Dok podnosilac zahteva za rehabilitaciju tvrdi da ne postoji nijedan dokaz da je nekadašnji komandant Gorske garde počinio bilo kakav zločin, tužilac se protivi rehabilitaciji pozivajući se na odluku Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u Drugom svetskom ratu Valjevo – Svoju odluku po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnje komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini, koji je podnela Kalabićeva unuka Valjevka Vesna Kalabić, sudija Višeg suda u Valjevu Dragan Obradović saopštiće 5. januara 2017. Ali, po onome što je u završnim rečima saopšteno na ročištu, posao mu neće biti nimalo lak. Dok je predlagač preko svog punomoćnika tražio rehabilitaciju, tužilac se tom predlogu usprotivio, pozivajući se na odredbe

Svake godine obeležava se 16. decembar kao sećanje na 1942. godinu i naredbu Hajnriha Himlera za sistematsko uništavanje Roma Jabuka kod Pančeva – Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležen je državnom komemorativnom svečanošću u Spomen-kompleksu „Stratište” nedaleko od sela Jabuka kod Pančeva, mestu na kojem je streljano i sahranjeno oko 12.000 Roma, Srba i Jevreja, žrtava nacističkog terora. Vence na spomenik „Brazde” položili su i počast žrtvama odali predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije, grada Pančeva, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, diplomatskog kora, misije OEBS-a, potomci žrtava, udruženja i građani. Svake godine obeležava se 16. decembar kao sećanje na

Istoričar Dejan Ristić tvrdi da je Adolf Hitler lično naredio spaljivanje biblioteke na Kosančićevom vencu do temelja Naredbu da se Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu spali do temelja izdao je lično Adolf Hitler! Vođa Trećeg rajha svesno je planirao da uništi našu najznačajniju ustanovu kulture, zato što je čuvala viševekovni identitetski kod srpskog naroda! Do ovih saznanja došao je istoričar Dejan Ristić, tokom petogodišnjih istraživanja, koje je pretočio u knjigu „Kuća nesagorivih reči – Narodna biblioteka Srbije 1838-1941“. Autor je, takođe, utvrdio tačan datum i mesto osnivanja Narodne biblioteke i predstavio najznačajnije ličnosti i događaje koji su obeležili prvi vek njenog rada. Posebnu pažnju posvetio je delimičnom stradanju bibliotečkog fonda

Pre tačno 70 godina komunistički režim doneo je prvi zakon o nacionalizaciji privatnih preduzeća. Privatna svojina u Jugoslaviji praktično je nestala kao društveni faktor. Sedam decenija kasnije velika nepravda još nije ispravljena. Da li će ikada biti? Maršalova poruka „Tuđe nećemo, svoje ne damo“ možda je postala moto slobodarskeborbe jugoslovenskih naroda, i svojevremeno dobila spomenik na Visu, gde je i održan istorijski govor oca naroda i narodnosti 12. septembra 1944, ali ne i krilaticaposleratnih zakona tadašnje države. Kako drugačije objasniti odluku FNRJ o oduzimanju imovine svojim građanima kroz agrarnu reformu i kolonizaciju  (tj. Naseljavanje), sekvestraciju, nacionalizaciju, konfiskaciju ili gubljenje državljanstva koje je automatski značilo i gubitak imovine… Država je tada prisvojila i posede crkava, manastira, zadužbina… predug je spisak. Kao što

Četvrtog decembra se navršilo ravno 76 godina od stravičnog stradanja partizanske vojske u bici kod tadašnje bolnice u Prijepolju. Kao i prethodnih godina komunisti, njihova deca i unuci, namešteni u raznim organizacijama na čelu sa SUBNOR-om, obeležili su ovaj dan ponavljajući razne fraze i floskule o dobrim i lošim momcima, o borcima za slobodu i saradnicima okupatora, kojih smo se naslušali prethodnih decenija. Po prvi put teret organizacije ovog skupa na sebe je preuzela vlada Srbije. I lokalna vlast je, naravno, dala svoj doprinos. Predsednik SUBNOR-a prof. dr. Miodrag Zečević je pročitao referat u kom je prepričan ovaj događaj. Kao i svi dosadašnji ovakvi govori, ni ovaj mi ne bi

Viši sud u Pančevu nedavno je rehabilitovao Zorku Roknić Kragić koja je 1944. godine bez sudske odluke streljana u Velikom Bečkereku zbog izdaje narodnog heroja Жarka Zrenjanina Uče Vršac – I kada je posleratna vlast izvršila najtežu kaznu nad Vrščankom Zorkom Roknić Kragić (1914–1944), profesorkom književnosti (član KPJ od 1940. godine), zbog izdaje narodnog heroja Жarka Zrenjanina Uče (1902–1942), učinila je to „u ime naroda”, baš kao i 10. novembra, 72 godine kasnije, prilikom donošenja prvostepene odluke u Višem sudu u Pančevu o  rehabilitaciji ove Vrščanke. „Viši sud u Pančevu, dana 10. 11. 2016. godine, javno je objavio rešenje kojim je usvojen zahtev predlagača Dragana Kragića iz Vršca i po