Krijući se iza namere da čitalaštvu ponudi pouzdanu i konkretnu informaciju, redakcija „Obnove” zapravo je sarađivala s okupatorom Aleksandar Stojanović Značajno mesto u sadržaju „Novog vremena” imala je sportska rubrika, koja je često objavljivana na zasebnoj stranici i sa raskošnim ilustracijama. Ovaj list redovno je objavljivao redosled programa na radiju, kao i najave kulturnih i društvenih dešavanja u Beogradu i unutrašnjosti. U najvećem broju izdanja postojali su i mali oglasi, kao i „lične i porodične vesti” – informacije o veridbama, venčanjima, sahranama, proslavama krsnih slava i slično – te čitulje i pomeni. Neretko su objavljivani i dodatni kulturnoobrazovni sadržaji, poput lekcija nemačkog jezika ili popularnih romana u nastavcima. Analizom sadržaja

Informacije o stanju na frontovima i političkim prilikama u delovima Evrope koje je okupirala Osovina bile su strogo kontrolisane i često nisu odgovarale stanju na terenu Aleksandar Stojanović Prvi urednik „Novog vremena” bio je Predrag Milojević, bivši novinar „Politike” i šef Centralnog pres­biroa. Na mestu urednika proveo je manje od tri meseca, jer se već 3. avgusta, kada je objavljen 78. broj lista, povukao iz redakcije. Milojević (1901–1999) je pripadao samom vrhu jugoslovenskog i svetskog novinarstva, a njegova blistava karijera potrajala je i u posleratnim decenijama. Bio jedan od prvih stranih novinara koji su razgovarali sa Adolfom Hitlerom, a tokom karijere intervjuisao je i Musolinija, Čerčila, Čemberlena, izveštavao sa lica

Pripadnicima jevrejske i romske nacionalnosti ili licima koja su u braku s njima bilo je zabranjeno izdavanje i štampanje propagandnih knjiga i spisa Aleksandar Stojanović Molbe za izdavanje štampanih materijala trebalo je podnositi Propagandnom odeljenju „S” i uz njih priložiti: ime i adresu autora, članski broj kod Novinarskog udruženja, ime i adresu izdavača, ime i adresu štamparije. Pripadnicima jevrejske i romske nacionalnosti ili licima koja su u braku sa njima, bilo je zabranjeno izdavanje i štampanje propagandnih knjiga i spisa. „Službene novine” bile su zvanično glasilo vlasti Saveta komesara, a potom i Nedićeve vlade. Pravo uređivanja i izdavanja ovog lista imalo je Ministarstvo prosvete. Prvenstvena funkcija „Službenih novina” sastojala se

Glavni stub pronemačke politike u oblasti propagande i pisane reči bilo je „Srpsko novinarsko udruženje”, osnovano sredinom septembra 1941. godine Kolaboracionistička uprava u Srbiji – Savet komesara, a kasnije i Vlada narodnog spasa – imala je obavezu da sopstvenu cenzuru usklađuje s instrukcijama i interesima okupatora, što je doprinosilo potpunoj kontroli nad protokom informacija i praktično onemogućilo legalno objavljivanje i javno cirkulisanje bilo kakvih subverzivnih sadržaja. Odeljenje za propagandu (Odeljenje državne propagande) obrazovano je posle formiranja vlade Milana Nedića, pri Predsedništvu Ministarskog saveta. Odeljenje za propagandu imalo je važno i povlašćeno mesto u hijerarhiji civilnih organa: primalo je direktne instrukcije od predsednika kolaboracionističke vlade i okupatora, a na njegovom čelu

Od prvog do poslednjeg dana okupacije Srbije okupator je nastojao da kontroliše sve informacije koje su javno emitovane Aleksandar Stojanović Aleksandar Stojanović je naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Diplomirao je na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2010, gde je odbranio i doktorsku disertaciju „Ideje, društvenopolitički projekti i praksa vlade Milana Nedića (1941–1944)”. Bio je sekretar redakcije časopisa „Tokovi istorije” i član uredništva časopisa „Karadžić: časopis za istoriju, etnologiju, arheologiju i umetnost”. Objavio je više od dvadeset naučnih članaka i rasprava i monografski zbornik građe „Srpski civilni/ kulturni plan Vlade Milana Nedića”. Istraživački se bavi istorijom kolaboracije, Drugim svetskim ratom, istorijom političkih ideja i pokreta i međuratnom

U Srbiji praktično više ne postoji Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, a do kraja godine sa veb sajta Ministarstva pravde biće skinut i spisak sa do sada identifikovanih oko 60.000 ljudi koje su pobili komunisti po završetku Drugog svetskog rata. – Komisija je ugašena. Ionako je postojala samo na papiru od 2012. i dolaska na vlast koalicije oko Vučićevih naprednjaka. Besparica nije presudan faktor. Ovo je ideološki potpuno konfuzno vreme i vladajuća garnitura šalje različite poruke u zavisnosti od procene koliko može imati konkretne koristi u datom trenutku. Čak ni iz pijeteta prema žrtvama, srpske državnike ne interesuju tzv. pasja groblja crvenog terora, rasuta širom

U okupiranoj Srbiji, za vreme Drugog svetskog rata, strogo kontrolisana propaganda veličala je nemačke pobede na frontu, školski udžbenici bili su cenzurisani, a u Zavod za prevaspitavanje omladine bez pristanka roditelja odvođeni su mladi „zavedeni komunističkom ideologijom“ Rad Vlade narodnog spasa Milana Nedića u vreme Drugog svetskog rata bio je pod  kontrolom okupacionih nemačkih vlasti, organi kvislinške vlade sprovodili su ustvari njihove naredbe i u svom delovanju bili zavisni od njih. Ovo se moglo čuti u gotovo svakom izlaganju na okruglom stolu „General Milan Nedić i domaća uprava u Srbiji 1941–1944. godine – naučni pogledi“ održanom juče na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učesnici su govorili o radu Nedićeve vlade u