arrow up
commons.wikimedia.org/Bundesarchiv, Bild 101I-164-0389-23A / Theodor Scheerer / CC-BY-SA 3.0

У Загребу миса за Хитлерове генерале

У Базилици срца Исусовог у Загребу у суботу у 17 сати заказана је миса задушница за „35 хрватских мученика, високих часника, генерала и пуковника Хрватске војске НДХ“, стоји у лецима којима се позива на тај догађај. Како се наводи портал „Индекс“, реч је о високим часницима који су у јесен 1945. године погубљени као ратни злочинци. Миса се не спомиње на интернет страници жупе, а одговор на телефонске позиве није било могуће добити, наводи тај портал. „Антифашистички Вјесник“ је истражио ко су неки од споменутих усташких часника за које је заказана миса. Усташки генерал Антун Нардели заповедао је усташким снагама у источној Босни. Забележено је да је својим војницима наредио: „!Све што хода на две ноге убијте, а све што хода

malaparte.jpg

Курцио Малапарте између ратовања и легенде

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Данашњи изглед концентрационог логора Аушвиц (Фото Спутњик)

Немачке судије попустљиве према особљу Аушвица

Тужилаштво сумњичи судију да је попустљив према бившем припаднику СС трупа, оптуженом за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе Од нашег дописника Франкфурт, Хајделберг – Наставак неколико пута одлаганог суђења Хуберту Зафкеу (95), једном од припадника СС трупа који је радио као болничар у нацистичком концентрационом логору Аушвиц, покренуло је у Немачкој расправу о томе зашто се толико деценија чекало на ове процесе, да ли су оптуженици у тако позним годинама уопште способни за суђење и да ли судије намерно одуговлаче процесе „последњим живим нацистима”. Зафке је пред судом у североисточном немачком граду Нојбранденбургу оптужен за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Сада старац у колицима на почетку Другог светског

Споменик обешенима од окупатора у Београду о коме се врло мало зна!!!

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије. На жалост али овога нема у уџбеницима историје. На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год

Хуберт Зафке

Оптужбе против бившег болничара из Аушвица

Бивши болничар из нацистичког концентрационог логора Аушвиц Хуберт Зафке оптужен је данас пред судом у Њемачкој за саучесништво у убиству најмање 3.681 особе. Зафке /95/ био је болничар у Аушвицу од 15. августа до 14. септембра 1944. године. Током тих мјесец дана, најмање 14 депортационих вагона стигло је у камп из мјеста попут Лиона, Беча или холандског Вестерборка. Из канцеларије државног тужиоца наводе да бивши болничар није оптужен за учешће у убиствима, већ да је знао за функцију логора као установе за масовна убиства. „Придруживањем организационој структури, он је свјесно учествовао, па чак и убрзавао одлазак у смрт више хиљада људи“, истиче се у саопштењу тужилаштва. Суђење, које се врши

Двoрски рeдaтeљ – Jaкoв Сeдлaр Foto: Aнтo Maгзaн/ПИXСEЛЛ

Фaлсификaтoр мeђу нaрoдимa

Унaтoч скaндaлoзнoм филму o Jaсeнoвцу, Mинистaрствo културe и хрвaтскa aмбaсaдa у Пoљскoj пoдржaли су гoстoвaњe прeдстaвe Jaкoвa Сeдлaрa o Aни Фрaнк нa јеврејском фeстивaлу у Вaршaви На ХTВ-oвим Виjeстимa из културe oбjaвљeнo je 30. августа кaкo je дaн рaниje прeдстaвa зaгрeбaчкoг Грaдскoг позоришта Tрeшњa o Aни Фрaнк гoстoвaлa нa фeстивaлу јеврејске културe Singer’s Warsaw кojи oргaнизује пoљскa Shalom фoндaциja. Гoстoвaњe прeдстaвe o Aни Фрaнк, чиjи je диo и дoкумeнтaрaц у кojeм сe пojaвљуje Брaнкo Лустиг, прeживjeли лoгoрaш Bergen-Belsena, кoнцлoгoрa у кojeм je Aнa Фрaнк умрлa, нa јеврејском фeстивaлу нe би билo нимaлo чуднo дa њeзин aутoр ниje Jaкoв Сeдлaр, твoрaц дoкумeнтaрнoг филмa ‘Jaсeнoвaц – истинa’, oпaснoг историјског фaлсификaтa кojи умaњуje и нeгирa

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора

Откривен обновљен споменик у Агићима

У дервентској мјесној заједници Агићи откривен је обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора. Споменик се налази испред Основне школе „19. април“, а симболично откривање споменика обавили су начелник општине Дервента Милорад Симић, предсједник Општинске организације СУБНОР-а Борислав Прерадовић, предсједник Удружења „Јосип Броз Tито“ Мирко Џеба, учесник НОР-а Спасоје Ђенић и мјештанин Ристо Ћебеђија, који је учествовао и у акцији првобитне изградње споменика. Начелник Симић је положио вијенац испред обновљеног споменика, али и споменика који је подигнут за погинуле у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. „Tо су два споменика, један за жртве рата 1941-1945 и оне који су се оборили против фашиста, и други споменик за погинуле који

редсједник СУБНОР-а у Дервенти Борислав Прерадовић рекао је да ће ускоро бити завршена обнова споменичког комплекса у Агићима, јер је већ 11. септембра предвиђена прослава

Данас откривање обновљеног споменика у Агићима

У дервентској мјесној заједници Агићи данас ће бити откривен обновљени споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и жртвама фашистичког терора, најављено је из Општинске организације СУБНОР-а. Споменик се налази испред Основне школе „19. април“, а свечаност откривања је у 17.00 часова. Из СУБНОР-а су саопштили да су 9. септембра 1944. године јединице Народноослободилачке војске на два дана ослободиле Дервенту, али су се пред налетом непријатеља морале повући, те да је откривање споменика и у знаку прославе првог дана ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату. Обнављање овог и других споменика НОР-а резултат је активности Општинске организације СУБНОР-а, али и разумијевања локалне власти на челу са начелником општине Милорадом Симићем. Извор: СРНА

Место будућег споменика у селу Парцане

Споменик Парцанској бици

У току је изградња споменика Парцанској бици, вођеној од 19. до 22. септембра 1944. године између Расинско-топличке групе корпуса пуковника Драгутина Кесеровића и партизанске 2. пролетерске дивизије. Ова битка позната је и под називом Битка на Западној Морави, а одлучујући окршај одиграо се у селу Парцане, северно од Крушевца. Споменик је рад уметника Зорана Васиљковића. Прошле недеље је постављен постамент, а дан постављања споменика за сада није познат. Акцију подизања споменика организовала је група грађана из Сталаћа, Парцана, Милутовца и околине, а сви који желе да се помогну могу да се јаве Новици Милићевићу, преко Фејсбука или на телефон 062-88-98-720. Више о Парцанској бици можете прочитати овде. Извор: ПОГЛЕДИ  

Главна капија Аушвица (Фото: ANP)

Радио–оператерка из Аушвица неспособна за суђење

Жена стара 92 године, која је радила као радио-оператерка у нацистичком логору смрти Аушвиц, проглашена је физички неспособном да јој се суди по оптужници за саучесништво у убиствима 260.000 људи. Суд у Килу саопштио је данас да је жена, идентификована само као Хелма М., скоро слијепа и глува те да је због тешке болести ове године физички, ментално и емотивно неспособна за суђење. Портпарол суда саопштио је да су судије закључиле да жена „не испуњава основне услове за учешће у дугом суђењу“. Њемачка је 2011. године осудила чувара из логора смрти Собибор, Џона Демјањука, а ове године и бившег чувару из Аушвица Рајнхолда Ханинга, који има 94 године. Ханингу је

Плакат распеће српског народа у Другом свјетском рату

Београд: трибина на тему ,,Распеће српског народа у Другом светском рату“

Позивамо вас, да у среду, 14. септембра 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему „Распеће српског народа у Другом светском рату“. О овој теми говориће: мр Радован Пилиповић (Архив Српске Православне Цркве) Немања Девић (Српски академски клуб) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.  

Стојан Стојановић( први с десна) у војном логору (Фото: лична архива)

Најстарији Прокупчанин једини живи логораш у Топлици

Као подофицир Војске Краљевине Југославије, Стојан Стојановић је заробљен код Ниша 1941. године, одакле је депортован за Бугарску, а затим у Аустрију Прокупље – Стојан Стојановић из Прокупља, који за месец дана пуни сто година живота, важи за једног од најстаријих становника топличког краја и једини је живи логораш из Другог светског рата у Топлици. Упркос тешком животу у сиромаштву, али и страхотама рата које је преживео, Стојан је и даље виталан и свакога дана се може срести на најпознатијем прокупачком шеталишту Хисар, где са пријатељима препричава анегдоте из живота. Из брака са супругом Ружицом која је умрла пре пет година у 90. години има сина. Каже да су му

Предратни Ташмајдан

Монографија о Београду-забрањена пред Други светски рат

Београдске власти су, након протеста немачког дипломате, забраниле монографију Балканског института „Београд“, као и београдско издање листа „Политика“ у којем је Исидора Секулић ову монографију оценила као најбоље написану историју о српском народу. У јесен 1940. године изашла су из штампе три издања монографије “Београд”, српско-хрватско, француско и немачко. Енглеско издање било је до краја преведено и највећим делом већ сложено у штампарији У Београдској Општини је приређен пријем за домаћу и инострану штампу коју је поздравио председник општине Јеша Томић, а директор Балканског института Ратко Парежанин дао кратак експозе у коме је изложио како се радило на овом делу. Монографија је подељена представницима штампе, сваком на оном језику који

Муамер Зукорлић

Зукорлић: Бошњаци са својих стратишта не шаљу мржњу

Нови Пазар — Посланик БДЗС Муамер Зукорлић рекао је на манифестацији „Поход на Хаџет“, да Бошњаци са тог скупа не шаљу ни „најситнији атом мржње према другима“. Он је, први пут откако се одрекао функције санџачког муфтије и прешао у политичаре, предводио шетњу до новопазарског насеља Хаџет, где су партизани, под оптужницом да су сарађивали са окупатором, 1945. године стрељали Бошњаке. „Ових дана, месеци и година смо сведоци да сви народи на Балкану имају своја стратишта. Нажалост, већина окупљања на тим стратиштима се претварају у регрутацију мржње према другима. Ми то нећемо и сви наши скупови, попут овог, неће имати ни најсићушнији атом мржње“, казао је Зукорлић. У протестној шетњи

Урсула Хавербек Фото: Тањуг/АП

Неонацисткиња осуђена за негирање холокауста

Позната њемачка неонацисткиња Урсула Хавербек још једном је осуђена на затворску казну због негирања холокауста. Суд у Детмолду је осамдесетседмогодишњу Хавербекову осудио на осам мјесеци затвора, а она је изјавила да ће се жалити на пресуду. Хавербекова је у фебруару написала писмо градоначелнику Детмолда, када је почело суђење бившем чувару у логору Аушвиц, наводећи да је логор смрти био само „радни камп“ и називајући преживјеле „наводним свједоцима“. Она је била осуђена за негирање холокауста и 2015. године у вријеме када је вођен судски процес у граду Лунербургу против још једног чувара у Аушвицу. Осуђена је на десет мјесеци затвора, али је ослобођена након жалбеног поступка. Оба чувара су осуђена по

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.