф. др Милан Ристовић, кога је предложила Јеврејска општина Београд У поступку рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, сведочиће и проф. др Милан Ристовић, кога је предложила Јеврејска општина Београд (ЈОБ). Мада је Виши суд у Београду одбио захтев ЈОБ и Савеза јеврејских општина Србије да буду умешачи, јер је у питању једностраначки поступак, прихваћен је њихов предлог да се чује и другачије виђење историје. Проф. Ристовић је угледни историчар, шеф Катедре за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. Према речима Зорана Наумовића, правног заступника ЈОБ, суд има могућност да прибавља

Недић је сматрао да је за неопходно да се Михаиловић пребаци на територију БиХ и организује борбу против усташа Пише: Др Бојан Димитријевић Др Бојан Димитријевић је рођен 1968. у Београду. Дипломирао је 1994. и магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941–1945. Докторирао је на Новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била Југословенска народна армија 1945–1954. Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Од марта 2003. до априла 2004. био је саветник министра одбране, а од 2006. године био је саветник за војна питања тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Објавио је више монографија

Како су Немци стрељали четничког мајора Александра Мишића, у децембру 1941. Испред куће у Струганику, у којој је био домаћин генералу, пред Немцима рекао: “Ја сам Дража” Четнички покрет Драже Михаиловића или Југословенска војска у отаџбини, како је званично називан, био је и остао један од најконтроверзнијих појава у Другом светском рату, не само српске, односно југословенске, већ и европске историје. Целокупна судбина ових војних формација донекле подсећа на све оно што смо као национални колективитет преживели, а можда још преживљавамо у овом суморном модерном добу које нам ни најмање није наклоњено. Готово пола века, из идеолошких и себичних разлога ратног победника, који је писао своју историју, истина о четницима

У Дражевини код Вишеграда данас је обиљежена 71 година од хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића. Свештеници Дабробосанске епархије служили су помен испред Манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци, гдје су припадници Озне 13. марта 1946. године ухапсили Михаиловића и стријељали његове пратиоце. Помену је присуствовало више од 200 припадника равногорских покрета из Републике Српске, Србије и Црне Горе, који су положили цвијеће на централни споменик српским борцима на тргу у Вишеграду и на споменик Михаиловићу у Дражевини. Војвода Славко Алексић каже да су се окупили данас у Дражевини да би одали почаст Михаиловићу и његовој војсци и “наставили борбу за истину и правду”. – Овдје смо

Равногорски Покрет Вишеград Браћо Срби и сестре Српкиње, равногорци, поштоваоци и симпатизери равногорског покрета и равногорске идеје. Позивамо Вас да дођете 13.март 2015 г. на годишњицу хапшења ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. На том локалитету ухваћен је ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Мучким хватањем од стране озне убијени су чичини пратиоци Мајсторовић Никола, Васиљевић Драгиша и Ковач Благоје. Тим поводом као и сваке године Равногорски покрет Вишеград обиљежава тај дан битан за нашу историју, за нашу идеју за наш пут којим треба да идемо и да не заборавимо злодела оних који су се одрекли и Бога и свог Српског народа, своје славе, предака, историје и обичаја. Дођите да својом слогом и братском и