Kolaboracionistička štampa: Ubiti sve golubove pismonoše (1)

Datum objave: petak, 17 juna, 2016
Veličina slova: A- A+

Od prvog do poslednjeg dana okupacije Srbije okupator je nastojao da kontroliše sve informacije koje su javno emitovane

Aleksandar Stojanović
Aleksandar Stojanović

Aleksandar Stojanović

Aleksandar Stojanović je naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Diplomirao je na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2010, gde je odbranio i doktorsku disertaciju „Ideje, društvenopolitički projekti i praksa vlade Milana Nedića (1941–1944)”. Bio je sekretar redakcije časopisa „Tokovi istorije” i član uredništva časopisa „Karadžić: časopis za istoriju, etnologiju, arheologiju i umetnost”. Objavio je više od dvadeset naučnih članaka i rasprava i monografski zbornik građe „Srpski civilni/ kulturni plan Vlade Milana Nedića”. Istraživački se bavi istorijom kolaboracije, Drugim svetskim ratom, istorijom političkih ideja i pokreta i međuratnom desnicom. Sarađuje na izradi „Srpske enciklopedije” i honorarno predaje u gimnaziji „Ruđer Bošković” na IGCSE i IB programima.

Posle višemesečnog istraživanja, prvi put u srpskoj istoriografiji, kolaboracionistička štampa sagledana je u potpunosti i u celini pohranjena u digitalnom formatu. Na prvoj knjizi o kolaboracionističkoj štampi sarađivao je tim istoričara koji su činili dr Zoran Janjetović (naučni savetnik, INIS), dr Marijana Mraović (Vojni arhiv), dr Ljubinka Škodrić (Arhiv Srbije), dr Dragomir Bondžić (viši naučni saradnik, ISI), Nebojša Stambolija (ISI), Dejan Zec (INIS), Rade Ristanović (doktorand Univerziteta u Novom Sadu) i dr Aleksandar Stojanović, kao autor i priređivač.

Ratne okolnosti po svojoj prirodi nužno utiču na ograničavanje slobode javne reči i informisanja. Ratna propaganda predstavlja pojavu koja prati istoriju ratovanja do duboko u prošlost, ali su njeni puni potencijali ostvareni tek u 20. veku, s pojavom masovnih medija i povećanim mogućnostima vođenja psihološkog rata. Drugi svetski rat predstavljao je svojevrsnu prekretnicu u pogledu prirode i obima ratne propagande, koja je, u uslovima totalnog rata, i sama dobila totalni karakter. Na većini teritorija okupiranih od sila Osovine u Drugom svetskom ratu stanovništvo je bilo izloženo minuciozno organizovanoj ratnoj propagandi okupatora, te ideološkim i represivnim uticajima na slobodu izražavanja i izveštavanja, koje su okupatori ostvarivali uz pomoć kolaboracionističkih uprava. Okupirana Srbija u periodu od 1941. do 1944. godine ni u kojem pogledu nije bila izuzetak od ovog pravila.

Posle pobede u Aprilskom ratu, nacistička Nemačka je, protivno međunarodnom pravu, proglasila prestanak državno-pravnog subjektiviteta Kraljevine Jugoslavije i otpočela dug niz vojnih, političkih i ekonomskih aktivnosti čiji je krajnji cilj bila integracija „Jugoistoka” u Hitlerovu „Novu Evropu”, kao svojevrsni vid novog svetskog poretka. Srpski narod našao se u samom središtu ovog procesa i bio jedna od njegovih najvećih žrtava. Prekrajanjem granica, stotine hiljada Srba bile su izložene genocidu u NDH, na prostoru Kosova i Metohije i u oblastima pod bugarskom okupacijom, a „Srbijom” je proglašena teritorija pod upravom nemačkog Vojnog zapovednika u Srbiji. Na ovoj teritoriji, koja je, uz

 Nedeljni ilustrovani list „Kolo”
Nedeljni ilustrovani list
„Kolo” Foto iz knjige
„Kolaboracionistička štampa u
Srbiji 1941–1944”

određene izmene, grubo odgovarala teritoriji prekumanovske Kraljevine Srbije, nacistička Nemačka zavela je strog okupacioni režim. Taj režim podrazumevao je ograničavanje slobode kretanja, ukidanje političkog života u zemlji, intenzivnu eksploataciju srpske privrede, uvođenje rasnih odredaba i Holokaust koji je okupator sproveo nad Jevrejima Srbije, progon ideološki nepodobnih lica i uspostavljanje potpune kontrole nad javnim informisanjem i javnom reči uopšte.

Nemački „Propagandni otsek Jugoistok” (Propagandni otsek/odeljenje „S”) bio je krovna ustanova višestruke i izuzetno razgranate cenzure u okupiranoj Srbiji 1941–1944. godine. Ova okupaciona ustanova izdavala je dozvole za bavljenje novinarskim pozivom, ali i drugim javnim sadržajima: za rad i repertoare pozorišta, umetničkih ansambala, bioskopa, kabarea i varijetea. Nizom posebnih uredaba, „Propagandni otsek Jugoistok” imao je mogućnost da cenzuriše svaki štampani sadržaj u Srbiji, a i samo posedovanje mašina za štampanje bilo je moguće jedino uz dozvolu okupacionih vlasti. Od prvog do poslednjeg dana okupacije Srbije, okupator je nastojao, i u velikoj meri uspevao, da u celini kontroliše sve informacije koje su se javno emitovale, a do koje mere se težilo onemogućavanju slobodnog protoka informacija, svedoči i uredba prema kojoj je čak naloženo i ubijanje svih golubova pismonoša na okupiranoj teritoriji. Ispisivanje, objavljivanje ili rasturanje sadržaja koje nije odobrila okupaciona uprava podrazumevalo je krivičnu odgovornost i kažnjavalo se zatvorom, slanjem u logore u zemlji ili Nemačkoj, a u pojedinim slučajevima čak i smrtnom kaznom.

(Nastaviće se)

Izvor: POLITIKA, četvrtak 16 jun 2016., str. 14

 

Vezane vijesti:

Kolaboracionistička štampa: Spisak režimskih novinara (2)

Kolaboracionistička štampa: Aprilska šala protiv lažnog pisanja (3)

Kolaboracionistička štampa: Prenošenje poruka okupatora (4)

Kolaboracionistička štampa: Manipulacije informacijama (5)

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top