Кријући се иза намере да читалаштву понуди поуздану и конкретну информацију, редакција „Обнове” заправо је сарађивала с окупатором Александар Стојановић Значајно место у садржају „Новог времена” имала је спортска рубрика, која је често објављивана на засебној страници и са раскошним илустрацијама. Овај лист редовно је објављивао редослед програма на радију, као и најаве културних и друштвених дешавања у Београду и унутрашњости. У највећем броју издања постојали су и мали огласи, као и „личне и породичне вести” – информације о веридбама, венчањима, сахранама, прославама крсних слава и слично – те читуље и помени. Неретко су објављивани и додатни културнообразовни садржаји, попут лекција немачког језика или популарних романа у наставцима. Анализом садржаја

Информације о стању на фронтовима и политичким приликама у деловима Европе које је окупирала Осовина биле су строго контролисане и често нису одговарале стању на терену Александар Стојановић Први уредник „Новог времена” био је Предраг Милојевић, бивши новинар „Политике” и шеф Централног прес­бироа. На месту уредника провео је мање од три месеца, јер се већ 3. августа, када је објављен 78. број листа, повукао из редакције. Милојевић (1901–1999) је припадао самом врху југословенског и светског новинарства, а његова блистава каријера потрајала је и у послератним деценијама. Био један од првих страних новинара који су разговарали са Адолфом Хитлером, а током каријере интервјуисао је и Мусолинија, Черчила, Чемберлена, извештавао са лица

Припадницима јеврејске и ромске националности или лицима која су у браку с њима било је забрањено издавање и штампање пропагандних књига и списа Александар Стојановић Молбе за издавање штампаних материјала требало је подносити Пропагандном одељењу „С” и уз њих приложити: име и адресу аутора, члански број код Новинарског удружења, име и адресу издавача, име и адресу штампарије. Припадницима јеврејске и ромске националности или лицима која су у браку са њима, било је забрањено издавање и штампање пропагандних књига и списа. „Службене новине” биле су званично гласило власти Савета комесара, а потом и Недићеве владе. Право уређивања и издавања овог листа имало је Министарство просвете. Првенствена функција „Службених новина” састојала се

Главни стуб пронемачке политике у области пропаганде и писане речи било је „Српско новинарско удружење”, основано средином септембра 1941. године Колаборационистичка управа у Србији – Савет комесара, а касније и Влада народног спаса – имала је обавезу да сопствену цензуру усклађује с инструкцијама и интересима окупатора, што је доприносило потпуној контроли над протоком информација и практично онемогућило легално објављивање и јавно циркулисање било каквих субверзивних садржаја. Одељење за пропаганду (Одељење државне пропаганде) образовано је после формирања владе Милана Недића, при Председништву Министарског савета. Одељење за пропаганду имало је важно и повлашћено место у хијерархији цивилних органа: примало је директне инструкције од председника колаборационистичке владе и окупатора, а на његовом челу

Од првог до последњег дана окупације Србије окупатор је настојао да контролише све информације које су јавно емитоване Александар Стојановић Александар Стојановић је научни сарадник Института за новију историју Србије. Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 2010, где је одбранио и докторску дисертацију „Идеје, друштвенополитички пројекти и пракса владе Милана Недића (1941–1944)”. Био је секретар редакције часописа „Токови историје” и члан уредништва часописа „Караџић: часопис за историју, етнологију, археологију и уметност”. Објавио је више од двадесет научних чланака и расправа и монографски зборник грађе „Српски цивилни/ културни план Владе Милана Недића”. Истраживачки се бави историјом колаборације, Другим светским ратом, историјом политичких идеја и покрета и међуратном

У Србији практично више не постоји Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, а до краја године са веб сајта Министарства правде биће скинут и списак са до сада идентификованих око 60.000 људи које су побили комунисти по завршетку Другог светског рата. – Комисија је угашена. Ионако је постојала само на папиру од 2012. и доласка на власт коалиције око Вучићевих напредњака. Беспарица није пресудан фактор. Ово је идеолошки потпуно конфузно време и владајућа гарнитура шаље различите поруке у зависности од процене колико може имати конкретне користи у датом тренутку. Чак ни из пијетета према жртвама, српске државнике не интересују тзв. пасја гробља црвеног терора, расута широм

У окупираној Србији, за време Другог светског рата, строго контролисана пропаганда величала је немачке победе на фронту, школски уџбеници били су цензурисани, а у Завод за преваспитавање омладине без пристанка родитеља одвођени су млади „заведени комунистичком идеологијом“ Рад Владе народног спаса Милана Недића у време Другог светског рата био је под  контролом окупационих немачких власти, органи квислиншке владе спроводили су уствари њихове наредбе и у свом деловању били зависни од њих. Ово се могло чути у готово сваком излагању на округлом столу „Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији 1941–1944. године – научни погледи“ одржаном јуче на Филозофском факултету у Београду. Учесници су говорили о раду Недићеве владе у