Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

„Znam da je knez Slobodanu Jovanoviću izneo opširno stanje odnosa Nemačka – Jugoslavija, na šta mu je Jovanović odgovorio: ‘Pa to, onda, nije Tripartitni pakt.’ Ovo mi je poznato otuda što mi je knez kasnije jednom prilikom naglasio. Ovakvo mišljenje Jovanovića imalo je na kneza priličan uticaj u toku daljih pregovora sa Nemcima“, svedočio je ministar dvora Antić

Puč izveden u četvrtak 27. marta 1941. godine uzrokovao je brodolom državnog broda. Sudbina celog naroda i, naravno, pojedinačne sudbine ljudske dobile su obeležja katastrofe.

„Za vreme buna, u doba društvenih promena, o pravu i sudu ne treba govoriti. Sve se ruši, sve se menja. Jedan čovek zamenjuje drugog. Životi vise o koncu. Za život se ne treba vezati. Ne treba ga braniti po cenu uniženja ljudskog dostojanstva.“

Ovo je zapisao Milan Antić (1892-1975) u januaru 1963. godine, posle izdržane robije u Sremskoj Mitrovici.

U Arhivu kneza Pavla, koji sa Kolumbija univerziteta, nalazi se izvestan broj dnevnih izveštaja ministra dvora Milana Antića. Iz njih se može razumeti da je Antić imao najveće poverenje kneza Pavla.

Milan Antić je bio sin Nikodija Antića, trgovca iz Boljevca, koji je kao sekretar radikalnog odbora bio osuđen na smrt od prekog suda 1883. godine zbog učešća u Timočkoj buni protiv kralja Milana Obrenovića. Kazna mu je bila preinačena u dvadeset godina robije, koju je do 1886. izdržavao u beogradskoj Tvrđavi zajedno sa Perom Todorovićem i drugovima. Majka Milana Antića zvala se Julijana i bila je kćerka lekara iz Boljevca. Završio je gimnaziju u Zaječaru i želeo da studira medicinu, ali dobio je državnu stipendiju za studije prava u Ženevi.

Po završenim studijama postavljen je za sekretara u Ministarstvu inostranih dela, a 1. septembra 1915, postaje najmlađi sekretar Nikole Pašića koga prati u povlačenju preko albanskih planina u Grčku. Posle rata radio je na uspostavljanju granice sa Grčkom i služio u ambasadama u Rimu i Bukureštu. U Rimu je upoznao svoju buduću suprugu Agatu, ćerku poslednjeg hrvatskog bana (1917-1918) Antuna Dragutina Mihalovića.

Mihalovići su plemićku titulu dobili od kralja Karla Trećeg godine 1717. godine. Prema spomeniku koji se čuva u Povjesnom muzeju Hrvatske u Zagrebu, do 1763. godine prezivali su se Mihajlovići i bili pravoslavne vere. Do početka 20. veka, šest generacija su bili carski oficiri.

Milan Antić je 25. decembra 1932. godine, voljom kralja Aleksandra Karađorđevića postao ministar dvora, na kom položaju je ostao sve do 27. marta 1941. godine. U julu 1939. godine, za vlade Džordša Šestog, proizveden je u viteza viktorijanskog kraljevskog reda „Honorary Knight Commander“. Na Ukazu koji je Milanu Antiću dao pravo da do kraja života nosi titulu engleskog sera, stoji potpis velikog majstora suverenog reda – kraljice Elizabete (majke današnje kraljice). Ni pre njega ni posle njega nije bilo Srbina kome je engleska kruna ukazala takvu čast, sve do danas (knez Pavle Karađorđević je, kao plemić, imao najviše britansko odlikovanje – orden podvezice).

Na dan puča, 27. marta 1941. godine, ministar dvora Milan Antić je uhapšen, a posle bombardovanja Beograda, vođen putevima bekstva generala Simovića, braće Knežević i članova pučističke vlade sve do Pala, gde ga je, general Kalafatović u poslednji čas spasao od streljanja. Okupaciju je proveo u Boljevcu i u Beogradu, bez ikakvog učešća u javnom i političkom životu okupirane Srbije.

Hapšenje Milana Antića izvršio je lično major Živan Knežević. Tom prilikom je Knežević uzeo svu Antićevu ušteđevinu i lični dnevnik.

Posle rata, Antić je hapšen tri puta i robijao je u Sremskoj Mitrovici, sve do 1960. godine. Ostavio je veći broj beležaka i jedan memoarski spis koji nigde još nije objavljivan.

Pred Titovim islednicima je bio pravi stoik. Šta on kaže:

„Svaka promena političke situacije, a naročito promena šestojanuarskog režima posle martovskog puča, otvara Eolovu vreću punu nagomilane kritike, tako da čovek ne može da pohvata sve te vetrove, ni da skupi sve te glasine.

Želja mi je da napišem ono što sam video, čuo i radio, polazeći od istine i sebe, a ne od neistine i kritike. Na taj način bih rekao istoriji ono što znam o tom burnom periodu našeg javnog života i odgovorio želji pokojnog oca.“

Shvatao sam svoj položaj i svoju dužnost prema sebi, istoriji i vlastima. Izneo sam ozbiljnu i odgovornu sliku o onom što znam i što sam smatrao da je jedino moguće bilo u datom momentu opšte konstelacije sila i događaja. Branio sam i zastupao politiku i ljude koji su bili pozvani da o narodu i državi misle. Izbegavao sam svaki lični momenat. Nikog nisam napadao. Sebe nisam branio bacajući eventualnu svoju odgovornost na ma kog drugog. Držeći se politike, a ne ličnosti, dao sam objektivnu sliku onog što je bilo, ukoliko sam, prirodno, ja to znao.“

O okolnostima i situaciji koja je vladala pred puč, Antić je isledniku, između ostalog rekao:

„Znam da je knez Slobodanu Jovanoviću izneo opširno stanje odnosa Nemačka – Jugoslavija, na šta mu je Jovanović odgovorio: ‘Pa to, onda, nije Tripartitni pakt.’ Ovo mi je poznato otuda što mi je knez kasnije jednom prilikom naglasio. Primetio sam da je ovakvo mišljenje Slobodana Jovanovića, s obzirom na to da je čuveni pravnik, imalo na kneza priličan uticaj u toku daljih pregovora sa Nemcima.“

O pismima engleskog kralja i Idna, Antić je rekao šta je znao, ali je podsetio i na Čerčilovo pismo.

„Bilo je upućeno predsedniku vlade Cvetkoviću. U tom pismu Čerčil skreće pažnju našoj vladi da ne treba poklanjati puno poverenje Hitleru u našim pregovorima, upotrebivši čak i reč Huni spominjući Nemce. Nisam čitao Čerčilovo pismo. Čuo sam samo jedan fragment u momentu kad ga je Cvetković čitao knezu… bilo je na francuskom jeziku.

Islednik se naročito zanimao za Gavrilovićeve izveštaje iz Moskve. Pitao je Antića koliko puta u mesecu je slao svoje izveštaje.

„U početku svoje misije u Moskvi“, odgovorio je Antić, „Gavrilović je slao vrlo često izveštaje… telegrafski i lično vezom (preko kurira). U početku skoro svakodnevno dolazili su telegrami… a posle nekoliko meseci ređe. Deset do petnaest telegrama na mesec dana.

Islednik pita da li su kneza interesovali Gavrilovićevi izveštaji i Antić kaže:

„Vrlo su ga interesovali. Više nego ma koji izveštaj iz drugih zemalja. I od mene je tražio… da mu te izveštaje ostavim da ih… može prelistati i čitati.

Islednik: S obzirom na ovako veliki broj izveštaja, možete li se setiti… bar osnovnog sadržaja… ili bar kako biste ih klasifikovali?

Antić: Gavrilović je od samog početka uveravao Beograd da sovjetska vlada neće, u svojim odnosima sa stranim zemljama, ništa učiniti što bi moglo izazvati nepoverenje kod Nemaca, sa kojima su imali ugovorni odnos od 1939…

To je deo njegovih izveštaja političke prirode. S druge strane, Gavrilović je izveštavao da u Crvenoj armiji vlada duh visokog patriotizma… da se vojska stalno sprema, ali i da je potrebno još izvesno vreme da kompletira svoje naoružanje.

Naše nade… su bile da ćemo u Moskvi… naći mogućnost zaštite prema Nemcima i Italijanima, ali su… Gavrilovićevi izveštaji suprotno govorili.“

KOMPLEKSNA LIČNOST

U zabeleškama Milana Antića (pisanim posle izlaska sa robije) ima nekoliko skica za portret kneza Pavla.

„Knez je bio psihološki kompleksna priroda, koja karakteriše samo više duhove. Iako sam sa njim preživljavao sve teške momente našeg javnog života, ipak su mnoge njegove akcije prošle mimo mene. To su momenti hladnog rezonovanja, momenti složenih kombinacija i planova. Ali tamo gde je osećanje radilo, gde je lična osetljivost bila u pitanju, njegovi su izlivi bili patetični, instinktivni, momentalni.“

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)