Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Како је припреман пуч 27. марта: “Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух” (18)

“Да ли је Симовић дао наређење или Мирковић не знам. Мирковић је у Каиру признао да је још пре рата био британски обавештајац”

27. март 1941.

У архиви кнеза Павла налази се неколико писама словеначког лидера Михе Крека из Словенске људске странке, који је као министар просвете 27. марта наставио свој мандат и у новој влади. Историчару Анти Смит Павелићу (нема никакве везе с усташким поглавником Антом Павелићем) он у писму 12. фебруара 1962. године по ставкама одговара на сва спорна питања око пуча:

– Не знам за директну везу између пуча и посете генерала Донована. Али ми је јасно да је та посета, као и све друге акције британске владе, окуражила бунтовнике у нади да иза себе имају Британију и да је победа њихова. Чиновници те амбасаде за време рата у Лондону су говорили да је “кроз ту амбасаду отишло толико динамита да су се чудили да цела Југославија није отишла у зрак”.

– Да ли је Симовић дао наређење или Мирковић не знам. Мирковић је у Каиру признао да је још пре рата био британски обавештајац.

– Чуо сам да је цео пуч припремила тзв. мајорска лига са мајором Кнежевићем, под Мирковићевим вођством и да је Симовић обавештен непосредно пред пуч. Мислим да пучисти нису имали спремљен програм. Генерално су желели да сруше владу и зграбе власт на непопуларности бечког пакта. Цветковићева влада била је у немогућности да о пакту говори пред народом, јер смо били опкољени немачким шпијунима. Морала је да рачуна на народну дисциплину и памет, али тога није било. Срби су ишли за сентиментом. Пучисти су то видели и искористили.

– Неки интелектуални центар опозиције је био Српски клуб. У ноћи пуча био сам код куће, а ујутру сам у пратњи неког официра дошао у министарство просвете да предам дужност. Господин Миша Трифуновић ми је рекао: “Нисмо ми мислили мењати ништа битно у спољној политици. Знамо како је. Али цела ова политика нам је додијала.” Чуо сам и да Нинчић није био Симовићев кандидат за министра спољних послова, већ Милан Гавриловић. Знам и да је на другој седници, после Нинчићевог реферата, влада закључила да ће поштовати све међународне обавезе као и Бечки пакт који је наследила. На тој седници нико није говорио против, значи тај закључак донела је комплетна влада.

– С Нинчићем је говорио др Куловец и причао ми је да му је министар спољних послова рекао да ће учинити све да спречи рат. Говорио ми је и о својим разговорима с фон Хереном и италијанским амбасадором и изразио је наду да ће успети.

– Др Мачек је поставио ове услове за улазак у владу: прво да влада ради на спречавању рата и очува мир. Друго, да влада прими и призна споразум с Хрватима и да као знак признања спроведе пренос компетенција над жандармеријом на бана Хрватске. Влада је прихватила све захтеве и тек онда је Мачек дошао у Београд. Да ли је Мачек инсистирао на пакту, не сећам се, али је влада то прихватила и пре Мачековог доласка.

– Мислим да све оно о чему пише др Мачек о запоседању грчке границе и Солуна није било на седници министарског савета, а могло је бити на седници неког ужег кабинета: Симовић, Нинчић, министар војске и Куловец.

– Имам дефинитивну импресију да ни Симовић, ни други његови, нису имали концепцију за овај посао. Они су се надали да ће Енглеска одмах доћи у помоћ, чим Југославија буде нападнута. Симовић се чак надао да ће му помоћи Совјетска Русија и зато је послао делегацију у Москву. Колико је мало био спреман на напад, доказ је, да је баш оне недеље када смо нападнути, било венчање његове кћерке, а и нашао сам га, када сам дошао да му јавим за смрт Куловца – с оперисаним палцем, у папучама.

– Влада није никад ништа закључила у погледу капитулације. На дан католичког Ускрса била је последња седница владе у земљи, тамо код Сарајева у неком селу (Пале – прим. аут). На тој седници Симовић је известио колико је непријатељ већ напредовао и колика је штета. Закључио је свој реферат надом да ћемо се у црногорским планинама и брдима моћи држати бар још три месеца и предложио да се влада други дан сели у Никшић.

Радио сам по том закључку и спремио се на пут рано у понедељак. Видео сам да се спрема и др Будисављевић, а других није било. Сазнао сам да је Симовић одмах после седнице одјурио и да су већ истог дана на сам ускршњи празник отишли и остали чланови владе.

Када сам у уторак дошао у Никшић једва сам имао времена да се опростим са својим пратиоцима, јер је већ један официр одредио у који авион треба да уђем. Мотори су већ радили.

Одлетели смо после четрдесет минута. Хрватски су ми чланови владе рекли да су они дошли тамо по ноћи, да је дошао и Симовић, да је јавио да је овластио Калафатовића да закључи мир, а да влада треба одмах да одлети у Грчку, јер је краљ већ отишао. Министри који су били присутни са Симовићем само су одредили да у авионима има места за шест Хрвата, двојицу Словенаца, а све остало је за оне војнике и цивиле које одреди Симовић.

Једино што сам могао да урадим је да повећам број за Словенце. Тражио сам др Ламберта Ехрилха, професора Универзитета у Љубљани, и др Баседњака. Први је био експерт за питање Корушке, други за Приморску. Нисам успео. Коначно сам рекао да не идем у иностранство ако СНОЈ не буде у истом авиону. За њега је, наиме, био одређен авион по подне, а бојао сам се да останем једини у словеначкој делегацији. То ми је министар војске удовољио. И тако смо одлетели у Грчку…

*Фељтон “Истина о последњим данима Краљевине Југославије” базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: