Uloga Sovjetskog Saveza u martovskom prevratu u Beogradu i kakve su bile namere Britanaca
U Londonu je 1951. godine izašla knjiga jednog sovjetskog prebega koja nedvosmisleno osvetljava umešanost SSSR-a u 27. mart 1941. godine. Reč je o generalštabnom oficiru IV odelenja Crvene armije, kapetanu Ivanu N. Krilovu, koji je pobegao na Zapad i objavio knjigu Soviet Staff Officer (London, The Falcon Press Ltd). Iz ove ispovesti jasno se vide odnosi našeg vojnog izaslanika u Moskvi Žarka Popovića sa Sovjetskim Generalštabom.
Braća Popović
Sava Popović je u Drugoj muškoj gimnaziji sedeo u istoj klupi sa knezom Pavlom. Tada mu je nadimak bio „Glista“. Njihovi putevi su se razišli, Sava je posle Prvog svetskog rata u Londonu, kao špijun NKVD-a. Proteran je iz Engleske 1927. godine i obreo se u Beogradu, gde je dobio zaposlenje kao likovni kritičar „Politike“. Nadimak „Glista“ bio mu je promenjen u „Anarhista“. Ali, to mu je bila samo fasada, Sava je i u rodnom gradu nastavio da radi za sovjetsku obaveštajnu službu. Uzeo je aktivnu ulogu u pripremanju državnog udara 1941. godine. Njegov brat, potpukovnik Uglješa, u vreme puča, nalazi se na položaju šefa vojne obaveštajne službe, pukovnik Žarko bio je postavljen za vojnog atašea u jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi. Sava je sarađivao sa Mustafom Golubićem i njegovim „Crvenim kamernim orkestrom“, što objašnjava sabotaže u jugoslovenskoj vojnoj obaveštajnoj službi.
U svojoj knjizi piše sovjetski obaveštajac, major Krilov:
Nekoliko dana posle razgovora sa Kestringom (nemački general u misiji u Moskvi 1940/41.), sreo sam ponovo Muravjeva (oficir na službi u istom odelenju kao i Krilov). Imao je dobre vesti za mene: Politbiro je odlučio da prihvati predloge Generalštaba, i Molotov je dobio instrukcije da otpočne pregovore sa Jugoslovenskim ministrom u Moskvi za jedan rusko-jugoslovenski ugovor. U isto vreme, Šapošnikov (načelnik Glavnog generalštaba) je lično „ispipao“ jugoslovenskog vojnog izaslanika (pukovnika Žarka Popovića). Šapošnikov je predložio jugoslovenskom vojnom izaslaniku da se uspostave stalne veze između sovjetskog i jugoslovenskog generalštaba da bi se srušila jugoslovenska vlada čim se sazna za njeno pristupanje paktu. Jugoslovenski vojni izaslanik prihvatio je predlog sa oduševljenjem.
Nemački ambasador Šulenberg nemačkom Ministarstvu inostranih poslova:
Telegram – Vrlo hitno – Tajno – broj 1364 od 13. jula 1940.
Moskva, 13. jula 1940, 9.17 pre podne.
Primljeno 14. jula 1940, u 9.15 pre podne.
Molotov me je danas obavestio da je Krips, britanski ambasador ovde, bio primljen od Staljina pre nekoliko dana na traženje britanske vlade. Po Staljinovim instrukcijama, Molotov mi je predao jedan memorandum o ovome razgovoru.
Krips je ispitivao stav Sovjetske vlade u sledećim pitanjima:
1. Britanska vlada je ubeđena da Nemačka teži za hegemonijom u Evropi i da želi da proguta sve evropske zemlje. Ovo je opasno za Sovjetsku Uniju isto kao i za Englesku. Otuda obadve zemlje treba da se slože za jednu zajedničku politiku samo-odbrane protiv Nemačke i za ponovno uspostavljanje evropske ravnoteže snaga.
2. Bez obzira na ovo, Engleska bi volela da trguje sa Sovjetskom Unijom, pod uslovom da engleska roba ne bude preprodavana Nemačkoj.
3. Britanska vlada je mišljenja da je unifikacija i vođstvo balkanskih zemalja u cilju održanja statusa quo stvarno zadatak Sovjetske Unije. Pod sadašnjim okolnostima ova važna misija mogla bi da se izvede jedino od strane Sovjetske Unije. (…)
Zanimljiv je i Staljinov odgovor:
4. Po Staljinovom mišljenju, nijedna sila nema pravo na isključivu ulogu u konsolidaciji i vođstvu balkanskih zemalja. Ni Sovjetska Unija ne traži takvu jednu misiju, mada je zainteresovana u balkanskim stvarima.
Staljin pazi da ne uvredi svog saveznika Hitlera, dok Engleska otvoreno nudi ceo Balkan zarad svojih interesa i odbrane od Nemačke.
Ovaj dokument naveden je prema izvoru:
Nazi-Soviet Relations 1939 – 1941. Documents from the Archives of the German Foreign Office – Edited by Raymond James Sontag and James Stuart Beddie. Department of State, Washington, 1948 – Str. 166-168.
*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića
NASTAVIĆE SE…
Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić
Izvor: NEDELjNIK
Vezane vijesti:
Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)
Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)
Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)
Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)
General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)
Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)
Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)
Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)
Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)
Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)
Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)
Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)
Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)
Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)
Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)
Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)
Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)
Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)
Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)
Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)
Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)
Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)
Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)