Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
„Da li je Simović dao naređenje ili Mirković ne znam. Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac“
U arhivi kneza Pavla nalazi se nekoliko pisama slovenačkog lidera Mihe Kreka iz Slovenske ljudske stranke, koji je kao ministar prosvete 27. marta nastavio svoj mandat i u novoj vladi. Istoričaru Anti Smit Paveliću (nema nikakve veze s ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem) on u pismu 12. februara 1962. godine po stavkama odgovara na sva sporna pitanja oko puča:
– Ne znam za direktnu vezu između puča i posete generala Donovana. Ali mi je jasno da je ta poseta, kao i sve druge akcije britanske vlade, okuražila buntovnike u nadi da iza sebe imaju Britaniju i da je pobeda njihova. Činovnici te ambasade za vreme rata u Londonu su govorili da je „kroz tu ambasadu otišlo toliko dinamita da su se čudili da cela Jugoslavija nije otišla u zrak“.
– Da li je Simović dao naređenje ili Mirković ne znam. Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac.
– Čuo sam da je ceo puč pripremila tzv. majorska liga sa majorom Kneževićem, pod Mirkovićevim vođstvom i da je Simović obavešten neposredno pred puč. Mislim da pučisti nisu imali spremljen program. Generalno su želeli da sruše vladu i zgrabe vlast na nepopularnosti bečkog pakta. Cvetkovićeva vlada bila je u nemogućnosti da o paktu govori pred narodom, jer smo bili opkoljeni nemačkim špijunima. Morala je da računa na narodnu disciplinu i pamet, ali toga nije bilo. Srbi su išli za sentimentom. Pučisti su to videli i iskoristili.
– Neki intelektualni centar opozicije je bio Srpski klub. U noći puča bio sam kod kuće, a ujutru sam u pratnji nekog oficira došao u ministarstvo prosvete da predam dužnost. Gospodin Miša Trifunović mi je rekao: „Nismo mi mislili menjati ništa bitno u spoljnoj politici. Znamo kako je. Ali cela ova politika nam je dodijala.“ Čuo sam i da Ninčić nije bio Simovićev kandidat za ministra spoljnih poslova, već Milan Gavrilović. Znam i da je na drugoj sednici, posle Ninčićevog referata, vlada zaključila da će poštovati sve međunarodne obaveze kao i Bečki pakt koji je nasledila. Na toj sednici niko nije govorio protiv, znači taj zaključak donela je kompletna vlada.
– S Ninčićem je govorio dr Kulovec i pričao mi je da mu je ministar spoljnih poslova rekao da će učiniti sve da spreči rat. Govorio mi je i o svojim razgovorima s fon Herenom i italijanskim ambasadorom i izrazio je nadu da će uspeti.
– Dr Maček je postavio ove uslove za ulazak u vladu: prvo da vlada radi na sprečavanju rata i očuva mir. Drugo, da vlada primi i prizna sporazum s Hrvatima i da kao znak priznanja sprovede prenos kompetencija nad žandarmerijom na bana Hrvatske. Vlada je prihvatila sve zahteve i tek onda je Maček došao u Beograd. Da li je Maček insistirao na paktu, ne sećam se, ali je vlada to prihvatila i pre Mačekovog dolaska.
– Mislim da sve ono o čemu piše dr Maček o zaposedanju grčke granice i Soluna nije bilo na sednici ministarskog saveta, a moglo je biti na sednici nekog užeg kabineta: Simović, Ninčić, ministar vojske i Kulovec.
– Imam definitivnu impresiju da ni Simović, ni drugi njegovi, nisu imali koncepciju za ovaj posao. Oni su se nadali da će Engleska odmah doći u pomoć, čim Jugoslavija bude napadnuta. Simović se čak nadao da će mu pomoći Sovjetska Rusija i zato je poslao delegaciju u Moskvu. Koliko je malo bio spreman na napad, dokaz je, da je baš one nedelje kada smo napadnuti, bilo venčanje njegove kćerke, a i našao sam ga, kada sam došao da mu javim za smrt Kulovca – s operisanim palcem, u papučama.
– Vlada nije nikad ništa zaključila u pogledu kapitulacije. Na dan katoličkog Uskrsa bila je poslednja sednica vlade u zemlji, tamo kod Sarajeva u nekom selu (Pale – prim. aut). Na toj sednici Simović je izvestio koliko je neprijatelj već napredovao i kolika je šteta. Zaključio je svoj referat nadom da ćemo se u crnogorskim planinama i brdima moći držati bar još tri meseca i predložio da se vlada drugi dan seli u Nikšić.
Radio sam po tom zaključku i spremio se na put rano u ponedeljak. Video sam da se sprema i dr Budisavljević, a drugih nije bilo. Saznao sam da je Simović odmah posle sednice odjurio i da su već istog dana na sam uskršnji praznik otišli i ostali članovi vlade.
Kada sam u utorak došao u Nikšić jedva sam imao vremena da se oprostim sa svojim pratiocima, jer je već jedan oficir odredio u koji avion treba da uđem. Motori su već radili.
Odleteli smo posle četrdeset minuta. Hrvatski su mi članovi vlade rekli da su oni došli tamo po noći, da je došao i Simović, da je javio da je ovlastio Kalafatovića da zaključi mir, a da vlada treba odmah da odleti u Grčku, jer je kralj već otišao. Ministri koji su bili prisutni sa Simovićem samo su odredili da u avionima ima mesta za šest Hrvata, dvojicu Slovenaca, a sve ostalo je za one vojnike i civile koje odredi Simović.
Jedino što sam mogao da uradim je da povećam broj za Slovence. Tražio sam dr Lamberta Ehrilha, profesora Univerziteta u Ljubljani, i dr Basednjaka. Prvi je bio ekspert za pitanje Koruške, drugi za Primorsku. Nisam uspeo. Konačno sam rekao da ne idem u inostranstvo ako SNOJ ne bude u istom avionu. Za njega je, naime, bio određen avion po podne, a bojao sam se da ostanem jedini u slovenačkoj delegaciji. To mi je ministar vojske udovoljio. I tako smo odleteli u Grčku…
*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića
NASTAVIĆE SE…
Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić
Izvor: NEDELjNIK
Vezane vijesti:
Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)
Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)
Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)
Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)
General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)
Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)
Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)
Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)
Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)
Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)
Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)
Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)
Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)
Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)
Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)
Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)
Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)
Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)
Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)
Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)
Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)
Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)
